qr-kod

pomoc-za-instalaciju-aplikacije

sadrzaj-aplikacije

Bebe i deca koja ujedaju

Prebrodili smo sve prepreke u prvih 40 dana, prva tri meseca, prve grceve, nikli i prvi zubici , počeli sa dohranom.... Nekako sada sve ide svojim tokom, skoro da se moze reći, da »srce mamino i tatino« ima svoj red, zna se kada je budno a kada spava, kada jede, kada se šeta...i tako, naslanja se dan na dan, beba raste, postaje malo dete.
Jedan skoro običan dan, idilična slika mame sa anđelkom u naručju. Andjelak mirno sisa, kad odjednom iz čista mira, zarije svoje iglice zvane zubići u bradavicu, zagrize svom svojom snagom. Mama jauknu, vide sve zvezde na nebu i sva ostala nebeska tela, dete se uplaši, pusti dojku, zaplaka koliko ga grlo nosi. bebe i deca koja ujedaju-3

Teško da se može i zamisliti drugačija slika na ovakvu bolnu, iznenadnu situaciju.

A šta uraditi ?

  • Uplašeno dete treba vratiti na dojku tešeći ga. Najčešće je to prvi i poslednji ugriz. Ako se ipak ponovi najbolje bi bilo pritisnuti glavicu na dojku, zapravo nosić, refleksno će otvoriti usta kako bi disalo i pustiti bradavicu. I tada, strogim glasom i oštrim pogledom reći:« To me boli, ne ujedaj! » i svaki puta kada ponovi ujedanje, napraviti pauzu u dojenju ponoviti reči strogim , hladnim glasom . Tako odojčetu saljemo poruku da prestane ujedati ali i da  to nije prihvatljivo ponasanje. Ne pokušavajte da istrgnete dojku , možete je još više povrediti. Ako pak viknete na dete, uplašiće se , a to za posledicu može imati prestanak dojenja. Dete ne zna da vas ujedanje boli.
  • Oko 3-4 meseca pa nadalje dete stavlja u usta sve što dohvati, na taj način istražuje, uči o svetu oko sebe,
  • Često je i odraz reakcije na nicanje  i izbijanjem zubića, pa zbog toga grize sve oko sebe, pomozite mu tako što će te specijalnim gelom masirati desni, davati mu ohlađene »glodalice« da grize (ne zamrznute).
  • Niko ne bi trebalo da se smeje kada dete ugrize bradavicu, nos, bradu, uvo, prst ili druge delove tela osobe koja se njime bavi.
  • Dok se doji beba ne bi trebalo razgovarati telefonom , čitati knjigu, gledati u komp ili razgovarati sa drugom osobom. Dok beba sisa ako je moguće gledati u nju, uspostavljati kontakt očima, pričati nežne reči svome čedancetu. Maziti ga.
  • Ako neće da sisa ne treba ga prisiljavati.
  • Ako zaspi na dojci , izvaditi dojku pre nego se probudi.

Roditelji ili odrasli koji se bave bebama, odnosno decom, često iz osećaja sreće i radosti grickaju bebama prstiće naročito na nogicama, stipkaju obraščiće, guzu... pritome se smeju i bebe i odrasli. Za odrasle to je odraz ljubavi i zadovoljstva a za bebe i zadovoljstvo i  učenje.

Ne lezi vraže, ubrzo se roditelji počnu žaliti na dete koje ujeda njih ili stariju braću i sestre. Svi se ljute osim bebe koja se čudi što se ne smeju a zaboravili su da su joj često demonstrirali kako se to radi.  Ponekada se žale zabrinuti roditelji da im dete dolazi iz vrtića sa otiscima zubića nekog drugara.

Mala deca uzrasta od godinu do tri godine, prolaze kroz fazu ujedanja druge dece ili odraslih osoba . Za ovakvo , uglavnom nenamerno ponašanje postoje brojni razlozi:
Što je dete mlađe ujedanje, čupanje i štipanje može se pripisati istraživanju sveta oko sebe. Neka deca to rade iz znatiželje, istraživački da vide šta će se desiti. Često, veoma često traže pažnju. Već su naučili da će na ovaj način izazvati reakciju sto im je i cilj (doduše negativnu). Treba imati na umu da su deca u ovom uzrastu uglavnom egocentrična. bebe i deca koja ujedaju-2

Ujedanje jednogodišnjaka može se smatrati normalnom razvojnom pojavom,  malo je više izuzetak nego pravilo. Deca koja to rade, nailaze na neodobravanje okoline i počinju da to rade sve ređe i ređe dok ubrzo sasvim ne  prestanu.
Ujedanje se može smatrati normalnim ukoliko su pojedinačni slučajevi, rezultat istraživanja i eksperimentisanja. Ako su ujedanja češća mogli bi ukazivati na određeni emotivni i ponašajni problem deteta. Dete neadekvatno usvaja veštine kontrole agresivnog ponašanja.

Neka deca se oslobađaju napetosti koju osećaju kod kuće tako što iskaljuju bes na drugoj deci, najčešće onoj slabijoj, mirnijoj. Po nekada rođenje brata ili sestre rezultira agresivnim ponašanjem prema drugoj deci u obdaništu. Nekada je ovakvo ponašanje reakcija na stogi režim u kući, nekada je čak reakcija na zlostavljanje koje dete trpi u porodici. Oblici agresivnog ponašanja su različiti, osim ujedanja, tu je i guranje, šutiranje, čupanje, udaranje, napada drugu decu, otima im igračke, uništava ih.

Detetovi česti ujedi su po nekada vapaj upućen odraslima :«Upomoć ! Imam problem!«
Tuča između braće i sestara nailazi na roditeljsko ignorisanje, izgovorom da će to oni rešiti sami. Ne bi trebalo zanemarivati agresiju, sankcije bi bile vaspitna mera kao i uvođenje pravila u ponašanju.
Svako je dete individua za sebe, u intrereakciji sa svojom okolinom. Zato je važno posmatrati dete ali i sredinu u kojoj se dete nalazi. Često je razlog ujedanja skretanje pažnje , ali može biti i izraz određenog stepena nezadovoljstva koji iskazuje na ovaj način.

bebe i deca koja ujedajuŠta uraditi ?

Odlučno, čvrstim glasom jednogodišnjaku kažite NE, ruku mu držite čvrsto jedan minut, napravite pauzu u komunikaciji , svojim stavom, tj neverbalnom komunikacijom pokažite da je takvo ponašanje ne prihvatljivo. I uvek na isti način.
Malom detetu od 2-3 godine objasnite kratkim, jasnim rečenicama ..«da to što radi boli i povređuje drugu osobu«. Ponudite da ujede sebe za ruku, kako bi shvatilo kako boli.
Nikako nije dobro vratiti detetu istom merom, ugristi ga , počupati ili uštinuti , tako ga učimo agresivnom ponašanju.

Izgovor tipa »jos je malo« nije dobar, jer jeste malo da razume ali nije malo da ne nauči da razume. Ove životne lekcije su veoma teške.

Ako se pak ovakvo ponašanje nastavi ili pogorša trebalo bi zatražiti savet dečijeg psihijatra.
Podržavajući odnosi i iskustva pozitivnog učenja počinju kod kuće, ali se takođe mogu obezbediti i kroz širok niz organizovanih predškolskih aktivnosti za koje je dokazano da su efikasne. Za razvoj mozga beba, neophodni su stabilni, brižni i interaktivni odnosi sa odraslima – bez obzira gde i na koji način se ostvaruju oni doprinose zdravom razvoju mozga.