qr-kod

pomoc-za-instalaciju-aplikacije

sadrzaj-aplikacije

Nemir zbog odvojenosti i pred nepoznatima

nemir zbog odvojenostiOtprilike u isto vreme kada deca pokažu prvu blisku privrženost, što se obično dešava sa šest ili sedam meseci života, većina (iako ne sva) počinju ispoljavati nemir zbog odvojenosti od roditelja i osobe koja se o njima brine, ali i uplašenost u prisustvu nepoznatih osoba. U mnogim slučajevima ova uplašenost je dovoljno jaka da se može prepoznati kao strah. U sledećih nekoliko meseci ova pojava straha postaje naglašenija. Nemir zbog odvojenosti i strah od nepoznatih odraslih osoba dostiže vrhunac u uzrastu od deset do osamnaest meseci. Ove strahove treba shvatiti kao znake stalnog razvoja svesti. Nakon toga, većina dece postaje manje uplašena, ali neka ostaju prilično uplašena, a skoro sva će biti u određenoj meri sramežljiva kada su u nekoj stresnoj situaciji.

Psiholozi ovu reakciju nazivaju "nemir zbog odvojenosti". Bebe u ovom uzrastu ne shvataju pojam vremena. Kada neko nije u blizini, doživljavaju kao da je otišao zauvek. Beba uviđa odsutnost, ali ne može da zadrži sliku osobe u svojim mislima kako bi mirno čekala njen povratak.

U sledećih nekoliko meseci, počinje da shvata značenje "permanentnosti predmeta". Ovaj koncept im omogućava da shvate da ljudi i stvari ne prestaju postojati samo zato što se ne vide ili ne čuju. Sa iskustvom, beba saznaje da će se ljudi koje voli vratiti. Nemir zbog odvojenosti od osobe koja se za nju brine i prisustvo nepoznatih osoba su pravi strahovi. Kao i drugi strahovi i ovaj nestaje sa uzrastom, ako postoji osnova za poverenje u kući i za dobre odnose. Sa ovom osnovom, dete će biti slobodno i spremno da koristi svoje rastuće sposobnosti u istraživanju sredine koja za njega predstavlja stalni izazov.

Roditelji i osobe koje se brinu o deci su nekada zabrinuti zbog toga što njihove prijateljski nastrojene bebe postaju plašljive, ali ove strahove treba posmatrati prolazne. Ovi nemiri su jasan pokazatelj da je dete uspostavilo privrženost.

Nemir u blizini nepoznatih osoba je obično jedna od prvih emotivnih prekretnica u životu deteta. Možete misliti da nešto nije u redu kada vaše dete koje u dobi od tri meseca života mirno privatalo ljude koje ne poznaje, a sada postaje napet kada mu se nepoznate osobe približe. Roditelji mogu pomisliti da sa detetom nešto nije u redu, jer je sa 3 meseca života mirno prihvatalo osobe koje ne poznaje, a sa 7/8 meseci postaje napeto i uplšeno kada mu se nepoznata osoba približi. To je normalno za ovaj uzrast, i roditelji ne treba da brinu. Čak i rođaci sa kojima se beba osećala prijatno mogu uzrokovati kod bebe nemir i plač, naročito ako se bebi naglo – iznenada približavaju.

Otprilike u isto vreme, beba će postati daleko više "pričvršćena" za roditelje. Ovo je početak nemira zbog odvojenosti. Upravo kada počinje saznavati da je svaki predmet jedinstven i stalan, otkriće da su roditelji jedinstveni. Kada su roditelji van detetovog vidokruga, znaće da su negde, ali da nisu sa njim; i to će biti uzrok velikog nemira. Nakon nekog vremena, njegovo sećanje na roditelje kada njih nema će tešiti dete, tako da će moći očekivati da će opet biti sa roditeljima. Ali trenutno je dete svesno samo sadašnjosti. Tako da svaki put kada roditelji izađu iz njegovog vidokruga, čak i kada odu u susednu sobu, dete će plakati i biti nemirno.

Koliko dugo se može očekivati da traje nemir zbog odvojenosti? Obično prođe između deset i osamnaest meseci, a zatim iščezne u drugoj polovini druge godine života. Na neki način, ova faza u emotivnom razvoju deteta je često bolna za roditelje. Pre svega, detetova želja da bude sa roditeljima je znak njegove privrženosti prvoj i najvažnijoj osobi.

 

Šta roditelji mogu uraditi: nemir zbog odvojenosti-2
Rešavanje problema odvojenosti


Nemir zbog odvojenosti može biti složeniji problem od straha zbog nepoznatih ljudi. Ostavljanje starije bebe dok mu treba blizina i u fazi kada je plašljivo može svima bit nezgodno. Treba napraviti razliku između odvojenosti koja traje par minuta ili sati i one koja traje danima i noćima. Skoro da je i nemoguće da neće biti nekih kratkih odvajanja; čak i ako osoba koja se brine o detetu nastoji da stalno bude uz dete, ovo verovatno nije dobro ni za dete,a ni za tu osobu. Krajnji cilj podizanja dece je da im se pomogne da budu samostalnija od osoba koje se brinu o njima. Za rešavanje problema odvojenosti:

Prvi korak: dete treba pripremiti na vreme. Rotitelji treba da kažu da idu na neko vreme. Na taj način, dete može očekivati odvajanje unapred i pripremiti se.

Drugo: roditelji treba da budu spremni da prihate zdrav izliv emocija. Ovo je jasan pokazatelj da se uspostavila sigurna privrženost i znak je razvoja svesti.

Treće: prilikom odlaska roditelji treba da obećaju da će se vratiti, a kada se vrate, da podsete dete na dato obećanje i naglse da su ga ispunili. Ovaj proces je osnova za buduće poverenje.

 

modul 2 – RADIONICA : UČENJE NA ISKUSTVU

Cilj:

Pod ciljem se podrazumeva upoznavanje roditelja o sledećem:

  • bebe su u prvoj godini privržene jednoj osobi
  • pojava nemira kod deteta zbog odvojenosti i pred nepoznatim osobama je normalna pojava
  • sve je veći osećaj samosvesti kod starijih beba

Opis aktivnosti:

Prisutni se podele u male grupe (po 3-4 osobe). U zavisnosti od broja učesnika, nekoliko grupa može raspravljati pitanja u vezi sa nemirom zbog nepoznatih osoba, dok druge mogu raspravljati o nemiru zbog odvojenosti. Rasprava u grupama se vodi prema datim pitanjima, s tim da se na svako postavljeno pitanje odgovor zapisuje na papairu.


A. Nemir zbog nepoznatih osoba

Da li je vaša beba pokazala znake nemira zbog nepoznatih osoba?
Kako ste se vi osećali zbog ovakvog ponašanja vaše bebe?
Kako ste reagovali?
Šta možete uraditi drugačije sledeći put?

B. Nemir zbog odvojenosti

Zbog čega se sve vaše dete boji?
Kako se ponaša kada je uplašeno?
Šta radite da mu pomognete da savlada svoj strah?
Koji su još načini na koje možete reagovati?

Izvestioci iz svake grupe po završenoj diskusiji unutar grupa, upoznaju sve prisutne o stavu grupe po datim pitanjima.

Teze za zaključak:

nemir zbog odvojenosti-3Strah od nepoznatih osoba i nemir zbog odvojenosti su jasni pokazatelji da je dete uspostavilo privrženost. Nakon što je prepoznalo i uspostavilo privrženost prema “zaštitiniku” – najčešće je to roditelj, starija beba želi ostati pored odabrane osobe. Kako se njena svest razvija, takođe postaje uplašena prema nepoznatim osobama.

Nemir i strah su normalne, ali neprijatne ljudske emocije. Većina odraslih osoba nauči da se nosi sa situacijama koje im donose nemir ili izbegava stvari koje ih teraju na strah. Ali starije bebe nemaju iskustvo, kao ni sposobnost da se tako postave. Pored toga, proći će još vremena dok starije bebe budu u stanju da pokažu svoj strah i kažu naprimer "Drži me za ruku. Bojim se grmljavine".

Važno je da osobe koje se brinu o deci/roditelji prepoznaju i prihvate strah starije bebe kao istinsku i pravu emociju. Većina strahova kod starijih beba se zasniva na prirodnom i samozaštitničkom strahu od stvari koje su nepoznate. Deca se plaše novih stvari dok sama ne uvide da su one najčešće bezazlene, bezopasne.