qr-kod

pomoc-za-instalaciju-aplikacije

sadrzaj-aplikacije

Sigurnost dece u najmlađem uzrastu

Život je pun opasnosti za decu – šiljati, uski predmeti, rasklimatan nameštaj, česme sa vrućom vodom, lonci i peći, prometne ulice. Mi odrasli smo naučili kako da izađemo na kraj sa ovako opasnim okruženjem. To ponašanje je naša druga priroda. Lako zaboravimo da deca ne doživljavaju svet na isti način. Da bismo svoje dete zaštitili od mnogih opasnosti kako u kući tako i van kuće, treba svet da sagledamo iz dečje perspektive.

Očuvanje sigurnosti dece je zadatak koji zahteva i veliku odgovornost i puno vremena. Povrede su vodeći uzrok smrti dece u uzrastu od 1 do 3 godine. Obično povrede nazivamo nesrećnim slučajevima, jer izgleda da se dešavaju slučajno i da se ne mogu izbeći. Ipak, znamo da se ne radi o slučajnim događajima. Ovi dogadjaji se dešavaju po određenoj šemi. Onda kada shvatimo tu šemu možemo preduzeti korake za sprečavanje velikog broja nesreća. sigurnost dece

U razmišljanju o povredama kod dece važno je razmotriti tri faktora – faktore koji su vezani za dete; predmete koji uzrokuju povredu; okruženje gde se povreda desila. Za roditelje je važno da imaju na umu sve ove faktore.

Uzrast deteta ima presudnu ulogu u definisanju potrebe za «nadgledanje» deteta. U svakoj fazi razvoja deteta treba identifikovati rizike i ono šta se može učiniti da se ti rizici otklone. Naprimer, kako dete raste treba se zapitati: Koliko daleko može otići i koliko brzo može stići? Koju visinu može dosegnuti? Koji su mu predmeti atraktivni/interesantni? Šta to može uraditi danas, a nije moglo juče?

Deca između 6 i 8 meseci ne razumeju uvek značenje reči «ne» kada im se obraćamo. Čak i kada im dvadeset puta kažemo da ne diraju npr. česmu, oni se u času stvore na zabranjenom mestu. U tom uzrastu memorija deteta nije dovoljno razvijena da bi se dete setilo ranijih upozorenja. Dete testira i re-testira realnost, što je u tom uzrastu normalan način učenja.

Dvogodišnja deca su takodje izložena riziku jer njihove fizičke veštine prevazilaze njihovu sposobnost da razumeju ishode. Detetov osećaj za opasnost nije dovoljno jak da bi ga zaustavio u istraživanju nečega što je interesantno. Čak i stvari koje su izvan vidnog polja bivaju interesantne deci, kao što su donja polica ispod lavaboa i ormarić sa lekovima.

Sa povredama deteta često su udruženi sledeći faktori:

  • dete je gladno, umorno ili se ne oseća dobro
  • odnosi među odraslima kod kuće su napeti i nezadovoljavajući
  • dete i roditelji se nalaze na novom – za dete nepoznatom mestu
  • porodica je u žurbi
  • drugi članovi porodice su bolesni ili se nalaze u centru pažnje roditelja
  • roditelji precenjuju sposobnost deteta da samo sebe zaštiti
  • o detetu se brine nepoznata osoba ili brat/sestra koji su premladi za takvu odgovornost
  • roditelji su jako zabrinuti za dete i to razvija kod deteta osećaj nesigurnosti
  • roditelji su bez materijalne sigurnosti, nezaposleni, siromašni, hendikepirani ili invalidni

Kontolisanjem okruženja, uklanjanjem rizika, može se detetu pružiti sloboda koja mu je potrebna za rast i razvoj. Stvaranje sigurnog okruženja kod kuće, ali i u parku kao metu za igru više je od samog sprečavanja povredjivanja. Ono omogućuje detetu da tokom istraživanja okoline izgradjuje svoje samopouzdanje.

VAŽNO JE ZNATI, URADITI – PORUKE ZA RODITELJE

Roditelji treba detetu stalno da ponavljaju pravila (uvek na isti način) kojima se postiže sigurnost i to svaki put kada dete pokuša da ih prekrši. Tako će dete naučiti da nesigurna ponašanja nikada neće biti prihvaćena. Treba puno vežbanja, mnogo strpljenja i ponavljanja.

Ovde se ističu najvažnije poruke za roditelje koje se odnose na stvaranje bezbednog okruženja za dete u kući:

  • Uvek budite uz svoju bebu. Ne ostavljajte je samu u kolima ili u kući, u blizini vode.
  • Sklonite ili bacite sve plastične kese. Beba se može ugušiti ako proguta deliće ili ako pokrije nos ili usta njima. Stoga kese treba držati van dohvata dece.
  • Neka mesto gde vaša beba spava bude sigurno. Rešetke na krevetiću ne treba da budu šire razmaknute od tri prsta. Madrac treba da bude odgovarajuće veličine, tako da ne bude praznog prostora između madraca i stranica krevetića/kolevke. Bebe mogu zadobiti povrede padom sa kreveta odraslih. Ne ostavljajte bebu samu na svom krevetu.
  • Ne tresite bebu i ne igrajte se grubo sa bebom. Bebe lako bivaju povređene. Trešenje bebe može prouzrokovati opasne povrede glave i vrata.
  • Nemojte držati svoju bebu u naručju dok jedete vruću hranu. Prosuta hrana može dovesti do opekotina.
  • Budite pažljivi pri korišćenju električnih fenova. Bebini prstići mogu ući kroz prednji deo većine fenova. Bebe takođe vole da zabadaju predmete u fen.
  • Držite oštre predmete podalje od bebe. Stvari kao što su makaze, žileti, olovke, vešalice i noževi su neki od primera.
  • Budite pažljivi dok kuvate. Pokušajte da se beba ne «vrzma» po kuhinji dok kuvate. Držite bebu na sigurnom mestu gde možete jedno drugo videti i čuti. Drške lonaca i šerpi okrenite prema sredini šporeta/peći.
  • Proverite temperaturu predmeta koji dolaze u dodir sa bebinom kožom. Proverite temperaturu vode za kupanje, temperaturu hrane. Bebina koža je vrlo osetljiva.
  • Držite male predmete podalje od dohvata dece. Uklonite stvari kao što su spajalice, dugmići, pilulice ili druge slične stvari koje beba može lako «strpati» u usta.
  • U dvospratnim kućama/stanovima na dva nivoa zagradite stepenice od vrha do dna. Bebe vole da lutaju. Neka vratanca budu dobro zatvorena tako da ih beba ne može pokrenuti.
  • Držite sve kablove podalje od bebe. Konopce od zavesa, telefonski kabl, kabl fena i druge kablove koji su opasni.
  • Izbegavajte upotrebu grejalica. Beba lako može opeći prste na grejalicu. Grejalice takođe lako uzrokuju požar. Sprečite da papirne maramice ili drugi zapaljivi materijali dođu u blizinu grejalice.
  • Budite pažljivi kada je u pitanju vatra. Sve šibice, upaljače, upaljene cigarete, sveće i druge slične predmete držite van domašaja deteta.
  • Proverite koliko su igračke sigurne. Proverite da igračke ne sadrže male-sitne delove, oštre ivice ili slomljene delove.
  • Držite ormariće zaključane. Ormarići u kuhinji i kupatilu treba da budu zaključani tako da ih beba ne može otvoriti.
  • Sve otrove i lekove držite van dohvata male dece. Sredstva za čišćenje, otrovi za pacove, repelenti za insekte, boje, vitamini, benzin i kozmetika treba da su van domašaja vaše bebe. Sve lekove i alkohol držite van domašaja dece.
  • Oprema za bebu neka bude sigurna za korišćenje. Proverite da li visoke stolice i sedišta za decu imaju sigurnosne pojaseve. Ako ogradica za igranje ima mrežu, proverite da li se mreža može pocepati. Ako ogradica za igru ima rešetke, proverite da šipke nisu udaljene jedna od druge više od 3 prsta.
  • Nikad bebu ne ostavljajte blizu vode. Ispraznite kadu čim kupanje bude gotovo. Obratite pažnju i na druge izvore vode, kao što su otvorena klozetska šolja, kante za čišćenje i slično. Beba se može udaviti i u vodi čija je dubina svega 2,5 cm.

 

modul  5 - RADIONICA: SIGURNO OKRUŽENJE ZA DETE sigurnost dece-3

Cilj:

  • sticanje znanja o mogućim rizicima za povredjivanje prema mestu dešavanja
  • upoznavanje sa osnovnim merama za stavaranje sigurne okoline
  • upoznavanje sa značajem zajedničkog delovanja – podrške sa lokalnom zajednicom

Opis aktivnosti:

Prisutni učesnici se podele u nekoliko manjih grupa, od po 4 članova. Svakoj grupi se da upitnik koji treba da popuni. Po završetku rada u grupi, izvestilac svake grupe treba da referiše stav grupe. Posle referisanja se razvija diskusija i zauzimaju stavovi grupe.

UPITNIK

MESTO FAKTORI RIZIKA ŠTA URADITI ZA SIGURNO OKRUŽENJE
Kuća ? ?
Park ? ?