qr-kod

pomoc-za-instalaciju-aplikacije

sadrzaj-aplikacije

Motoričke aktivnosti

Već u prvim mesecima dečijeg života odrasli treba, pored namirivanja fizioloških potreba, da zadovolje i prirodne razvojne potrebe deteta za pokretom.

motoricke aktivnosti-2Pre svih stimulativnih vežbi, koje sa detetom izvodi odrasla osoba, potrebno je znati da ono razvija spontane aktivnosti i ima potrebe za pokretom.

Među pokretima tek rođenog deteta mogu se jasno razlikovati neki specifični refleksi i spontani, uglavnom nekoordinirani pokreti različitih delova tela (bacakanje udova, pokreti celog tela).
Voljna kontrola pokreta se postepeno uspostavlja i tesno je zavisna od sazrevanja nervnog sistema.

Tok i razvoj kontrolisanih i koordinisanih pokreta idu po utvrđenom redosledu.

Glavne zakonitosti u tom razvoju su da se kontrola uspostavlja u pravcu od glave ka donjim udovima i u pravcu od sredine ka periferiji tela. To se najjasnije ispoljava u razvoju posturalnih položaja.

Dete najpre može voljno da upravlja mišićima koji pokreću očne jabučice, zatim mišićima vrata što omogućava postepeno držanje glave u uspravnom položaju, podizanje glave kada leži potrbuške. Taj proces se odvija u prva tri meseca života.

Proces uspostavljanja kontrole pokreta trupa odvija se postepeno sve do kraja desetog meseca kada dete počinje da sedi. Sa deset meseci dete može iz sedećeg položaja da se naginje na stranu i ponovo vrati u sedeći položaj.

Sa dvanaest meseci počinje priprema za prohodavanje, kada većina dece prohoda.
Vežbe koje se primenjuju u uzrastu od trećeg do dvanaestog meseca treba da stimulišu motoričke aktivnosti ruku i ramenog pojasa, leđne i trbušne muskulature, karličnog pojasa i nogu.

Početkom prvog meseca života potrebno je početi sa masažom odojčeta i nastaviti do kraja prve godine. Masaža je korisna za svu decu a posebno onu koja imaju loš apetit ili su slabo pokretljiva, imaju trome mišiće ili znake rahitisa. Masažom se postiže umirujući efekat na centralni nervni sistem, poboljšava se ishrana mišića i njihova elastičnost, kao i rad unutrašnjih organa. Za decu je masaža prijatna, stvara radosno raspoloženje i zajedno sa gimnastikom doprinosi normalnom razvitku organizma.

B. Principi sprovođenja masaže

Kod masaže ne treba koristiti kreme ili talk, jer zapušavaju pore u koži. Pravac masiranja je od prstiju šake prema ramenu a na nogama takođe od prstiju, tabana prema preponama.

Masaža se sprovodi u vidu uzastopnih glađenja, trljanja delova tela deteta. Na taj način se utiče ne samo na površinske i unutrašnje slojeve tkiva, već refleksno i na ceo organizam. Osnovni postupak masaže je glađenje, kada dlan ruke odraslog klizi po koži deteta sa različitim pritiskom. Šaka ruke se čvrsto pripije uz telo deteta, klizi mirno, ritmički i polako.

Trljanje je varijanta masaže koja se sastoji u tome što se koža deteta i njena dubinska tkiva blago razvlače u raznim pravcima. Naročito je pogodna za masažu grudnog koša, tabana, leđa i stomaka.
Gnječenje se primenjuje prvenstveno za dopunsku masažu. Kod ovog postupka delovi mišićnog tkiva se blago štipkaju. Koristi se najčešće u predelu gluteusa (guze). motoricke aktivnosti

C. Principi sprovođenja telesnih vežbi za stimulaciju motornog razvoja

Telesne vežbe za stimulaciju motornog razvoja sastoje se od niza specijalno odabranih prostih pokreta, zavisno od uzrasta deteta. Ove vežbe dete izvodi uz pomoć majke. Najbolje je kada vežbe imaju karakter igre. U toku vežbe nastojimo da kod deteta održimo dobro raspoloženje i podstičemo ga na aktivnost.

Masažu i vežbe treba izvoditi u dobro provetrenoj prostoriji, sa temperaturom ne nižom od 20oC (u zimskom periodu). U letnje vreme se vežbe izvode pri otvorenom prozoru ili napolju.

Pri izrazitom otporu deteta prema vežbama, kada ono plače, ukoči se ili odbija da izvrši pokret, treba ga nežno umiriti, pokazati mu igračke. Ukoliko se dete ne smiri, vežbe valja prekinuti.

Neophodno je da majka nauči da sigurno drži dete i pravilno ga pridržava pri izvođenju aktivnih pokreta.

Pri vežbanju se se ne sme upotrebljavati sila. Svi pokreti se izvode ritmično, mirno i ravnomerno.

U početku treba vežbati jednom dnevno, u trajanju od 3 do 5 minuta sat i po posle jela. Vežbe se ponavljaju 2 do 4 puta. Postepeno, sa razvojem deteta, primenjuju se sve složenije vežbe. Vreme vežbanja se produžava i povećava na 2 do 3 puta tokom dana.

Neophodan uslov za efikasnost vežbi je i pridržavanje pravilnog higijenskog režima, pravilno ritmično smenjivanje sna i budnosti, hranjenja i higijenskih mera (kupanja, šetanja). Masaža i telesne vežbe se ne sprovode kod akutnih i težih hroničnih oboljenja.

Sve vrste vežbi koje roditelji treba da rade sa decom u uzrastu do 12 meseci grafički su prikazane i sastavni su deo vežbi koje će se praktično sprovoditi na lutki- modelu.