qr-kod

pomoc-za-instalaciju-aplikacije

sadrzaj-aplikacije

Veštine komunikacija Roditelji - Deca

Promocija zdravlja, prema definiciji (1) datoj u Deklaraciji iz Otave (1986.),   podrazumeva proces kojim se poboljšava sposobnost ljudi da povećaju kontrolu nad sopstvenim zdravljem i zdravljem svojim bližnjih, kako bi ga unapredili i očuvali. Aktivnosti i intervencije u oblasti promocije zdravlja i zdravstvenog vaspitanja, u užem smislu podrazumevaju posedovanje specifičnih znanja i veština koje imaju zdravstveni radnici i saradnici iz zdravstvenih  ustanova, kao i partneri iz lokalne zajednice. Nivo edukacije ili određeno zvanje medicinskog radnika  (sestra, lekar) ili saradnika (psiholog, pedagog, nutricionista) ne podrazumeva da se ova znanja i veštine automatski poseduju. Ona se moraju naučiti, vežbati, proveriti u praksi (2).
U koordinativno- edukativnim centrima će se organizovati, zdravstveno- promotivni  rad sa roditeljima i ostalim članovima porodice, ili drugim grupacijama. On će se obavljati uz različite vrste edukacije. Multidisciplinarni i timski pristup biće osnova svih aktivnosti. To znači da će sve strukture društva, koje će se kasnije baviti zdravstveno promotivnim radom, biti obučene veštini komunikacije sa roditeljima. Ovo angažovanje obuhvatiće zdravstvene radnike i saradnike, predstavnike lokalne zajednice (humanitarne, nevladine organizacije, predškolske ustanove i škole, službe socijalne zaštite, komunalne službe i druge).
Da bi roditelji (sadašnji i budući) stekli  neophodna znanja i veštine, značajne za pomociju i očuvanje zdravlja njihove dece i sopstvenog zdravlja, neophodno je poznavanje veština adekvatne komunikacije. komunikacija

U pomenutom kontekstu, veštine komunikacije sa roditeljima mogu se posmatarati na dva nivoa - globalni koncept celokupnih aktivnosti i primena, odnosno, korišćenje određenih edukativnih metoda koje zahtevaju obučenost i veštinu za njihovu primenu. Oba nivoa, u radu sa roditeljima i sa lokalnom zajednicom,  podrazumevaju primenu metoda aktivne participacije, zajedničkog učenja i uspostavljanje partnerstva za zdravlje (3,4,5).
Aktivna participacija podrazumeva aktivno učešće roditelja u definisanju prioritetnih potreba, problema, interesovanja. Njihovo viđenje mogućih načina zadovoljenja ovih prioriteta, procena postignutog uspeha, predlozi za promene i korekcije su takođe u skladu sa ovim pristupom.

Drugi pristup,"ekspertski" podrazumeva da stručnjaci definišu prioritetne potrebe, probleme (dobijanje podataka formalnim i neformalnim putem) i načine njihovog rešavanja  i vrše evaluaciju postignutog. Na ovom nivou, prihvatljiv je kombinovani pristup: veoma su važni programi, vodiči za rad koje su napisali eksperti, ali i fleksibilnost u radu, kako bi se omogućila aktivna participacija učesnika u svakoj fazi zdravsteno- promotivnog procesa, a posebno u procesu edukacije. Prednost se, stoga, daje onim tehnikama rada koje zaista obezbeđuju participaciju svih, odnosno, zajedničko učenje.
Osnovni cilj zajedničkog učenja je jačanje samopoštovanja i samopuzdanja (6). Zašto je to važno? Osobi sa visokim nivoom samopouzdanja nije važno mišljenje drugih da bi se osećala vrednom, što može imati  posledice na njeno ponašanje- uopšte i ono u vezi sa zdravljem. Zajedničkim učenjem i aktivnom participacijom svih, ova i druga saznanja se dele, kao i iskustva, veštine, nade, strahovi, želje. Na taj način postiže se konstruktivan odnos partnerstva i saradnje, gde su ciljevi kojima težimo zajednički,a borba za primat- besmislena.

 

OSNOVNE SUGESTIJE ZA RAZVOJ EMOCIONALNE INTELIGENCIJE
RODITELJSTVO I RAZVOJ EMOCIONALNE INTELIGENCIJE
SAMOPROCENA - KVIZ