RAZVIJANJE SAMOSTALNOSTI

Na plenarnoj diskusiji, postavite sledeća pitanja učesnicima:

- Da li vaše dvogodišnje dete želi da sve uradi samostalno?

   Neka učesnici razmene neka svoja lična iskustva o stvarima koje njihovi samostalni dvogodišnjaci žele da rade.

- Šta je za vas uzbudljivo i/ ili izazovno u ovakvom načinu ponašanja?

Uvodne napomene

Jednogodišnje i dvogodišnje bebe uče da hodaju, trče, pričaju, razmišljaju, i upoznaju sebe. Ako se sve ove sposobnosti i osobine posmatraju zajedno, vidi se jedan pravac: sve veća samostalnost. Starije bebe žele da se osećaju samostalno, da preuzmu kontrolu nad situacijom i budu ličnost. U ovoj dobi starije bebe nisu u stanju da izraze svoje psihološke potrebe rečima, već moraju da se oslone na ponašanje.

Ovo je vreme kada deca shvataju svet oko sebe, razvijaju razumevanje onoga što iskuse, stvarajući tako predvidiv i razumljiv režim. Uz ovu potrebu za predvidivim svetom, javlja se i potreba za sigurnošću, naročito kada deca pokušavaju da uspostave tu delikatnu ravnotežu između samostalnosti i zavisnosti. Ovo je period koji može izgledati kao stalna borba između neprekidnog oslanjanja na osobu koja se brine o detetu i potrebe deteta da afirmiše svoju samostalnost. Dete može želeti da bude sa roditeljima kada ih nema, ali i pobeći kada ga zovu da dođe.

Uvažavanjem ovih promena, roditelji će biti u stanju da pruže neophodnu podršku ovim starijim bebama. Ispoljavajući podsticaj i poštovanje, uvažavajući uspeh, pružjući toplinu i sigurnost, roditelji uče decu da se osećaju ugodno, sposobno i posebno. Postavljanjem doslednih i razumnih granica, deci se dozvoljava da istražuju i zadovolje znatiželju, ali se takođe povlači i crta - granica prema opasnom ponašanju. Pohvala za dobro urađeno deci će pomoći da razviju sliku o sebi kao o nekome ko se ponaša na određen način, a negativno ponašanje će nestati.

Starije bebe postaju sve samostalnije, odvajaju se od roditelja i postaju "svoje" ličnosti. Veliki deo njihovog ponašanja predstavlja njihovu želju da učine više za sebe. One žele da se same hrane, obuku i donose odluke. Ova samostalnost je pozitivan korak u periodu  odrastanja, koji roditelji mogu podsticati.

Ja to radim:  Dvogodišnje dete i samostalnost

Evo i nekoliko načina da svom detetu pomognete da bude sve nezavisnije.

Spremnost da sam radi zavisi od:

Razvoja velikih i malih mišića deteta

Razumevanja koje dete pokazuje za uzroke i posledice

Želje deteta da bude samostalno

"Ja to mogu"

Neka vaše dete radi sve ono što može sigurno da uradi. Neka se oseća važnim i odgovornim za ono što može postići. Nešto od toga što želi da uradi samostalno može biti:

Ř      Pranje ruku

Ř      Pranje zuba

Ř      Izbor predmeta za igru ili priče koju želi da čuje

Ř      Poljubac bolnog mesta

Ř      Pijenje iz čaše

Ř      Oblačenje i svlačenje

Ř      Pomoć mami pri kuvanju

Podsticanje samostalnosti

Roditelji imaju važnu ulogu u podsticanju ili negiranju samostalnosti. Pokažite deci kako da uradi zadatak, a nakon toga neka to isto probaju da urade sama.

Budite strpljivi

Detetu treba više vremena da nešto uradi. Budite strpljivi kada ga nečemu učite. Dete će nešto mnogo puta ponoviti pre nego što savlada zadatak.

Strpljenje je takođe potrebno kada povećana samostalnost vašeg deteta zahteva više i od vas - kada ono prospe mleko, obuče majicu naopačke.

Posmatrajte

Deca nisu uvek u stanju da traže pomoć. Budite tu kada imaju neku teškoću i traže vašu pomoć.

Olakšajte

-         Osigurajte posebnim spravama police i fijoke, da se dete ne povredi otvarajući ih ili pokušavajući da na njih stavi stvari

-         Stolica kod umivaonika će olakšati umivanje i pranje zuba

-         Servirajte hranu koja se lako jede kašikom.

Uspostavite rutinu

Rutina pomaže ranom razvijanju dobrih navika. Pobrinite se da dete skloni stvari nakon igre, a da prljavo rublje ostavlja na posebnom mestu. Ovako će kasnije biti puno lakše.

Dajte jednostavna uputstva

Dajte jasna, jednostavna uputstva, korak po korak. Koristite reči koje dete razume. Podelite zadatak u dva ili tri jednostavnija koraka. Neka onda dete pokuša da uradi to što se od njega očekuje.

Pokušajte se usmeriti pre na ishod nego na proces: šta je dete uradilo. Efikasnost nije odlika starijih beba.

Puno hvalite i podstičite dete.

Prilagođeno iz: The New Middle of the Night Book, pg. 136-137, Meld Publications, MN: 1999