IZGRADNJA ODNOSA – RAZUMEVANJE TEMPERAMENTA

Dete se rađa sa jasnim izgledom i načinom kojim pristupa svetu. Jedan od najvažnijih zadataka roditelja je da shvati svoje dete. Što bolje razumeju šta je to što čini ponašanje deteta, roditelji će moći bolje da razvijaju njegove jedinstvene talente. Jedan od načina da se nauči šta bebu čini  jedinstvenom jeste da se shvati njen lični stil, ili temperament.

Temperament opisuje osobenost svakog deteta i najdoslednije reakcije na svet koji ga okružuje. Svi smo rođeni sa temperamentom. Temperament je očigledan čak i kod novorođenčadi, prema načinu na koji ona reaguju na ljude i stvari koje ih okružuju. Mi ne možemo odabrati ni sopstveni a ni detetov temperament. Svako od nas poseduje širok spektar karakteristika temperamenta. Nema boljeg ili najboljeg temperamenta, ili osobine. Svaka osobina ima pozitivne i negativne aspekte.

Važno je zapamtiti da deci nisu potrebni roditelji kako bi ona postala savršena. Deci su potrebni roditelji koji ih vole i koji su odlučni da saznaju šta je to što njihovu decu čini posebnom; roditelji koji su tu da na najbolji način pomognu njihovom pravilnom  razvoju. Roditelji uče i rastu zajedno sa svojim detetom. Njihov temperament može biti isti ili različit od temperamenta njihovog deteta. Ali, razumevanje temperamenta deteta može pomoći roditeljima da uspostave pozitivne mehanizme interakcije. Prilikom izgradnje odnosa sa detetom, roditelji moraju znati da nema perfektnih roditelja.

Zašto je za roditelje važno da razmišljaju o temperamentu svoga deteta?

Razumevanje temperamenta deteta pomaže da roditelj posmatra svet očima svoga deteta. Ovo takođe pomaže da roditelj predvidi teške situacije i spreči stresne događaje i reakcije. Treba imati u vidu da su deca nepredvidiva. Nekada nas ona mogu iznenaditi, jer se ponašaju na atipičan način.

Razumevanje sopstvenog temperamentatakođe može biti od pomoći. Na primer, prepoznavanje "poklapanja ili podudaranja" temperamenta roditelja sa temperamentom  deteta, pomaže roditelju da predvidi moguće konfliktne situacije i nađe načine za njihovo izbegavanje ili prevazilaženje. Razumevanjem sopstvenog temperamenta  roditelj može videti kada njegova reakcija prema detetu više odslikava njegov sopstveni temperament u odnosu na ponašanja deteta. To roditelju omogućava da reaguje efikasnijim i odgovarajućim oblikom ponašanja. Temperament deteta, kao i sopstveni, roditelj može odrediti posmatrajući tipične reakcije - svoje i svoga deteta - u različitim situacijama.

Temperament se razlikuje, zavisno od stepena razvoja deteta. Na primer, skoro sve bebe od 9-18 meseci, a ne samo tiha deca, pokazuju stid i nelagodnost u blizini nepoznatih. Verovatno je snažniji osećaj nelagodnosti koje ima povučeno dete prema strancima, nego ono koje je otvoreno.

Primera radi, navodi se ponašanje troje male dece: Svetlane, Alekse i Saše, dok ulaze u park u kome ima mnogo male dece. Neka deca grade dvorac u pesku. Druga se penju po šipkama ili penjalicama, a treća su pronašla veliku loptu koju šutiraju, trčeći u krug.

Ř      Svetlana ulazi u park, držeći majku za ruku. Čim primeti da se gradi peščani dvorac, ona trči da se pridruži toj grupi dece. Uzima lopaticu i počinje da gradi deo dvorca. Govori ostalima: "napravimo veliki dvorac."

Svetlana i druga deca poput nje, često se opisuju kao “fleksibilna deca”, koja se lako adaptiraju. Ona lako pristupaju novim situacijama i novim ljudima. Promene im ne predstavljaju probleme, te se često opisuju kao deca koja se uklapaju u situaciju.

Ř      Aleksa provodi mnogo vremena držeći se uz nogu svoga oca. On odbija da napusti oca. Aleksa posmatra i prati sve aktivnosti oko sebe. Nestrpljivo želi da vidi ko se igra loptom. Približava se par koraka, kako bi bolje video. Brzo se vraća ocu i opet se hvata za njegovu nogu. Nakon nekoliko minuta, počinje da se oseća prijatnije. Ubrzo zatim, zamoli oca da se približe deci koja se igraju. Pušta očevu nogu za koju se držao i, u početku pažljivo, počinje da koristi svoje motorne veštine,uz sve bolju koordinacijju.

Deca koja ispoljavaju ovakav oblik ponašanja, opisuju se kao promišljata i oprezna, naročito kada se nađu u nepoznatoj situaciji. Nekada su prilično uplašena. Često imaju problema sa novim/ izmenjenim situacijama, a potrebno im je mnogo podrške i vremena da se osećaju sigurno i prijatno.

Ř      Saša ulazi u park trčeći i ostavljajući svoju nanu iza sebe. On nema vremena za "bacanje" i brzo trči prema šipkama i penjalicama. Videvši da tu ima mnogo dece, probija se napred, na početak reda kako bi se spustio niz tobogan. Sve vreme se glasno smeje, čime plaši jedno malo dete, koje zbog toga čak i zaplače.

Deca kao što je Saša opisuju se kao živahna i energična. Vrlo snažno insistiraju na stvarima koje vole i koje žele da rade. Ona imaju teškoća sa kontrolisanjem emocija i jakih osećanja. Skaču od sreće kada su sretnu, a glasno protestuju kada nešto ne ide "po njihovom".

Navedeni primeri ukazuju na različitost temperamenta i potrebu da roditelji i detetu i sebi život učine lakšim, podrže dete i pomognu mu.

VAŽNO JE ZNATI– PORUKE ZA RODITELJE

Ř      Svakodnevne situacije, interakcije među decom, odnos sa roditeljima i onima koji pružaju zaštitu, su «hrana» za emotivni, društveni i kognitivni razvoj i rast deteta.

Ř      Ponašanje deteta je njegov poseban način na koji vam govori šta mu je potrebno. Od načina na koji roditelji uče da "čitaju" signale svog deteta, zavisi kako će reagovati, odnosno da li će biti u mogućnosti da podstiču razvoj deteta i grade sigurne odnose.

Ř      Svako dete ima svoje "ja", identitet i način na koji se ponaša. To ponašanje može, ali i ne mora biti slično ponašanju njegovih roditelja. Ove razlike se moraju shvatiti i poštovati, kako bi se podsticao zdrav razvoj deteta.

Ř      Ne postoji "savršen roditelj". Naravno da će se nekada desiti da roditelji ne prepozna signale deteta, ili je prezaposlen, umoran da odgovori na najpovoljniji način. Međutim, važno je da roditelji nauče lekciju iz signala koje nisu prepoznali.

Ř      Biti roditelj je dosta težak “posao”. Važno je tražiti pomoć i smernice na vreme, od onih koji znaju i umeju da pomognu.

Opis temperamenta: devet karakteristika

Prema sprovedenim naučnim istraživanjima, u okviru temperamenta deteta postoji devet karakteristika/osobina. Kombinacija sledećih osobina određuje temperament deteta i čini svako dete jedinstvenim.

·      jačina reakcije: jačina i nivo energije za situaciju. Reakcija može biti pozitivna ili negativna, brza ili snažna. Dete se, na primer, može dugo i snažno smejati na "osrednjoj" zabavi, ili pak ljutito i sa suzama reagovati na manju grdnju.

·      upornost/odvraćanje pažnje: dete može da ostane usredsređeno na ono što radi, uprkos odvraćanja pažnje.

·      redovnost: dete ima unutrašnji raspored za hranu, spavanje, druge aktivnosti. Za dete su raspored i rutina veoma važni.

·      senzitivnost: dete ima snažnu, neodložnu i intenzivnu reakciju na svoja osećanja i osećanja drugih. Takođe ima razvijen osećaj za ukus, miris, zvuk. Lako će ga uznemiri jak miris, jaka svetlost, glasna muzika. 

·      perceptivnost: dete primećuje i komentariše pojave i stvari koje ga okružuju. Interesuju ga boje, zvukovi, mirisi, ljudi, situacije. Jedva čeka da iskusi novo i sposobno je da odredi i shvati osećanja drugih.

·      prilagodljivost: dete može lako da se prilagodi na promene situacije ili rasporeda, bez uznemiravanja. Ono reaguje dobro na neočekivane promene ili razočaranja.

·      nivo energije ili aktivnosti: to je vreme koje dete provede u pokretu igrajući se, trčeći i slično, u poređenju sa vremenom koje provodi odmarajući se, opuštajući se ili tiho se igrajući.

·      prva reakcija: odnosi se na to kako dete reaguje na novu osobu, stvar ili situaciju. Neka deca mogu biti zaineresovana da se pridruže aktivnostima, dok su druga povučenija i odbijaju da učestvuju u aktivnostima.

·      raspoloženje: to je vreme koje dete provodi srećno, smejući se ili učestvujući u aktivnostima oko sebe, odnosno, vreme koje provodi u ozbiljnom ili povučenom raspoloženju.