ISKLJUČIVO DOJENJE I SIDA

Oko 10-20% odojčadi HIV pozitivnih majki postaje zaraženo tokom dojenja. Sa druge strane, kada žene izaberu da ne doje, suočavaju se sa svim rizicima veštacke ishrane, naročito problemima u higijenskom pripremanju hrane, pa je i nivo infektivnih bolesti visok.

HIV pozitivne majke treba da posete savetovališta, koja će im pomoći da odluče o najboljem metodu za sigurnu ishranu njihove odojčadi. Njima je potrebna pomoć dobro obučenih profesionalaca, kako bi one izabrale najbolji metod.  Metodi koji se preporučuju kako bi se izbegao rizik od prenošenja side su sledeći:

-         isključivo dojenje,

-         dobra tehnika dojenja kako bi se sprečio mastitis i upale,

-         prestati dojenje ranije, čim je alternativna ishrana dostupna, prihvatljiva, pristupačna, ili oko 6-og meseca života.

BEBE ROĐENE SA NEDOVOLJNOM TELESNOM MASOM  rastu bolje i bivaju zdravije kada su isključivo dojene. U ranom periodu bebinog života će verovatno biti potrebne druge vrste ishrane, dok se ne uspostavi stabilno stanje. ukoliko je potrebno, zamene kao sto su kalcijum i fosfati mogu da se daju bebi sa majčinim mlekom. Količine gvozđa koje bebe dobiju pre rođenja su manje nego što bi trebalo, pa dodaci gvožđa mogu da budu neophodni od 8 nedelje života.

PREVREMENO ROĐENE BEBE, rođene 8 nedelja pre termina mogu da počnu da sisaju čim se kod njih stabilizuju funkcije disanja i rada srca. Bebe rođene 4 nedelje pre termina mogu da sisaju odmah po rođenju. Dojenje će možda biti nešto učestalije i podoj će duže trajati  nego kod drugih beba. Ukoliko beba ne može da sisa u dovoljnim količinama, majka može da izmlaza mleko i hrani bebu kašičicom.

BEBE KOJE SU OSETLJIVE NA SUNCE treba da primaju vitamin D zbog prevencije slabih kostiju.