Put razvoja

Gradski zavod za zaštitu zdravlja, 3. decembra 2001. godine (ponedeljak) u 7 časova ujutru otpočeo je rad na pilot Projektu “Telefonom do saveta za zdravo i negovano odojče”.

Rad je započet uz stručnu pomoć i finansijsku podršku UNICEF-a i saglasnost tadašnjeg Ministarstva zdravlja i zaštite životne sredine Republike Srbije, uz podršku Skupštine grada Beograda i veliku medijsku promociju.

Već u toku prvog meseca probne primene, ostvareni rezultati su potvrdili opravdanost sprovođenja ovog Projekta, te je početak rada Dežurnog centra u tadašnjem Gradskom zavodu za zaštitu zdravlja svečano obeležen 10. januara 2002. godine. Ubrzo potom Projekat se proširuje i dobija nov naziv “Telefonom do saveta za zdravo dete”.

Dve godine kasnije, 2004. godine, ocenjujući da je Projekat uspešno uveden i razvijen, Unicef obezbeđuje finansijsku pomoć još do kraja marta 2004. godine i uvršćuje “Halobebu” u Priručnik o praksama, inicijativama i naučenim lekcijama o ranom rastu i razvoju deteta, kao jedan od najboljih primera dobre prakse u regionu Istočne Evrope.

Dalji neprekidan rad i održivost Projekta obezbeđuju kroz zajedničku podršku Ministarstvo zdravlja Republike Srbije i Skupština grada Beograda.

Od 2007. godine, kada se uvodi  skraćeni, ali prepoznatljiv, naziv „Halobeba“, finansijsku podršku preuzima, najpre u celosti, a zatim samo delimično, Uprava grada Beograda.

Posle više godina, svakodnevnog, neprekidnog rada, danas Telefonsko savetovalište, ostaje stalna potreba roditelja za savetom, ohrabrenjem, podrškom, kao i nesmanjeno interesovanje medija, a krajem 2011. godine započinje realizacija novih ideja i aktivnosti koje vode daljem unapređenju zdravlja porodice, a pre svega najmladjih naraštaja.

Svake noći Gradski zavod za javno zdravlje u Beogradu utone u mrak, svetle samo prozori jedne kancelarije na V spratu u kojoj je smešten dežurni centar „Halobeba“. Tu se usijavaju telefoni, brižni roditelji zovu, traže savet, utehu, informaciju, traže ohrabrenje. Najčešće zovu kada je dete bolesno, ali zovu i da se konsultuju, da razbiju strah, da razjasne nejasno, da budu sigurni u svoj postupak, da ne pogreše. Ljubazne sestre (više o tome u „Ko radi u Telefonskom savetovalištu“) pokušavaju da „vide“ o čemu se radi, da pomognu, da nauče roditelja, ili bar da ohrabre.