Veštačka inteligencija (AI) sve je prisutnija u našem svakodnevnom životu. Pomaže nam da pronađemo informacije, objasnimo nešto jednostavnije, organizujemo obaveze ili dobijemo ideju kada ne znamo odakle da počnemo. Zato je sasvim prirodno da se roditelji zapitaju: Može li mi AI pomoći i kada je u pitanju nega, zdravlje i odgajanje mog deteta?

 

Može – ali uz veliki oprez.

 

AI može biti koristan pomoćnik, ali ne bi trebalo da postane osoba kojoj roditelj prepušta odluke o detetu. Posebno kada je reč o zdravlju, razvoju, ishrani, ponašanju ili emocionalnim potrebama deteta. AI zna mnogo, ali ne poznaje vaše dete. Jedna od najvećih prednosti veštačke inteligencije jeste brzina kojom može da obradi veliki broj informacija. Međutim, to nije isto što i poznavati konkretno dete. AI ne vidi izraz lica vašeg deteta, ne čuje njegov plač, ne poznaje njegov temperament, ne zna kako je izgledao prethodni dan i ne može da oseti ono što roditelj često prepozna gotovo bez reči.

 

Roditeljski instinkt nije zastarela kategorija koju treba zameniti tehnologijom.

 

Kada majka ili otac kažu: „Nešto mi nije kao obično“, ta procena zaslužuje pažnju. Naravno, roditeljski osećaj nije zamena za stručni pregled, ali može biti važan signal da treba zastati, posmatrati dete i, kada je potrebno, obratiti se zdravstvenom radniku.

Najveći rizik je kada AI postane „stručnjak“. Poseban oprez potreban je kada se AI koristi za pitanja koja se tiču zdravlja deteta. Odgovor koji zvuči sigurno, stručno i ubedljivo ne mora biti tačan niti prilagođen konkretnom detetu. AI može ponuditi informacije koje su nepotpune, pogrešno protumačene ili izvučene iz različitih izvora i konteksta.

 

Zato nije dobro da na osnovu odgovora AI samostalno odlučujete o tome:

 

  • da li je detetu potrebna terapija ili lek;
  • da li neki simptom treba ignorisati;
  • kako lečiti temperaturu, kašalj, osip ili druge tegobe;
  • da li je određena hrana, preparat ili dodatak ishrani odgovarajući za dete;
  • kako postupati sa novorođenčetom ili odojčetom u situacijama koje izazivaju zabrinutost;
  • da li je razvoj deteta „normalan“ samo na osnovu nekoliko odgovora koje ste uneli u aplikaciju

 

AI može pomoći da bolje razumete pitanje. Ne treba da bude taj koji postavlja dijagnozu ili donosi odluku umesto vas i zdravstvenog radnika.

 

Ne zaboravite ono što se prenosilo generacijama

 

Pre nego što smo imali pretraživače, aplikacije i veštačku inteligenciju, roditelji su decu odgajali oslanjajući se na iskustvo, posmatranje i znanje koje se prenosilo iz generacije u generaciju.

 

Naravno, nije svako tradicionalno verovanje tačno i nije sve što se nekada radilo dobro za dete. Medicina je napredovala upravo zato što se znanje proverava, preispituje i menja kada za to postoje dokazi. Ali tradicionalno usvojene vrednosti imaju nešto što tehnologija nema – odnos, iskustvo i ljudsku bliskost. Briga o detetu podrazumeva strpljenje, nežnost, odgovornost, prisutnost, razgovor, igru, utehu, granice i poverenje. To nisu informacije koje se mogu jednostavno „preuzeti“ iz baze podataka. Detetu nije potrebna savršena količina informacija. Potreban mu je odrasli koji ga poznaje, sluša, posmatra i koji je uz njega.

 

To ipak ne znači da treba da zaziremo od veštačke inteligencije. Naprotiv – učimo da je koristimo pametno.

 

Možete je koristiti da vam pomogne da razumete stručni tekst, da pripremite pitanja za pedijatra, da pronađete ideje za aktivnosti primerene uzrastu deteta ili da složenu informaciju preoblikujete tako da je lakše razumete. Može vam pomoći i da se setite šta sve želite da pitate zdravstvenog radnika ili da bolje organizujete svakodnevne obaveze.

Ali uvek postavite sebi jedno jednostavno pitanje:

 

„Da li ovu informaciju koristim da bih bolje razumela svoje dete – ili dopuštam da neko drugi odlučuje umesto mene?“

 

To je važna razlika. Kada ste u nedoumici – proverite. Što je pitanje važnije, to je važnije proveriti odgovor.

 

Za pitanja koja se odnose na zdravlje, rast i razvoj deteta oslonite se na pedijatra, patronažnu sestru, drugog zdravstvenog radnika i proverene zdravstvene izvore. Ako vam AI ponudi savet koji se razlikuje od onoga što vam je preporučio stručnjak koji poznaje vaše dete, nemojte birati odgovor koji vam je jednostavno prijatniji – razgovarajte sa stručnjakom.

 

I budite oprezni sa ličnim podacima. U razgovore sa AI ne treba unositi nepotrebne podatke koji mogu otkriti identitet deteta, njegove zdravstvene informacije, fotografije ili druge privatne podatke.

 

Tehnologija treba da služi porodici, a ne porodica tehnologiji

 

Veštačka inteligencija neće nestati iz našeg života – i ne treba da je se plašimo. Na nama je da naučimo kako da je koristimo odgovorno. Najbolji pristup nije „verujte AI“, ali ni „ne verujte svemu što je novo“.

 

Najbolji pristup je: pitajte, proverite, razmislite i povežite informacije sa stvarnim detetom koje je pred vama. Jer između saveta koji dobijemo na ekranu i odluke koju donosimo za svoje dete postoji nešto što nijedna tehnologija ne može da zameni – roditeljska pažnja, iskustvo, odgovornost i odnos sa detetom.

 

Zato koristite AI kao pomoćnika, ali sačuvajte ono najvažnije: sposobnost da svoje dete posmatrate, slušate i razumete. I kada vam unutrašnji osećaj kaže da nešto nije u redu, nemojte ga zanemariti – zastanite, proverite i, kada je potrebno, potražite savet stručnjaka.

 

Tehnologija može da nam pomogne da budemo informisaniji roditelji. Ali roditelj i dalje ostaje onaj koji poznaje svoje dete, donosi odluke i pruža mu sigurnost.