Mnogi roditelji lepo opisuju jednu od razvojnih faza deteta u uzrastu od oko dve godine. Kod neke dece se javlja ranije, a kod neke dece kasnije, ali uglavnom sva deca do navršene treće godine, ispoljavaju strahove i izlive besa, različitog intenziteta.
Vaše dete se baš ne slaže sa tim da se u vreme kada vi »naumite« presvlači ili kupa, a posebno stavlja u krevet. Svoja osećanja ne ume da iskaže rečima, niti ume da kaže šta bi želelo u to vreme da radi, pa da možete da razgovarate – razmenjujete misli i osećanja. Takođe, deca često nisu svesna svojih emocija, da su ljuta, neraspoložena, tužna ili pak srećna, zadovoljna, a nekada i »preteruju« u svom ponašanju. Sve je to prolazna faza, u okviru koje deca uče da regulišu, na neki način konrtolišu, svoje emocije.
Kao roditelji, vi ste tu da prihvatite i »negativne« i »pozitivne« emocije, da razumete šta dete oseća, ali ne i da prihvatite svaki način izražavanja. Dakle, kako pomoći detetu da ne započne sa izlivima besa, a ako se to desi, kako pomoći da se smiri. Iako je još uvek malo, dete sasvim dobro razume Vaše reči, Vaš izraz lica, može da protumači kada ste ozbiljni i da nećete odustati od onoga što ste započeli, jer postoji jasno objašnjenje za to što radite. Ako na primerima presvlačenja, kupanja i stavljanja na spavanje, postavite jasne granice ponašanja, onda ćete u daljim razvojnim fazama i novim situacijama lakše »izlaziti na kraj«.
Neki od saveta bi bili: pre svake od ovih situacija, najavite šta ćete da radite, trudeći se da dete pri tome baš ne prekinete usred igre ili gledanja crtanog filma, ako baš mora tada, nemojte naglo.
Pričajte, uz objašnjenja, npr. hajde da zajedno pogledamo da li su mokre pelene, tako dobro dete treba da bude u suvim pelenama, pa ćemo posle ići u park ili potražiti neku omiljenu igračku i dalje nastavite sa nekom pričom o nekom drugu ili liku iz crtanog i sl. Tako pokušavate da sprečite pojavu besa, skrenete pažnju na neku zanimljivu priču. Može da se desi i negativna reakcija, ali uz Vaš odgovor: razumem da ti se ne dopada i prihvatam da si ljut zbog toga što te presvlačim, ali ne prihvatam da vičeš i plačeš, brzo ćemo sve završiti ako mi pomogneš.
Za kupanje, pošto je verovatno uvek u isto vreme, odvedite dete do sata i pokažite kako će kazaljke stajati kada bude vreme da se ide u kupatilo, takođe pitajte ga da li želi sa vama da navije taj sat da zvoni kada dodje to vreme, pa i ako ne prihvati Vi navijte, pa kažite: »zvrrrrrrrrr i kupanje, jel važi?«
Kod stavljanja na spavanje, dogovorite se sa detetom koju bi igračku izabralo (ili kupite namenski, novu) da sa njom spava u krevetu. Ta igračka bi ga čekala u krevetiću kada ga stavite da spava, a ujutru kada ustane ostala bi u krevetu, ne bi se sa njom igralo. Vi treba sve da pričate i objašnjavate, kao da razgovarate sa odraslom osobom, posle kupanja, ide mlekce, pa spavanje. Tako svako veče i onda ćeš brzo da porasteš…Možete i da pustite tihu muziku kada dodje vreme za spavanje.
Uvek kada sve dobro prodje, odmah dete pohvalite, pomazite, poljubite. Ako baš nije dobro, kažite nismo se baš držali dogovora, evo da te podsetim… Verujem da ćemo sutra to bolje izvesti.
Važno je da u svakoj situaciji budete sa puno ljubavi, strpljivi, ne podižete ton i ne budete ljuti.
Nadamo se da smo sa ovih nekoliko saveta i primera bili od pomoći roditeljima, s tim da će svako izdvojiti ono što odgovara porodičnim prilikama i prilagoditi životnim okolnostima.
