vrtic

Razvoj započinje od trenutka začeća i traje celo detinjstvo, a ključni period su prve tri godine života kada je razvoj najintenzivniji. To je period najveće osetljivosti i razvoja mozga, period najvećih mogućnosti i utiče na zdravlje, učenje i ponašanje tokom celog životnog ciklusa

Nakon rođenja nastavlja se razvoj mozga i to u onim oblastima koje su odgovorne za hod, precizno hvatanje, govor, komunikaciju, te je taj dalji razvoj nakon rođenja prepušten sredini u kojoj je dete, pre svega mami i tati. Zato je važna podsticajna, podržavajuća sredina, adekvatna fazi razvoja deteta. Prve godine života su period ogromnih mogućnosti uz pozitivna iskustva, ali moramo imati u vidu da je to takođe period izrazite ranjivosti u isto vreme, negativna i loša iskustva ili prejaka stimulativna iskustva mogu oslabiti mogućnosti.

Razvoj teče po hijerarhijskom principu, određenom redosledu, nema naredne faze bez dovršene prethodne, na primer dete prvo ojačavanjem mišića vrata počinje da samostalno drži glavu, pa postavljeno na stomak odiže glavu, ruke i noge, pa se okreće, zatim sedi, pa puzi, pa hoda.

Pojavljivanjem značajnih prekretnica u razvoju determinišu se miljokazi razvoja, periodi razvoja kada očekujemo da se događaju promene na fizičkom, kognitivnom i emocionalno-socijalnom planu.
Kada se primeti da dete ne napreduje očekivanim tempom ili se ispolje odstupanja, upravo je rano detinjstvo period najvećih šansi da se utiče ranim intervencijama i zato je važno rano otkrivanje. Čim roditelji primete odstupanja u razvoju treba da potraže pomoć stručnjaka koji se bave ranim razvojem, ranim intervencijama. Ciljevi intervencije u ranom detinjstvu su: identifikacija dece sa atipičnim razvojem, pružanje pomoći svakom detetu da ostvari svoj potencijal, prevencija i svođenje poteškoća na minimum, pružanje podrške za vaspitanje i obrazovanje kao i pružanje podrške porodici.

U praćenju ranih znakova odstupanja, znaci kašnjenja mogu biti u motoričkom razvoju, zatim emocionalnom, socijalnim interakcijama i komunikaciji, razvoju govora.

Rano detinjstvo je period najvećih mogućnosti te je važno da reagujte na vreme ako primetite određena odstupanja i zabrinuti ste na koji način se vaše dete igra, komunicira, ponaša popričajte prvo sa svojim izabranim pedijatrom:

  • Ako do 9 meseci dete ne sedi, ako nije počelo da puzi, ne odaziva se na ime, ne uspostavlja kontakt očima, ne pokazuje izraze lica: sreće, tuge, iznenađenja, besa.
  • Ako u prvoj godini ne traži igračke ili stvari koje smo pred njim/njom sakrili, ako nema pozdravno mahanje rukom „pa-pa“, ako ne pokazuje kažiprstom.
  • Ako sa 18 meseci ne hoda, ne imitira druge (taši-taši), nema nekoliko reči (oko 6) koje izgovara, ne reaguje kada roditelj odlazi i vraća se u sobu, ne deli interesovanja sa drugima, ne pokazuje ono što se mu/joj se dopada.
  • Ako sa 2 godine ne koristi frazu od dve reči (npr. „daj vode“), ne sledi jednostavna uputstva, nema stabilan hod, ukoliko gubi veštine koje je imalo, ne primećuje kada su drugi tužni, povređeni.
  • Ako sa 3 godine ne hoda uz i niz stepenice naizmenično nogama, ako je govor nerazumljiv, ne izgovara rečenice, ne započinje komunikaciju, ne zapitkuje, ako ne želi da se igra sa drugom decom, ako se ne igra igre pretvaranja npr. kao da hrani lutku…

Stručnjaci koji se bave ranim razvojem su adresa da se obratite, kako bi se dete uključilo u program ranih intervencija. Centar za kontrolu bolesti i prevenciju (The Centers for Disease Control and Prevention – (CDC), ukazuje da će rane intervencije biti mnogo efikasnije u ranom detinjstvu kada je mozak deteta najprilagodljiviji i najosetljiviji. Rane intervencije kroz obrazovanje i vršnjačku grupu u vrtiću takođe se smatraju idealnim za praćenje onoga što dete uči i usvaja.