Rast i razvoj zapravo započinju od trenutka začeća. Napredovanje u razvoju pokreću potrebe (nagoni), kasnije i želje (mentalni nivo) usavršavanjem načina za njihovo zadovoljenje uz prihvatanje prepreka, njihovo razumevanje, planiranje i rešavanje (kognitivna obrada) razvoj napreduje.
Razvoj zavisi od niza faktora: genetskih, neurobioloških, sredinskih i međusobne intereakcije ovih uticaja.
Pojavljivanje značajnih prekretnica u razvoju pratimo miljokazima razvoja, periodima razvoja kada očekujemo da se događaju promene na fizičkom, kognitivnom i emocionalno-socijalnom planu.
Za razvoj važno je znati da:
- Razvoj nije obavezno uzrasno specifičan, već se odvija u okvirima koji se razlikuju od deteta do deteta, dinamika razvoja je individualna za svako dete;
- Razvoj teče po hijarahijskom principu, određnom redosledu, nema naredne faze bez dovršene prethodne;
- Razvoj ne teče linearno, već ima dinamiku “napredovanja” i “mirovanja”;
- Svako dete u svom razvoju ima tzv. “platoe” koji predstavljaju period kada se dete zadržava u određenoj fazi kako bi uvežbalo znanje.
U praćenju ranih znakova odstupanja u razvoju prvi znak su kašnjenja u motoričkom, zatim emocionalnom razvoju, socijalnim interakcijama i komunikaciji, razvoju govora.
Zašto je važna rana dijagnostika i detekcija?
- Ranom detekcijom i dijagnostikom dobijamo smernice za pravilno, adekvatno i uvremenjeno podsticanje koje je prilagođeno svakom detetu posebno, što je najvažnije za celokupan razvoj i formiranje.
- Svako odlaganje i čekanje da samo prođe je period ključnog gubitka za uvremenjeno podsticanje razvoja, povećava verovatnoću da se kašnjenje i /ili odstupanje produbi i za sobom povuče i druge oblasti razvoja, da postane složenije.
- Rano detinjstvo je period najvećih mogućnosti te je važno da reagujte na vreme ako primetite određena odstupanja
- Teškoće u psihomotornom razvoju nekada su suptilne, manje primetne i tek kasnije se manifestuju kroz više, složenije aktivnosti očekivane za uzrast (kašnjenje razvoja govora, teškoće u savladavaju školskih veština: čitanje, pisanje, prepričavanje, računanje).
- Tretmani i intervencije za razvojne teškoće postoje: defektološki tretmani, rane intervencije su put adekvatne stimulacije razvojnih kašnjenja i smetnji.
U razvojne teškoće spadaju:
- govorni poremećaji,
- disfazija,
- razvojna dislalija,
- elektivni mutizam,
- ADHD,
- poremećaj iz spektra autizma,
- disgrafija,
- disleksija,
- teškoće kognitivnog razvoja.
Rane intervencije i tretmani zasnovani na dokazima
Prve godine života su najosetljivije i period najvećih mogućnosti da utičemo na razvoj mozga, tada je najveća neuroplastičnost mozga na čije oblikovanje utiče sredina i interakcija deteta sa sredinom. Rane intervencije su zato od izuzetng značaja a podrazumevaju pravovremeno reagovanje.
Rane intervencije su objedinjeni interdisciplinarni sistem stručnih usluga. U kreiranju i sprovođenju programa uključeni svi na koje je dete upućeno: roditelji, članovi porodice, defektolozi, logopedi, obrazovni sistem (vrtić).
Svaka intervencija podrazumeva plan rada koji se zanivaju na prioritetima porodice i potrebama deteta zato su usluge rane intervencije individualizovane, prilagođene detetu i doprinose:
- smanjenju simptoma;
- smanjenju pratećih problema (ponašanja, prilagođavanja, uključivanja)
- poboljšavaju kognitivne sposobnosti;
- poboljšavaju veštine komunikacije i socijalizacije;
- unapređuju veština svakodnevnog života;
- utiču na regulaciju nepoželjnih oblika ponašanja;
- unapređuju sposobnosti deteta da funkcioniše i učestvuje u zajednici;
- uključuju obuku u jačanju novih veština deteta i savetovanje porodice;
Intervencije zasnovane na dokazima su intevencije koje evaluiramo, pratimo i koje dokazano unapređuju funkcionisanje deteta u određenim oblastima.
Podrška kroz obuku roditelja i porodice je neophodni i sastavni deo intevencija i tretmana.
