dete temperatura

U prve tri godine dete prosečno ima četiri do šest respiratornih infekcija gornjih disajnih puteva godišnje, čiji su najčešći uzročnici virusi. Svaka nova virusna infekcija uzrokovana je jednim od mnogobrojnih virusa na koji se razvija specifičan imunitet. Zato su mala deca osetljivija.

Isti virus može kod dece različitog uzrasta da izazove različite bolesti – od najblaže kijavice, zatim zapaljenja ždrela, do bronhitisa ili upale pluća. Da li će doći do pojave komplikacija, širenja infekcije na donje disajne puteve ili pojave udružene bakterijske infekcije zavisi od uzrasta deteta, njegovog opšteg zdravstvenog stanja, imuniteta, vrste virusa, kao i nege bolesnog deteta u kućnim uslovima.

Virusne infekcije disajnih puteva počinju slično, curenjem nosa, gušoboljom, blago povišenom temperaturom i suvim kašljem. Za njih nema specifičnog leka. Uz mirovanje, čaj, tople napitke, sirup za snižavanje povišene temperature, ispiranje nosa fiziološkim rastvorom i održavanjem njegove prohodnosti, obično krajem prve nedelje sekrecija iz nosa postaje mutna, a kašalj, izazvan slivanjem sekreta niz zadnji zid ždrela, zreo. Dete je dobro raspoloženo, lepo jede, živahno je, uobičajeno se ponaša. To je normalan tok bolesti i u tom slučaju ne treba tražiti pomoć lekara.

Kada roditelji treba da traže pomoć lekara?

  • Kada i pored redovnog stavljanja fiziološkog rastvora u nosić i čišćenja nosića, pokušaja češćih podoja odnosno davanja obroka, odojče pokazuje znake da nije dobro: bledo je, pospano, neraspoloženo, kenkavo, plače, ubrzano diše. Uz sve to se i pored lekova za sniženje temperature, povišena telesna telesna temperature održava;
  • Ako je temperatura preko 38,5 kod bebe mladje od 3 meseca, ili pak ako dodje do sniženja telesne temperature ispod normale, a beba ne reaguje na utopljavanje/zagrevanje;
  • Kod deteta u drugoj i trećoj godini, kada postoji pojačan i produžen kašalj (duže od 7 dana) u periodu kada se već očekuje ozdravljenje, uz ponovni skok temperature, poremećaje disanja (sa znacima čujnog, otežanog, ubrzanog disanja, koje postoji i u vreme kada dete nema povišenu temperaturu), zatim otežano hranjenje, pojavu pospanosti;
  • Kada kašalj traje duže od 72 sata praćen povišenom temperaturom; ili pak ako kašalj traje duže od dve nedelje, iako nije napadan i nije praćen povišenom temperaturom;
  • Ako dan, dva od početka sekrecije iz nosa i kijavice, iznenada – obično tokom noći, dodje do ispoljavanja prodornog kašlja sa prizvukom laveža, promuklosti, uvlačenja grudnog koša prilikom udisaja; temperatura je samo blago povišena ili je pak normalna;
  • Kada se desi, posebno kod mladje dece, da se komplikacije početnih simptoma respiratorne infekcije ispoljavaju nekarakterističnim simptomima za disajne puteve, kao što su bol u stomaku, povraćanje ili proliv;
  • U situacijama kada bolesno odojče trlja glavu o jastuk, iznenada vrišti u snu, ili često hvata ručicama ušnu školjku, odbija hranu, uz vrisak ispušta dojku dok sisa, odnosno kada se dete žali na bol u uvu. Tada je najverovatnije reč o upali srednjeg uva, koja se najčešće ispoljava u prve dve godine života;
  • Kada se uoče preteći znaci infekcije donjih disajnih puteva: modra prebojenost usana i kože, posebno noktiju; kada beba ima manje od šest meseci, a veoma je pospana ili veoma uznemirena; kada se stanje deteta ne popravlja na dobijenu terapiju ili se pogoršava.

Preporuke za roditelje:

Najteži oblici respiratornih infekcija ispoljavaju se u prve tri godine života, posebno u periodu odojčeta, a učestalost je povećana u prevremeno rodjene dece. Zato roditelji imaju važnu ulogu da blagovremeno prepoznaju početne simptome virusne infekcije gornjih disajnih puteva, kao i promenu opšteg stanja svog deteta, kako bi što ranije započeli odgovarajuću negu, delujući na simptome. Istovremeno u toku nege brižljivo i pažljivo treba da posmatraju dete da bi uočili prve znake pogoršanja toka bolesti i odveli dete kod lekara.