Mnogi roditelji pitaju treba li dete da ima kućnog ljubimca i kada je pravo vreme za to. Neki tako ispunjavaju svoj neostvareni dečji san. Drugi pokleknu pred dečjim molbama, prete kako će ljubimac biti isključivo detetova odgovornost, a na kraju sami postanu ljubitelji ljubimaca.
Bez obzira da li je reč o psima, macama, glodarima, pticama ili ribicama, dete će uživati u kontaktu sa životinjama. Evo nekoliko razloga zašto su kućni ljubimci dobri za decu:
- Dete se uči odgovornosti i vežba disciplinu Životinja ima neki svoj ritam. Mora da jede, da pije vodu, ima svoje mesto na kom spava ili provodi dan. Ima svoje potrebe, koje može da prilagodi čoveku, ali i čovek mora da se prilagodi njima. Tako dete od najranijeg uzrasta posmatra i uči da „kuca piški napolju“, kao što ono treba da piški u nošu, jede iz svoje činije, kao što dete treba da jede iz svog tanjira.
- Šetnja Neki ljubimci (npr. psi) se moraju izvoditi napolje. Dete uči da je boravak na svežem vazduhu sastavni deo dana i to postaje rutina. I roditelji sasvim male dece prilikom šetnje kućnog ljubimca treba da izvedu dete napolje, bez obzira na vremenske prilike. Na ovaj način dete stiče naviku da svakoga dana bude napolju, umesto da dan provede u zatvorenom prostoru i pred ekranima.
- Razvoj motornih aktivnosti Mnoga deca su propuzala prateći svoje mace po kući, prohodala uz psa ili se penjala na stolicu da dohvate papagaja. Deca su aktivna i radoznala, životinje su aktivne i radoznale, pa jedni drugima pružaju obilje vremena za igru.
- Pomažu u komunikaciji Naši mali prijatelji slušaju šta im „njihovo“ dete govori. Mala deca svoje misli često iznose naglas, a životinje su najverniji slušaoci. Osim toga, reaguju na intonaciju, način obraćanja, pa dete ujedno vežba i kako da komunicira sa drugima. Svaka šetnja sa psom ili macom, za dete je prilika i da komunicira sa drugim vlasnicima životinja i decom.
- Empatija Osobe koje imaju kućne ljubimce doživljavaju ih kao deo svoje porodice. Brinu o njima, raduju se, tuguju kada su bolesne. Gledajući roditelja, ali i vezujući se za životinju, i deca se uče empatiji i brizi za druge (ne samo životinje, već i ljude).
- Kućni ljubimac kao prilika za upoznavanje Kada šetate vašeg ljubimca gotovo je sigurno da će vam neko prići, pitati nešto o životinji- kako se zove, da li sme da je pomazi….Ovo je idealan način za upoznavanje drugih ljudi i dece u vašoj okolinu. Nemojte se začuditi ako vas u kraju prepoznaju kao “Snupijevog, Hugovog, Micinog…” vlasnika, čak i pre nego što nauče vaše ime.
- Osećaj da smo voljeni i prihvaćeni Ljubav kućnog ljubimca prema vlasniku je bezuslovna. On će vam se uvek obradovati, prići vam kada vidi da ste uznemireni ili uplašeni, sklupčati se pored vas kada vam treba uteha. Za uzvrat, neće tražiti ništa. Voleće vas i prihvatati takve kakvi jeste, i biće vam do kraja verni prijatelji.
Brojne su prednosti odrastanja uz kućnog ljubimca. Ipak, postoje i neka ograničenja, kojih roditelji moraju da budu svesni kada se opredeljuju da u porodicu dovedu novog člana. To malo biće, kao i svako živo biće, traži pažnju, ljubav i posvećenost.
Zato vodite računa o tome koju životinju uzimate. Sve bebe (pa i životinjske) su preslatke. Ali, one rastu i traže da se o njima staramo i kada uveliko postanu tinejdžeri, pa i odrasle životinje. Raspitajte se koju veličinu će vaš ljubimac dostići u odraslom dobu, da li je posebno osetljiv na nešto, kakvu brigu zahteva.
Osim informacija o samom ljubimcu, važno je dobro razmisliti i o okolnostima u kojima vi živite. Kakav je prostor u kome ste, koliko vremena provodite kod kuće, ko će se starati o ljubimcu dok ste na poslu, a ko kada ste na odmoru? Koliko je staro vaše dete? Da li ono želi kućnog ljubimca?
Nemojte očekivati da će se dete odmah adaptirati, zavoleti prinovu i prihvatiti da se o njoj stara. Dete posmatra vas, gleda kako se vi ophodite, imitira vaš odnos prema životu, pa tako i prema kućnom ljubimcu. Uvodite dete postepeno u brigu o njemu, naučite ga da promeni vodu i nahrani ga, a kada je starije u prve šetnje uvek idite zajedno sa detetom i ljubimcem. Učite dete kako da bude brižno, nežno, ali i odlučno kada se stara o svom ljubimcu, kako da postavi adekvatne granice.
