Bezbednost
Bezbednost
Bezbedno je BEZ duvana
Prvi podaci o duvanu vezuju se Južnu i Severnu Ameriku, i to za davna vremena, pre otkrića Novog sveta. Starosedeoci američkog kontinenta su u to vreme koristili duvan kao sastavni deo svojih obreda i ceremonija, a verovali su čak i da se on može koristiti kao lek!
Prvi pušači u Evropi bili su Kolumbovi mornari, koji su ga donosili sa svojih prekookeanskih ekspedicija. Španci su, kao najveći pomorci tog vremena, bili prvi Evropljani koji su počeli i sami da uzgajaju duvan u svojim prekomorskim kolonijama.
U Srbiju su duvan doneli Turci u drugoj polovini 17. veka.
Od tada do danas, uzgajanje duvana, konzumiranje njegovih proizvoda, ali i posledice koje ova navika stvara, prisutni su širom sveta, bez granica i izuzetaka!
Koliko se puši u Srbiji?
- U našoj zemlji svakodnevno puši skoro TREĆINA odraslog stanovništva. U odnosu na ranije podatke, broj svakodnevnih pušača se povećao!
- 15,3% učenika uzrasta od 13 do 15 godina puši cigarete.
- VIŠE OD POLOVINE mladih – njih 58,9% izloženo je duvanskom dimu u svom domu, a skoro isto toliko i na zatvorenim javnim mestima.
- Čak trećina svih trudnica u našoj zemlji puši u nekom periodu trudnoće ili u celoj trudnoći.*
(*rezultati istraživanja Udruženja za javno zdravlje Srbije)
Duvanski „koktel“ sadrži više od 4.000 hemijskih materija!
- Stotine među njima su toksične
- Mnoge su snažni iritansi
- Više od 70 je dokazano ili potencijalno kancerogeno
Tri materije se posebno izdvajaju:
- NIKOTIN – deluje na mozak već posle nekoliko sekundi. Utiče na porast pritiska i ubrzava rad srca. On je „zaslužan“ za stvaranje jake zavisnosti od duvana!
- UGLjEN MONOKSID – zauzima mesto kiseoniku u transportu kroz krvotok i tako smanjuje količinu kiseonika koji nam je neophodan za rast i oporavak svih tkiva i organa.
- KATRAN – sužava sitne disajne puteve u plućima i dodatno otežava dotok kiseonika. Uz to, nataložen u bronhiolama, vremenom izaziva tzv. „pušački kašalj“, a olakšava i nastanak brojnih infekcija pluća.
Pušenje je GLAVNI izazivač:
- karcinoma pluća
- ishemijske bolesti srca
- hronične opstruktivne bolesti pluća
U velikoj meri doprinosi i nastanku:
- arterioskleroze
- cerebrovaskularnih bolesti, uključujući i moždani udar
- maligih bolesti (usta, grkljana, jednjaka, želuca, mokraćne bešike, grlića materice)
- akutnih bolesti disajnih puteva
- pogoršanja astme
Pušenje predstavlja vodeći preventabilni uzrok smrtnosti u svetu, ali i u našoj zemlji.
Pasivno pušenje (engl. “secondhand smoke”) je nevoljno udisanje duvanskog dima koji potiče od drugih osoba. Taj dim se sastoji od mešavine dima koji dolazi iz pripaljene cigarete i dima koji pušač izdahne.
Neposredni efekti izloženosti duvanskom dimu iz okoline su:
- neprijatan miris;
- iritacija nosa, grla i pluća;
- iritacija i suzenje očiju, kijavica;
- otežano disanje, kašalj;
- glavobolja;
- vrtoglavica;
- muka;
- slabija koncentracija.
Česta i dugotrajna izloženost duvanskom dimu ima mnogo ozbiljnije posledice:
- znatno veći rizik od pojave koronarne bolesti;
- rak pluća;
- pojavu respiratornih bolesti;
- astme.
Thirdhand smoke – šta je to?
Pušenje iz treće ruke (engl. thirdhand smoke) predstavlja izloženost produktima duvana (čestice nikotina i drugih štetnih hemikalija) i nakon samog čina pušenja, usled njihovog taloženja na različitim površinama u prostoriji.
Ove čestice se dugo zadržavaju na garderobi, na površinama nameštaja, zavesama, tepisima, u vozilima… Izloženost produktima duvana i na ovaj način je neizbežna i do nje se dolazi veoma lako – samim dodirivanjem zagađenih površina, ali i udisanjem vazduha u prostorijama u kojima je do ovog taloženja došlo. Jer, ove čestice se lako i brzo mešaju sa ostalim zagaćujućim materijama u zatvorenom prostoru i stvaraju miks škodljiv po zdravlje ljudi, a naročito BEBA i MALE DECE! Ona su u posebnom riziku jer su u ovom ranom uzrastu sklona da svoje prstiće nakon dodirivanja brojnih predmeta u svom okruženju, kao i same te predmete, često stavljaju u usta.
Naučnici još uvek izučavaju sve moguće štetnosti koja može biti vezana za ovaj vid izloženosti. Dok se čekaju nova saznanja, jedino pouzdano rešenje je da se, posebno za bebe i decu, kreiraju okruženja bez duvana, gde god je to moguće!
- Redovno čistite sve dostupne površine i perite garderobu!
- Često provetravajte prostor u kome boravite vi i vaša beba!
- Ukoliko rešite da ipak dozvolite pušenje u svom životnom prostoru (što vam NE preporučujemo!), potrudite se da odredite za to posebnu, fizički izdvojenu prostoriju u kojoj vaše dete nikada ne boravi!
Ukoliko puši ili je izložena pasivnom pušenju, žena tokom trudnoće u svoj organizam unosi znatne količine ugljen-monoksida i nikotina. Praćenja trudnoće tih žena pokazala su da njihov organizam, iako one to ne osećaju, pati zbog nedostatka kiseonika, zbog toga što ulogu koju on treba da ima u ishrani tkiva i organa, preuzima toksični ugljen-monoksid iz duvanskog dima.
SVE ŠTETNE MATERIJE iz duvanskih proizvoda kojima je izložena trudnica se preko posteljice prenose i na plod!!!
Ultrazvukom se na posteljici mogu uočiti promene koje uzrokuje duvanski dim. Otrovne supstance iz duvaskog dima dovode do sužavanja krvnih sudova buduće mame, što rezultuje smanjenim dotokom kiseonika i svih neophodnih hranljivih materija do ploda.
U periodu najranijeg detinjstva, kada rast i razvoj najintenzivniji, i metabolizam je mnogo brži – intenzivniji su svi procesi u organizmu, uključujući i disanje i srčanu aktivnost. Znatno je brža i intenzivnija apsorpcija svih supstanci koje krvlju dospevaju do tkiva – kako korisnih, tako i štetnih.
Kod dece koja su hronično izložena duvanskom dimu, značajno češće dolazi do:
- upale srednjeg uha
- infekcija disajnih puteva
- nastanka i pogoršanja astme
- alergijskih bolesti
- meningitisa
- sindroma iznenadne smrti odojčeta
- problema u ponašanju i poteškoća u učenju
Neka istraživanja ukazuju i na povezanost pasivnog pušenja i pojave malignih bolesti kod dece, pre svega krvi i krvotvornih organa.
Engleski kralj, Džejms I je uveo porez na duvan, a još davne 1604. godine, napisao je i dugačak esej o svojim stavovima na ovu temu. Upravo neke od tih tvrdnji su i dokazane, ali tri veka kasnije!
U Rusiji su 1634. osobe koje puše kažnjavane i smrtnom kaznom. U SAD je u prvoj polovini 19. veka , počeo da deluje organizovani pokret protiv duvana. Ipak, tokom 20-og veka, globalno gledano, naglo je rasla upotreba duvana.
Kao odgovor na rasprostranjenost pušenja i zdravstvene, ekonomske i socijalne posledice, Svetska zdravstvena organizacija donela je Okvirnu konvenciju o kontroli duvana (Framework Convention on Tobacco Control (FCTC)), kao prvi globalni sporazum u oblasti javnog zdravlja koji su do sada ratifikovale 172 države sveta.
Zakonska regulativa u Srbiji
Srbija je od 2005. godine potpisnica Okvirne konvencije o kontroli duvana.
U našoj zemlji je, prema Zakonu o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu, donetom 2010. godine, zabranjeno pušenje na radnim i javnim mestima (škole, vrtići, bioskopi, pozorišta, zatvorene sportske dvorane i sl.), kao i u javnom prevozu.
Zakon, s druge strane, ne određuje pravila u vašem domu – tu odluke donosite vi sami!
A kakvo je realno stanje?
- U skoro tri četvrtine domaćinstava u Srbiji, pušenje je i dalje dozvoljeno u jednoj ili u svim prostorijama, a tek svaki deseti pušač puši u svom domu isključivo na terasi
- Čak svaki treći građanin Srbije izložen je duvanskom dimu na radnom mestu.
- Zabrana pušenja se ne poštuje u potpunosti ni u vrtićima i školama.
Ljudi uglavnom jesu svesni da je i pasivno pušenje štetno. Većina bi želela da njihov dom bude bez duvanskog dima. Ipak, veoma retko se odvaže da od članova svoje porodice, ali i od gostiju, traže da poštuju zabranu pušenja u njihovoj kući.
- U skoro 3/4 domaćinstava u Srbiji, pušenje je i dalje dozvoljeno u jednoj ili u svim prostorijama
- U samo 13% domova pušenje je dozvoljeno isključivo na terasi ili u dvorištu
- U samo 13% domaćinstava pušenje je u potpunosti zabranjeno
Ne dozvolite da vas „obzir“ prema izboru drugih da budu pušači spreči da branite svoj izbor da to ne budete! Vaše zdravlje i zdravlje vašeg deteta zavisi od toga u kakvom okruženju živite! Sloboda izbora.
Liflet “Domaćinstvo bez duvanskog dima”
http://www.zdravlje.org.rs/publikacije/AGITKA%20Domacinstva%20bez%20duvanskog%20dima.pdf
Važno je misliti o zdravlju svoga deteta i kada niste u svom domu!
Naš aktuelni zakon je veoma fleksibilan kada su u pitanju ugostiteljski objekti. U većini njih pušenje je i dalje dozvoljeno, pa je zato i dalje vrlo uobičajena pojava. Čak i u onima koji imaju formalno izdvojen nepušački deo, to najčešće podrazumeva daleko manji deo prostora, koji uz to uglavnom i nije adekvatno fizički odvojen od pušačkog dela. Sve to ova mesta čini krajnje nebezbednim po zdravlje svih, a naročito najmlađih.
S jedne strane…
- 84% građana se slaže da pušači treba da vode računa gde pale cigaretu kako ne bi ugrozili zdravlje ljudi koji ga pasivno udišu.
Ipak… - samo oko 1/3 njih navodi da im izloženost duvanskom dimu mnogo smeta
- tek 19% građana se slaže sa potpunom zabranom pušenja u restoranima, a samo 14% njih da se ova zabrana uvede u kafiće.
Ovi podaci ukazuju „normalizaciju“ pušenja u našoj sredini i poražavajuće visok stepen tolerancije našeg stanovništva kada je u pitanju ova štetna navika.
Ipak, ako su stavovi ove manjine i vaši stavovi, treba da znate – postoje „svetle tačke“ ugostiteljske ponude Beograda – mesta koja su se, samo na osnovu sopstvenog izbora, opredelila da budu potpuno nepušačka! To ih čini dragocenim oazama za sve one koji žele da im užitak u hrani i piću ne kvari miris duvanskog dima.
Vi, kao roditelji, na posebnom ste dobitku, jer sada imate izbor! Opredeljujte se upravo za ove „prijateljski“ nastrojene lokale i tako uživajte sa svojom decom, bez bojazni da ćete zajedničkim boravkom u kafiću ili restoranu ugroziti njihovo, ali i svoje zdravlje.
Mapa nepušačkih lokala u Beogradu
https://drive.google.com/open?id=1qkPRUNRiCqA-uFugbcuVy9INXgw&usp=sharing
Zanima nas Vaše mišljenje o pušenju u ugostiteljaskim objektima
http://www.zdravlje.org.rs/index.php/anketa-pusenje?view=quiz&quizId=5&task=quiz
Pušenje je bolest zavisnosti i proces odvikavanja je pun izazova.
Supstanca koja je „kriva” za nastanak zavisnosti jeste NIKOTIN.
- Po uvlačenju duvanskog dima u pluća, nikotin krvlju dospeva do mozga za samo 7 do 10 sekundi i odmah, oslobađanjem dopamina, stvara osećaj zadovoljstva i opuštenosti.
- Nikotin stvara psihičku i fizičku zavisnost.
- S vremenom dolazi do razvoja tolerancije, pa je pušačima potrebna veća količina nikotina, odnosno veći broj cigareta, da bi postigli isti efekat.
Zbog nikotinske zavisnosti, po prestanku pušenja javljaju se simptomi apstinencijalnog sindroma. Među psihološkim simptomima, najznačajnija je žudnja za cigaretom koja je najsnažnija u prvih 72 sata, ali se vremenom smanjuje. Javljaju se i razdražljivost, nestrpljivost, usamljenost i loša koncentracija, a česta je i pojava pojačanog osećaja gladi, poremećaja spavanja, glavobolje, kašlja, bolova u stomaku.
Saveti za odvikavanje
- Vodite jedno vreme tzv. pušački dnevnik kako biste stekli uvid u kojim situacijama najčešće palite cigaretu i kako biste razvili plan kako će se u tim trenucima ponašati bez cigarete. Takav pristup može pomoći da istrajete u svojoj nameri i kada trenuci krize dođu.
- Odredite dan prestanka, obavestite okolinu o tome i zamolite za podršku, a zatim – prestanite s pušenjem!
- Važno je da sve vreme imate na umu lični razlog, tj. motiv za prestanak pušenja – očuvanje svog i zdravlja vašeg deteta!
- Želja za cigaretom je prolazna, traje SAMO 3−5 minuta! Kada se javi, prevarite je! Popijte čašu vode, pojedite nešto od voća, prošetajte se ili samo… dišite duboko!
- Pronađite aktivnost koja će vam uposliti ruke, jer dosta pušača tokom odvikavanja pati od navike posezanja za cigaretama.
- Podrška vaše okoline i pozitivan stav prema nepušenju su veoma važni.
Početak je najteži! Ovi krizni momenti javljaće se vremenom sve ređe i biti sve slabijeg intenziteta, a dobrobit za zdravlje je nemerljivo veća! Nakon 2−3 nedelje od prestanka pušenja cirkulacija se oporavlja, posle šest meseci se popravlja opšta energija, a simptomi kao što su kašalj, zapušenost nosa i ostajanje bez daha nestaju. Smanjuje se i mogućnost respiratornih infekcija, a nakon godinu dana od prestanka pušenja, rizik od koronarnih bolesti smanjen je na polovinu u odnosu na nekoga ko još puši.
Na tatama je važan zadatak!
Ako je otac deteta pušač, savet je nedvosmislen – treba da prestane da puši!
Ako je tata nepušač, a mama jeste, tata opet ima ozbiljan zadatak – da bude najveća i najjača moguća podrška mami na putu odvikavanja od pušenja!
Ako su oboje budućih roditelja pušači, trudnoća predstavlja idealan trenutak da zajedno krenu u akciju! Nikada nećete imati toliko jak razlog da to učinite! Zajedno donesite odluku, budite sve vreme kontrola i podrška jedno drugom – tako će vam oboma biti mnogo lakše da se izborite sa izazovima odvikavanja od pušenja!
Za bebu je, kada stigne na svet, naročito važno da su joj I MAMA I TATA NEPUŠAČI, da oko nje nema nimalo duvanskog dima. Jedino tako njeno zdravlje neće biti ozbiljno ugroženo bronhitisom i drugim respiratornim infekcijama.
