Bezbednost

Bezbednost

Bezbedno spavanje

S obzirom da je vreme spavanja verovatno jedini trenutak kada će beba ili malo dete biti bez konstantnog nadzora, kako bi bebe i deca imali kvalitetan san, ali i da ne bi došli u rizik od povređivanja, davljenja ili gušenja veoma je važno učiniti njihovu sobu i kolevku/krevetac bezbednim mestom za spavanje, pravilno ih obući i postarati se da spavaju u najbezbednijem mogućem položaju.

Standardini kreveti za odrasle, vodeni kreveti, dušeci na naduvavanje, mreže… nisu mesta na kojima bi beba trebalo da spava, jer se na ovim i sličnim površinama ona može ugušiti ili sa njih pasti i ozbiljno se povrediti!

Nabezbednije mesto za spavanje bebe jeste njen krevetac ili kolevka, a najbezbedniji položaj onaj na leđima!

  • Krevetac ili kolevku, bilo da su novi ili već korišćeni, pre upotrebe pažljivo proverite, da li su bezbedni, stabilni, da nemaju vidljivih pukotina ili oštećenih delova na koja se dete može povrediti.
  • Prilikom odabira dušeka treba voditi računa da njegove dimenzije u potpunosti odgovaraju dimenzijama kreveca ili kolevke, kako beba ne bi ostala zaglavljena u praznom prostoru između dušeka i njihovih strana.
  • Krevetac/kolevku postavite na bezbedno rastojanje od prozora i vrata, zavesa, roletni, kao i od svih gurtni, traka, pantljika i kablova kojima se ono može udaviti ili ugušiti.
  • Sve potencijalno opasne stvari poput lampi, utikača, sitnih predmeta, sklonite na bezbednu razdaljinu od kreveca/kolevke.
  • Krevetac/kolevka treba da budu udaljeni od radijatora ili drugog izvora toplote, jer kod beba mogu izazvati opekotine.
  • U bebinoj kolevci ili krevecu ne bi trebalo da bude nikakvih igračaka, a kod starijeg deteta izbegavajte da ono sa sobom u krevet nosi igračke na baterije, zbog njihovog mogućeg pregrevanja i curenja, koje može izazvati opekotine ili trovanje.
  • Čaršav na kome beba spava treba da bude dobro zategnut, bez nabora, i treba izbegavati upotrebu jorgana i teških prekrivača.
  • Bebu i malo dete možete prekriti laganim prekrivačem, ali ga nikako nemojte prekrivati preko glave.
  • Jastuk bi trebalo izbegavati u toku prvih meseci bebinog života.
  • Bebe i decu treba oblačiti u pidžamice odgovarajuće veličine, poželjno je od slabije zapaljivih materijala. Izbegavajte da dete stavljate na spavanje u odeći za dan, neudobnoj odeći ili stvarima koje imaju pantljike kojima se ono može ugušiti.
  • Nije poželjno da beba spava u istom krevetu sa starijim detetom ili odraslom osobom jer je oni u toku sna se nehotično mogu udariti i prignječiti, ili se ona sama može prevrnuti i ostati zaglavljena između tela druge osobe i površine za spavanje. Ukoliko ipak odaberete da spavate u istom krevetu sa Vašom bebom, izbegavajte meke površine za spavanje, neka dušek bude što tvrđi, nemojte postavljati ćebiće i jastuke oko i ispod bebe, nemojte da pušite ili koristite alkohol i druge psihoaktivne supstance (lekove i dr.) koje mogu uticati na Vašu sposobnost da se probudite. Bebu preko dana nikada nemojte ostavljati da sama, bez nadzora, spava u Vašem krevetu, na kauču i sl.
  • Izbegavajte prekomerno zagrevanje prostorije u kojoj Vaše dete spava, jer ono može ozbiljno ugroziti njegovo zdravlje (Pregrevanje je prepoznato kao jedan od faktora rizika za nastanak Sindroma iznenadne smrti.)
  • Nemojte pušiti u prostoriji u kojoj dete boravi ili spava – neka ceo Vaš dom bude bez duvanskog dima (Osim što je štetan po zdravlje, duvanski dim povećava rizik od nastanka Sindroma iznenadne smrti odojčadi i male dece)
  • Beba ne bi trebalo da previše dugo spava u autosedištima, nosiljkama i svim onim spravama koje je održavaju u polusedećem položaju. Čim stignete na željenu destinaciju bebu prebacite u krevetac u kome će moći da zauzme odgovarajući položaj za spavanje.
  • Ukoliko sa detetom odlazite da noćite na nekom drugom mestu, imajte na umu da neće svi imati u vidu koje mere treba preduzeti kako bi Vaša beba ili malo dete bili bezbedni, i shodno tome dobro pregledajte okruženje u kome ćete privremeno boraviti i probajte da iz njega udaljite sve potencijalne opasnosti.

Sindrom iznenadne smrti predstavlja iznenadan nastanak smrti kod naizgled zdravog deteta, koje nije imalo simptome ili kliničku sliku nekog oboljenja. Svake godine ovo stanje odnese nekoliko hiljada života bez vidljivog razloga.

Zavisno od uzrasta razlikuju se sindrom iznenadne smrti odojčeta (SIDS) i sindrom iznenadne smrti starijeg deteta.

Sindrom iznenadne smrti odojčeta (SIDS) javlja se kod dece do godinu dana starosti, uglavnom u snu, tako da se često naziva i “smrt u kolevci”. Najčešće se javlja između drugog i četvrtog meseca života, učestaliji je kod dečaka, u zimskom periodu, kao i kod dece koja ne doje.

Sindrom iznenadne smrti starijeg deteta javlja se kod deteta preko godinu dana starosti, i takođe najčešće nastaje u snu, ali se javlja ređe nego kod kod odojčadi. Prema podacima Centra za kontrolu bolesti (CDC) iz Atlante iznenadna smrt se beleži kod 38, 7 na 100.000. živorođene dece.

Iako pravi uzrok ovog stanja još uvek nije utvrđen, naučnici smatraju da kombinacija faktora (razvojnih karakteristika deteta, maternalnih i okolinskih faktora) dovodi do njegovog nastanka.

Faktori rizika

Prema istraživanjima i statistikama, najčešći faktori rizika koji se povezuju sa ovim stanjem su:

  • položaj pri spavanju – spavanje na stomaku,
  • spavanje na previše mekanim podlogama,
  • spavanje u istom krevetu sa roditeljima,
  • igračke (naročito one mekane, poput plišanih) i jastuci u krevecu ,
  • prevremeno rođenje ili mala težina deteta na rođenju,
  • nesposobnost organizma da detektuje višak ugljen dioksida u krvi,
  • teško razbuđivanje deteta,
  • pretopljavanje organizma (preterano zagrevanje prostorija i oblačenje),
  • izloženost duvanskom dimu u toku trudnoće majke i po rođenju,
  • neadekvatna prenatalna nega,
  • loši socioekonomski uslovi života – siromaštvo,
  • bebe iz blizanačkih ili višestrukih trudnoća,
  • kratak razmak između trudnoća,
  • starost majki ispod 20 godina,
  • infekcije disajnih puteva.
Kako ga sprečiti?

Kako bi smanjili verovatnoću nastanka ovog stanja:

  • Beba pre svega treba da spava na leđima (prema podacima Američke akademije padijatara, spavanje na leđima se smatra najbezbednijim položajem i smanjuje verovatnoću nastanka SIDS za čitavih 50%).
  • Beba treba da spava u sopstvenom krevecu/kolevci.
  • Beba ne bi trebalo da spava u istom krevetu sa roditeljima, ali bi trebalo da spava u istoj sobi sa njima.
  • U bebinom krevecu ne treba da se nalaze nikakve igračke (pogotovo plišane), jastuci ili bilo kakva teža posteljina (jorgani, teža ćebad i sl.)
  • Treba izbegavati pregrevanje prostorije u kojoj beba spava i prekomerno oblačenje deteta. Temperatura prostorije treba da bude prijatnih 18 – 22°C)
  • Bebu ne treba izlagati duvanskom dimu – ne treba pušiti u prostoriji u kojoj dete boravi, a najbolje bi bilo izbegavati pušenje u celom domu.
  • Upotreba bebi alarma je veoma korisna za kontinuirani nadzor nad detetom i njegovim stanjem.
  • Dojenje u periodu od najmanje šest meseci značajno smanjuje rizik za SIDS, jer smanjuje mogućnost infekcija disajnih puteva, koje su jedan od faktora rizika za nastanak ovog stanja.
  • Kod starije dece bitan je adekvatan režim ishrane i spavanja – odnosno dete ne treba da ide na spavanje neposredno posle obroka.
  • Ukoliko primetite da se dete teže budi – ovaj poremećaj, kao i slične probleme bi trebalo prijaviti pedijatru.

Treba imati u vidu da za sada na tržištu ne postoji nijedan preparat ili sredstvo čija upotreba može sprečiti sindrom iznenadne smrti.

Poznavanje osnova i tehnika prve pomoći i kardiopulmonalne reanimacije su bitni za sprečavanje smrtnih ishoda kod dece i preporuka je da roditelji savladaju ove veštine kao bi mogli da pomognu svome detetu u slučaju povreda i stanja koje mu mogu ugroziti život.