Bezbednost

Bezbednost

Deca i vremenske prilike

Deca se po svojim psihofizičkim karakteristikama razlikuju od odraslih. Njihovo impulsivno ponašanje i nedostatak iskustva u prepoznavanju opasnosti, u kombinaciji sa određenim fizičkim karakteristikama (npr. tanja koža i veći odnos površine i zapremine tela), čine ih podložnijima negativnim uticajima visokih i niskih temperatura u odnosu na odrasle osobe, naročito u najranijem uzrastu.

Imajući u vidu da deca dosta vremena provode napolju treba ih adekvatno zaštititi kako bi se izbegao nastanak opekotina od sunca, sunčanica ili toplotni udar u letnjem odnosno promrzline i smrzavanje u zimskom vremenskom periodu, koji kod dece brže nastaju i mogu ostaviti teže posledice.

Crvenilo i opekotine od sunca su u letnjim mesecima svakodnevna pojava i neželjene su posledice direktnog izlaganja sunčevim zracima. Pored trenutnog bola koji izazivaju, one mogu imati i ozbiljne dugoročne posledice.

Nezaštićena koža izložena jakom suncu može izgoreti u roku od 15 minuta. S obzirom da je dečija koža tanja, a njen zaštitni mehanizam slabiji od kože odraslih osoba, deca mnogo brže pocrvene.

Nakon izgalanja suncu može proći i do dvanaest časova da oštećenja na koži izazvana štetnim sunčevim zracima postanu u potpunosti vidljiva – koža Vašeg deteta koja je u toku dana “malo porumenela”, sutra ujutru može izgledati “potpuno opečena”.

Kako da zaštitite vaše dete?
  • Izbegavajte da ga izlažete suncu u periodu od 11-16 časova, u vreme kada je sunčevo zračenje najjače (mlađu decu u periodu od 10 do 17 časova);
  • Obezbedite detetu adekvatnu zaštitu za glavu (kapu ili šeširić sa širokim obodom) i naučiti dete da ih uvek nosi kada ide napolje;
  • Oblačiti ga u odeću svetlih boja (najbolje belu ili žutu), jer one reflektuju zrake i ne upijaju ih poput tamnih boja kao što su crna ili teget;
  • Obezbedite mu kvalitetne naočare za sunce sa 100% UVA i UVB zaštitom, koje će ih zaštititi od oštećenja rožnjače koje može biti izazvano sunčevim zracima;
  • Mažite ga kremama sa visokim zaštitnim faktorom (preko 30) koje su namenjene isključivo dečijoj koži, i koje treba koristiti u skladu sa uputstvom proizvođača.

OBRATITE PAŽNjU!

  • Imajte na umu da što je dete mlađe njegova koža je osetljivija, jer je tanja i sa mnogo manje zaštitnih pigmenata, tako da bebe do 6 meseci starosti nije uopšte preporučljivo izlagati suncu, niti mazati bilo kakvim zaštitnim kremama, a decu uzrasta od 6 meseci do godinu dana ne treba direktno izlagati sunčevim zracima. Za njih su odeća koja ih štiti od UV zračenja i boravak u hladu obavezni!
  • Vodite računa da kremom sa zaštitinim faktorom namažete i detetove usne, vrat, uši ali i gornji deo stopala, jer su ovi delovi tela veoma izloženi i često izgore na suncu, upravo zbog neadekvatne zaštite!
  • Decu treba zaštititi od sunca i kada su u hladovini ili ispod suncobrana – namazati ih zaštitinom kremom ili im obući odgovarajuću odeću, jer površine poput vode, peska i kamenja reflektuju sunčeve zrake.
  • Oblaci pružaju trenutno osveženje ali ne predstavljaju efikasnu zaštitu od UV zračenja, tako da dete i po oblačnom vremenu treba da propisno zaštitite od sunca!
  • Sunčevi zraci prodiru i u vodu, čak i do dva metra u dubinu, tako da i kada su deca u vodi postoji mogućnost od opekotina – zaštitite ih odgovarajućim vodootpornim kremama.
  • Ukoliko Vaše dete pije lekove, obavezno konsultujete pedijatra o mogućnosti nastanka eventualnih neželjenih efekata usled izlaganja suncu, poput ospe i sl.

Opšta preporuka za upotrebu zaštitinih krema za sunčanje:
Kremu nanesite na sve delove tela koji se izlažu suncu, pola sata pre izlaska napolje… Nakon izlaska na sunce kremu treba da namažete ponovo, a zatim da je nanosite na svaka dva sata, ali UVEK posle obilnog znojenja, boravka u vodi ili brisanja peškirom, jer i vodootporne kreme posle izlaska iz vode i brisanja peškirom gube svoj zaštitni efekat.

Šta da radite ako dete dobije opekotine od sunca?

Kod opekotina od sunca koža je crvena, bolna i otečena, a mogu nastati i plikovi.

  • Ukoliko na mestu opekotine nema plikova, to mesto ohladite mlazom hladne vode ili na njega stavite hladne obloge, a ukoliko je zahvaćena veća površina istuširajte dete hladnom vodom (ne ledenom).
  • Možete naneti preparat na bazi aloje ili neki drugi preparat za tretman opekotina, ali isključivo uz prethodnu konsultaciju sa lekarom ili farmaceutom.
  • Ukoliko dete trpi jake bolove, možete mu dati nešto protiv bolova ali isključivo u skladu sa preporukom vašeg pedijatra.
  • Ukoliko dođe do pojave plikova – nemojte ih bušiti.
  • Detetu dajte da pije dosta tečnosti.
  • Nemojte izlagati dete suncu u narednih par dana dok se crvenilo ne povuče.
  • Kod ozbiljnijih opekotina od sunca, ili i ukoliko je dete mlađe od godinu dana odmah se javite svom pedijatru!

Sunčanica je burna reakcija organizma koja nastaje nakon prekomernog izlaganja suncu, i to pre svega glave i vrata. Može nastati veoma brzo, naročito ako je dete bilo aktivno na suncu, ali je kod dece češća kasna sunčanica, koja nastaje nekoliko sati nakon boravka na suncu – uveče pred spavanje ili u toku sna.

Simptomi rane sunčanice su:

  • iznenadna slabost deteta
  • vrtoglavica
  • glavobolja
  • mučnina
  • povraćanje
  • pospanost
  • povišena telesna temperatura
  • koža orošena znojem
  • drhtanje

Što je dete mlađe, navedeni simptomi su izraženiji, a veća je i mogućnost od nastanka komplikacija.

Kod takozvane “kasne “ sunčanice, simptomi sporije nastupaju, manjeg su intenziteta, ali traju duže. Deca su vruća i zajapurena, izgledaju kao da ih “lomi virus”, pa se roditelji često zbune misleći da je u pitanju infekcija. Mala deca postaju veoma razdražljiva – plaču, naizgled bez razloga. Starija deca obično imaju mučninu (ponekad i povraćaju), promenljivog su raspoloženja i imaju nesanicu. Telesna temperatura je po pravilu povišena.

Kako da sprečite sunčanicu?

Sunčanica se pre svega sprečava odmerenim izlaganjem suncu.

  • Pratite informacije o indeksu UV zračenja koje se objavljuju u medijima i pridržavajte se datih preporuka.
  • Deca mogu da se izlažu suncu samo u preporučeno vreme (ujutro do 10 časova i kasno popodne, nakon 17 časova), uz obaveznu upotrebu sredstava za sunčanje sa visokim zaštitnim faktorom prilagođenih uzrastu.
  • Deo dana kada je sunce najjače provodite sa detetom u hladovini ili u adekvatno rashlađenim prostorijama.
  • Oblačite dete u svetle tkanine od prirodnih materijala.
  • Obavezno mu stavite kačket ili šešir, kao i naočare za sunce sa adekvatnom UV zaštitom.
  • Detetu dajte da pije dovoljno tečnosti (pre svega vode), tokom čitavog dana.
  • Dajte mu da jede češće, lagane, manje obilne obroke.
  • U doba dana kada je najveća vrućina, ukoliko se odlučite da ostanete napolju, postarajte se da tada dete bude manje fizički aktivno, da manje trči i skače, kako se ne bi pregrejalo.
  • Često ga rashlađujte vodom – umivajte ga, kvasite mu glavicu, noge i ruke.

Dete je dobilo sunčanicu – Šta da radite?
  1. Sklonite dete sa sunca. Dete prvo treba skloniti sa sunca, ako je moguće odvesti ga u klimatizovanu prostoriju, ili bar u zamračenu i dobro provetrenu prostoriju.
  2. Istuširajte dete mlakom vodom. Potom ga ostavite da se osuši bez brisanja.
  3. Dajte mu da pije tečnost. Rashlađen bezalkoholni napitak (čaj, sok ili obična voda) je preko potreban detetu koje ima sunčanicu. Tečnost ne treba davati odjednom u velikoj količini, već češće po manje, naročito ako je dete povratilo. Još dok pije prvu “porciju” vode treba ga razgolititi i rashladiti.
  4. Dajte mu lek. Ako je telesna temperatura i dalje visoka, mališanu treba dati neki od lekova za obaranje temperature (antipiretik). Najbolje je staviti čepić (paracetamol) u guzu, jer je efekat brži, a izbegava se i mogućnost povraćanja. Naravno da nije pogrešno dati ni lek u sirupu (ibuprofen ili paracetamol). Lek treba dati u skladu sa uzrastom deteta, detaljno se pridržavajuči uputstva proizvođača. Ukoliko dete nije ranije uzimalo ove lekove obavezno konsultujte svog pedijatra zbog moguće alergijske reakcije.
  5. Treba mu odmor. Narednih nekoliko sati dete treba da se odmara, idealno bi bilo da odspava. Neki roditelji se boje da puste mališana da spava kada ima sunčanicu. Taj strah je neopravdan, jer mu je odmor zaista potreban, a san je najbolji odmor. Naravno, tokom sna treba kontrolisati telesnu temperaturu, pa u slučaju novih skokova ponoviti terapiju lekom protiv visoke temperature. Već posle četiri sata od prethodne doze može se ponoviti lek. A ako je prošlo manje vremena, ponoviti tuširanje mlakom vodom. Dan posle sunčanice nije za sunčanje.

Kada se treba obratiti lekaru?

  1. Ako telesna temperatura ne pada, i pored rashlađivanja i lekova;
  2. Ako dete izgubi svest, a ne povrati se brzo posle postavljanja u ležeći položaj;
  3. Ako dete uporno povraća i sve je nemoćnije.

Toplotni udar je po život opasno stanje koje nastaje kao rezultat naglog, prekomernog povećanja telesne temperature i nemogućnosti organizma da temperaturu održi u normalnim granicama. On može ali i ne mora nastati kao posledica direktnog izlaganja suncu. Obično se javlja kada je povećana vlažnost vazduha za vreme letnjih sparina, jer je u takvim uslovima otežano znojenje. Deca su u velikom riziku od nastanka toplotnog udara, i što su manja rizik je veći.

Simptomi toplotnog udara su:

  • visoka telesna temperatura (iznad 40°C),
  • crvena, vruća i suva koža,
  • brzo plitko disanje,
  • ubrzan rad srca,
  • mišićna slabost i grčevi,
  • nizak krvni pritisak,
  • vrtoglavica, glavobolja, umor,
  • mučnina i povraćanje,
  • gubitak svesti (nekada je nesvestica prvi znak),
  • odsustvo znojenja.
Kako da sprečite toplotni udar?

Obezbedite da dete unosi dovoljne količine tečnosti (uvek imajte vodu kod sebe).

Izbegavajte boravak na suncu kao i boravak u toplim i zagušljivim prostorijama, kao i prekomerno fizičko naprezanje deteta.

Kao osnovni vid prevencije preporučuje se adekvatan izbor odeće primeren klimatskim uslovima. Na velikim vrućinama decu oblačite u najlaganiju moguću odeću. Bebe obucite u bodi bez rukava i nikako joj ne obuvajte čarapce. Starija deca treba da nose majce bez rukava i šorceve a najbolja obuća je ona otvorena, poput sandala.

Ishrana treba da bude uravnotežena i lagana, bogata vitaminima i mineralima.

Kako da sprečite toplotni udar?

Obezbedite da dete unosi dovoljne količine tečnosti (uvek imajte vodu kod sebe).

Izbegavajte boravak na suncu kao i boravak u toplim i zagušljivim prostorijama, kao i prekomerno fizičko naprezanje deteta.

Kao osnovni vid prevencije preporučuje se adekvatan izbor odeće primeren klimatskim uslovima. Na velikim vrućinama decu oblačite u najlaganiju moguću odeću. Bebe obucite u bodi bez rukava i nikako joj ne obuvajte čarapce. Starija deca treba da nose majce bez rukava i šorceve a najbolja obuća je ona otvorena, poput sandala.

Ishrana treba da bude uravnotežena i lagana, bogata vitaminima i mineralima.

Možda niste znali ali deca su često žrtve toplotnog udara u kolima. Naime, dovoljno je da ostavite dete u kolima na kratko, da nešto obavite, i da za to vreme – ako ste parkirani na suncu, temperatura u kolima značajno poraste.

Decu nikada ne ostavljajte samu u kolima, a kola uvek držite zaključana, kako mališanima ne bi palo na pamet da se u igri bez pitanja zavuku u njih.

Šta da radite ako dođe to toplotnog udara?

Ako posumnjate da dete ima toplotni udar, odmah zovite hitnu pomoć (194) ili ga odvezite u bolnicu!

Potrebno je da:

  1. Sklonite dete sa sunca – odvedite ga u hlad ili u rashlađenu prostoriju;
  2. Skinite suvišnu odeću sa deteta;
  3. Rashladite dete umivanjem ili polivanjem hladnom vodom. Ukoliko ste u mogućnosti, preporučljivo je da ga okupate ili istuširate ne previše hladnom vodom! Ukoliko voda nije dostupna, pomaže i izlaganje strujanju vazduha (npr. rashlađivanje ventilatorom);
  4. Ukoliko je svesno, detetu dajte da pije rashlađene napitke.

Ako još nije stigla stručna pomoć, zovite službu hitne pomoći (194) za dalje instrukcije.

Nakon oporavka od toplotnog udara, dete je i tokom sledećih nedelja osetljivo na visoke temperature. Najbolje je da izbegava visoke temperature i fizičku aktivnost, sve dok ne dobijete odobrenje od pedijatra.

Promrzline su lokalne povrede izazvane smrzavanjem kože a u ekstremnim slučajevima i dubljih struktura (tetiva, mišića, krvnih sudova). Najčešće se javljaju na prstima stopala, ruku, na ušnim školjkama i nosu.

Promrzla koža je u početku sjajna i ružičasta, a kasnije postaje bela ili voštane boje, a na dodir je tvrda. Koža može da se ospe plikovima ili da se ljušti nekoliko dana nakon izlaganja niskim temperaturama.

Faktori koji povećavaju rizik od smrzavanja su vlažna odeća, izlaganje vetru, nedovoljna izolacija od hladnoće, odeća ili oprema koja sputava protok krvi.

Nastanku promrzlina pogoduju niske temperature okruženja, intenzivno strujanje hladnog vazduha (vetar), duža izloženost hladnoći, tesna odeća i obuća (tesne rukavice, tesna ili čvrsto zašnirana obuća).

Ako je dete mokro ili je u direktnom kontaktu sa hladnim predmetima, veći je rizik od nastanka promrzlina.

Kako možete da sprečite promrzline?
  • Dete treba oblačiti u višeslojnu odeću za hladno vreme. Vodite računa da ne dođe do pregrejavanja ili znojenja.
  • Pokrijte ugrožene delove tela kao što su obrazi, nos, uši. Obezbedite šal, kapu i rukavice, po mogućstvu sa toplotnom izolacijom i sa spojenim prstima.
  • Obuća ne sme da bude tesna, ni previše čvrsta u delu gde se nalaze prsti, treba da bude sa dobrom toplotnom izolacijom i nepropusna za vodu.
  • Nakon sat vremena bi trebalo da pozovete dete da se skloni sa hladnoće i popije neki topli napitak, kao i da promeni odeću ukoliko je vlažna.
  • Skinite mu rukavice i pogledajte da li ima prve znakove promrzlina (ukočeni prsti, bledilo kože). Mnoga deca ne primete da su im prsti ukočeni i da trnu, ili neće da uđu unutra jer se lepo provode igrajući se napolju.
  • Nikada ne ignorišite ukočenost ili utrnulost prstiju! Potrebno ih je odmah zagrejati (na primer, staviti ruke ispod pazuha ili na stomak).
  • Nemojte zanemariti učinak hladnog vetra! Jak vetar utiče na organizam da brže gubi toplotu, čak i kada termometar ne pokazuje izuzetno niske temperature.
  • Bebe i jako malu decu nemojte izvoditi napolje pri jako niskim temperaturama i jakom vetru.

Dete je dobilo promrzline – Šta da radite?
  • Raskomotite dete, tj. skinite mu vlažnu odeću. Pogođene delove tela zagrevajte postepeno, koristeći toplu vodu (nikako vruću) ili telesnu toplotu (npr. postavljanjem ruke deteta u svoje ruke, ispod pazuha ili na stomak). Pri zagrevanju stalno kontrolišite temperaturu vode da se ne ohladi. Voda se konstantno meša oko promrzlog dela tela, da bi se toplota ravnomerno rasporedila.
  • Nemojte da koristite suve izvore toplote (npr. zagrejane predmete) jer je njihov uticaj mnogo teže kontrolisati, a mogu da izazovu opečenost tkiva, pogotovo što bolesnik u smrznutom delu tela ima smanjenu osetljivost na toplotne draži.
  • U toku zagrevanja smrznutog mesta može se očekivati da će dete osetiti intenzivan bol i da se zbog toga žali. Smrznutim delom tela se mora nežno manipulisati.
  • Nastavite sa zagrevanjem sve dok promrzli deo tela ne postane mek i dok mu se ne vrati normalna boja i osećaj. Po završenom tretmanu u toploj kupki, deo tela sa promrzlinom nežno osušite „tapkanjem”. Promrzlo mesto previjte suvim sterilnim zavojima.
  • Ukoliko je promrzla ruka ili stopalo, tada se stavi sterilan zavoj između prstiju, podigne se ekstremitet da bi se smanjilo oticanje i zaštiti se zagrejani deo tela od ponovnog smrzavanja.
  • U skladu sa uzrastom deteta možete mu dati nešto protiv bolova (paracetamol ili ibuprofen, u dozi i skladu sa njegovim uzrastom) detaljno se pridržavajući uputstva proizvođača. Ukoliko dete nije ranije uzimalo ove lekove, pre davanja leka obavezno konsultujte svog pedijatra zbog moguće alergijske reakcije.
  • Rehidrirajte dete dajući mu dosta tečnosti.

Ako Vaše dete ima simptome smrzavanja i promrzlina zajedno, uvek treba prvo zbrinjavati smrzavanje!

Šta ne treba da radite?

  • Nikada nemojte trljati smrznutu kožu ili stavljati sneg na nju jer ćete je dodatno oštetiti.
  • Nemojte bušiti plikove na promrzlini. Lagano ih prekrijte sterilnom gazom ili čistom suvom tkaninom kako biste sprečili infekciju.
  • Nemojte stavljati smrznute delove tela na radijator, zagrevati ih vrućim oblogama ili termoforom ili ih prinositi otvorenim izvorima toplote, kao što je vatra.

Kada bi trebalo da se obratite lekaru?

Ukoliko primenite zagrevanje toplom vodom, a detetu se i dalje ne vraća osećaj i normalna boja kože u roku od 20 minuta, ili ako se pojave plikovi ili plava otečena koža, neophodan je pregled stručnog lica.

Može se desiti da dete u igri priljubi jezik ili usne uz neki hladan metalni predmet, a zatim ne može da ih odvoji od njega, jer je došlo do smrzavanja priljubljenog dela tela.

Kako da postupite u tom slučaju?

  1. Nemojte vući smrznuti deo tela.
  2. Staviti toplu (nikako vrelu) vodu na površinu predmeta ili kože koja se spojila sa objektom.
  3. Kada se koža počne odvajati, nežno pomozite detetu da se odvoji od metalnog objekta.
  4. Tretirajte povredu kao otvorenu ranu.

Smrzavanje (ili pothlađivanje, hipotermija) je veoma ozbiljno stanje koje nastaje kada temperatura tela padne ispod 35°S. Najčešći uzroci koji mogu dovesti do hipotermije su: znojenje po hladnom vremenu, vremenski uslovi sa niskom temperaturama, vlagom i vetrom, utapanje u vodi (posebno ako je temperatura vode ispod 10 °C), dehidracija, uzimanje lekova za eliminaciju vode iz organizma i dr.

Kod pothlađivanja celo telo se u osnovi hladi, tako da glavni simptomi proizilaze iz potrebe tela da se zagreje. Zato bi trebalo da znate da kod vašeg deteta prepoznate rane simptome pothlađivanja: intezivno drhtanje tela, spore, otežane pokrete, nespretan hod i teškoće u govoru.

Kako da sprečite smrzavanje?

Dete ne treba izlagati ekstremnim vremenskim uslovima, poput snežne oluje i sl., a ukoliko se zadesite napolju kada vremenski uslovi počnu da se pogoršavaju, odmah ga uvedite unutra.

Poštujte sledeće preporuke:

  • Kapa i odeća za hladno vreme treba da budu napravljeni od čvrsto tkanog vlakna (npr. vuna). Vuna i slični materijali obezbeđuje dobru termo izolaciju i omogućavaju prenos vlage sa kože do spoljašnje sredine. Izbegavajte pamučnu odeću jer upija vodu i ostaje mokra.
  • Zaštitite osetljive delove tela (lice, šake, stopala) od hladnoće.
  • Odeća treba da bude u slojevima, tako da se njeni delovi mogu dodati ili skinuti, u skladu sa vremenskim prilikama i fizičkom aktivnošću deteta.
  • Ako se odeća pokvasi, zameniti je suvom, što je pre moguće.
  • Dajte detetu puno toplih, visokokaloričnih napitaka (poput tople čokolade i sl.). Ako ovakvi napici nisu dostupni, dajte mu vodu da sprečite dehidraciju.
  • Dete treba da pravi češće pauze od boravka na hladnoći da bi se telo zagrejalo (na svakih sat vremena).
  • Ako dete počne da drhti, povećajte nivo aktivnosti, dodatno utoplite dete, dodajte izvor toplote, ili sklonite dete sa hladnoće.
  • Budite pažljivi u blizini hladnih voda (reka, jezera, mora) i uvek obezbedite detetu adekvatan pojas za spasavanje.

Kako da postupite ukoliko dođe do smrzavanja?
  1. Odvedite dete na toplo mesto ili mesto zaklonjeno od hladnoće i vetra.
  2. Uklonite mokru odeću sa deteta, obucite mu suvu.
  3. Ugrejte prvo centralni deo tela (trup).
  4. Uvijte celo telo u ćebe, a ako ste u prilici zagrejte ga primenom termofora, tople boce za vodu, grejnim jastucima ili električnom ćebadi u gornjem delu tela (pazuh, grudi i gornji deo leđa).
  5. U hitnim slučajevima ga zagrejte svojim telom.
  6. Ako je dete svesno, dajte mu da pije tople napitke.
  7. Nikada ne stavljajte pothlađeno dete u toplu kupku ili pod tuš. Pokušajte da ga zagrejete boravkom u blizini vatre, peći ili drugog izvora toplote.
  8. U što kraćem roku organizujte prevoz do medicinske ustanove. Vi treba da zbrinjavate dete samo ako je to apsolutno neophodno!
  9. Ako je dete bledo, drhti, deluje zbunjeno, iscrpljeno, dezorijentisano, pospano, ima gubitak pamćenja i otežan govor – odmah zatražite hitnu medicinsku pomoć.