Bezbednost

Bezbednost

Najčešće povrede u kući i na igralištu

Padovi su kod dece najčešći način povređivanja. Po prirodi radoznalo, dete će se gotovo svakoga dana, ponekad i više puta dnevno, naći u riziku od pada – bilo da je u pitanju pad sa police u kući, sa penjalice na igralištu, sa drveta u dvorištu ili parku. Mogućnosti za padove su beskrajne i roditeljima zadaju neprekidnu glavobolju. Najveći broj dečijih padova završava se bez posledica ili dete bude malo ogrebano ili ugruvano. Međutim, treba imati na umu da padovi mogu imati i ozbiljne posledice, naročito kod beba i male dece.

Ono što je ohrabrujuće jeste da se većina padova može sprečiti, a ključnu ulogu u tome imaju upravo roditelji i svi oni koji brinu o deci.

Kako da ih sprečite?

UČINITE VAŠU KUĆU BEZBEDNOM:

  • Uklonite ili učvrstite sve delove nameštaja koji se mogu lako oboriti ili prevrnuti.
  • Uklonite sve staze i tepihe koji se klizaju, jer se deca o njih često sapliću.
  • Na dno i vrh stepeništa postavite vratanca sa rezom koja malo dete ne može da otvori.
  • Na stepenište postavite ogradu ili ručke za koje se dete može držati.
  • Stepenište treba da bude prohodno, uklonite sve sitne predmete o koje se dete može saplesti.
  • Na prozore i vrata terase/balkona postavite sigurnosne sisteme (graničnike, sigurnosne brave) za minimalno otvaranje istih, ili ih osigurajte rešetkama.
  • Nameštaj na koji se dete može popeti (kreveti, stolice, stočići, fotelje i sl.) nikada nemojte stavljati ispod ili pored prozora.
  • Vrata balkona držite zaključana – samom detetu nije mesto na balkonu, a kada ste vi sa njim, pažljivo pratite šta ono radi – kutije, sanduci i drugi veći predmeti mogu poslužiti za penjanje.
  • Merdevine nakon korišćenja odmah sklonite na sigurno, van domašaja dece.
  • Na pločice u kupatilu i u kadu/tuš kabinu postavite podloge koje se ne klizaju.

POSEBAN OPREZ: ODOJČAD I MALA DECA

  • Dete nikada ne ostavljajte bez nadzora na stolu za povijanje!
  • Ukoliko koristite kolevku, postolje na koje je pričvršćena mora da bude dovoljno stabilno.
  • Krevetac mora da bude odgovarajuće dubine i sa ogradom. Dubina kreveca treba da iznosi najmanje 60cm (od gornje ivice dušeka do vrha ograde) da bi se sprečilo ispadanje deteta.
  • Na stranama kreveta ne smeju da postoje prečke na koje bi malo dete moglo da se popne.
  • Prilikom upotrebe stolice za hranjenje i dečijih kolica trudite se da dete u njima uvek bude bezbedno vezano kaiševima.
  • Izbegavajte upotrebu dubka!

OMOGUĆITE DECI DA SE BEZBEDNO IGRAJU
Padovi na igralištu su najčešća vrsta padova!

  • Proverite ispravnost opreme na igralištu – da li je ljuljaška dobro pričvršćena, da iz klackalice ne vire ekseri i sl.
  • Uklonite sa igrališta sve ono o šta se dete može saplesti (kamenje, štapove i sl.).
  • Vodite računa da vaša deca koriste sprave za igru u skladu sa svojim uzrastom i mogućnostima.
  • Ukoliko imate mogućnost, birajte igralište sa mekšom podlogom.

UČINITE SPORT BEZBEDNIJIM
Tokom sportskih i rekreativnih aktivnosti dete treba da nosi odgovarajuću zaštitnu opremu – ukoliko vozi bicikl, skije ili snoubord, treba da koristi kacigu, a uz rolere i odgovarajuće štitnike za ruke i noge, i sl.

Šta da radite ako dete padne?
  • Smirite ga i utešite umirujućim dodirom i rečima.
  • Na mesto nastanka modrica stavite hladan oblog ili led (uvijen u krpu ili maramicu).
  • Ukoliko se dete prilikom pada žali na jak bol u nozi ili ruci, ne može ili teško hoda, a na mestu udara postoji izražen otok, treba misliti na postojanje uganuća, iščašenja ili preloma.
  • Ukoliko se prilikom pada dete poseklo – kod običnih površnih ranica, ranu možete isprati vodom i sapunom kako biste uklonili prljavštinu.
  • Ukoliko postoji krvarenje – treba ga zaustaviti.
  • Ukoliko je dete prilikom pada udarilo glavu, ali nije gubilo svest i ponaša se normalno, pažljivo pratite njegovo ponašanje narednih 48 sati, kako biste uočili neobične znake koji mogu ukazati na postojanje teže povrede.

Kada odvesti dete kod lekara?
Dete odvedite kod lekara ukoliko:

  • je veoma pospano ili se teško budi,
  • se žali na vrtoglavicu,
  • počne da povraća,
  • se žali na bolove u glavi, vratu ili leđima,
  • ne može normalno da hoda, koristi, savija noge ili ruke, ili oseća veliki bol pri pokretima ili na mestu udarca,
  • se žali na probleme sa vidom,
  • primetite da ne može normalno da fokusira očima.

Kada odmah pozvati službu hitne pomoći?
Ukoliko primetite bilo šta od navedenog, ODMAH POZOVITE HITNU MEDICINSKU POMOĆ NA 194:

  • u nesvesnom je stanju,
  • dete nakon pada ne može ili se veoma teško pomera,
  • ima teškoće sa disanjem,
  • svesno je ali veoma uznemireno,
  • jako povraća (u mlazu),
  • delimično je svesno, bunca, ima napad sličan epileptičnom.

Ukoliko je dete bez svesti i ne daje znake života, potrebno je odmah otpočeti sa kardiopulmonalnom reanimacijom i što pre pozvati hitnu medicinsku pomoć (194).

Svaka vrsta fizičke aktivnosti – trčanje, skakanje, penjanje, vožnja bicikla, ali i običan hod po ravnom može dovesti do nastanka povrede u bilo kom uzrastu. Četiri osnovne vrste povreda mišića, zglobova i kostiju su istegnuća, uganuća, iščašenja i prelomi.

  • Istegnuća nastaju kada usled velikog napora dođe do istezanja mišića ili tetiva.
  • Uganuća nastaju naglim istezanjem ili kidanjem ligamenata zglobova.
  • Iščašenja nastaju ispadanjem kosti iz njenog normalnog položaja u zglobu.
  • Prelom predstavlja naprsnuće ili prekid kontinuiteta kosti.

Ove vrste povreda najčešće su uzrokovane padovima ali i delovanjem sila pri udarcu (udarac osobe, objekta, saobraćajna nezgoda) ili naglom pokretu.

Deca su, usled svoje pokretljivosti, aktivnosti i odsustva pažnje, u povećanom riziku od povreda. U dečjem uzrastu kosti su izuzetno savitljive pa su potpuni prelomi retki, već kod njih najčešće dolazi do naprsnuća (kost puca poput zelene grane kada je savijemo).

Najčešći znaci i simptomi povreda mišića, kostiju ili zglobova su:

  • bol i nelagoda koji se pojačavaju pri pokretu;
  • otok na mestu povrede;
  • oblik zgloba ili kosti koji odstupa od normalnog;
  • neprirodan položaj povređenog dela tela;
  • nemogućnost korišćenja ili pokretanja povređenog dela tela;
  • hladan i neosetljiv povređeni deo tela.

Kako da sprečite ove povrede?
  • Omogućite bezbedan boravak deteta u kući, na igralištu, u vozilu.
  • Naučite dete kako i zašto da koristi zaštitnu opremu prilikom bavljenja sportom.
  • Učite decu o važnosti istezanja pre upražnjavanja sportskih aktivnosti.
  • Izbegavajte prekomerno naprezanje deteta i pravite češće pauze pri fizičkim aktivnostima.

Šta da radite ako dođe do povrede?
  • Pokušajte da utešite dete i recite mu da se ne pomera.
  • Povređeni deo tela imobilišite u položaju u kom je zatečen- možete ga podupreti nečim mekim (jastuče i sl.) ili ga pridržavati vašom rukom.
  • Povređeni deo tela učvrstite udlagom samo onda kada dete morate da pomerite zbog neposredne opasnosti ili stanja koje zahteva hitan transport u zdravstvenu ustanovu.
  • Na povređeni deo tela, ukoliko koža nije oštećena, stavite plastičnu kesu ili krpu sa ledom i držite je najmanje 20 min. (Ove obloge možete stavljati narednih 48 sati na svakih sat vremena i držati ih oko 20 min.)
  • Povređeni deo tela držite u nivou srca ili ga blago podignite, ali samo ukoliko taj pokret ne nanosi dodatni bol detetu.

Šta ne smete da radite?

  • Ne pomerajte i ne pokušavajte da namestite povređeni deo dela, jer time možete oštetiti krvne sudove i nerve!
  • Ne stavljajte led direktno na kožu!

Kada treba pozvati hitnu medicinsku pomoć?

  • Ukoliko je povređena butna kost ili karlica.
  • Ukoliko je deo tela ispod povrede ukočen, bled, modar ili hladan.
  • Ukoliko postoji otvoreni prelom kosti (slomljena kost štrči iz kože).
  • Ukoliko ne možete bezbedno da pomerite dete.

Ukoliko je dete bez svesti i ne daje znake života, potrebno je smesta otpočeti sa kardiopulmonalnom reanimacijom i što pre pozvati hitnu medicinsku pomoć (194).

Krvarenje može nastati kao posledica brojnih načina povređivanja (od posekotina, preko padova, do saobraćajnih nezgoda).

Kako da prepoznate krvarenje

U zavisnosti od toga gde krv ističe, krvarenje može biti spoljašnje i unutrašnje.

Spoljašnje krvarenje: Vidljivo je, kod njega krv iz tela ističe u spoljašnju sredinu. U zavisnosti koji krvni sud je oštećen ono može biti kapilarno, arterijsko, vensko ili mešovito.

  • Kapilarno krvarenje je oskudno, rana izgleda kao orošena kapljicama krvi, i ono se spontano zaustavlja.
  • Kod venskog krvarenja krv je tamno crvene boje, ističe lagano i ravnomerno, kao da se sliva.
  • Kod arterijskog krvarenja krv je svetlo crvene boje, izbija u snažnom mlazu u ritmu rada srca. Arterijsko krvarenje je najopasnije, jer brzo može dovesti do gubitka velike količine krvi i do nastanka šoka.
  • Mešovito krvarenje nastaje kada su istovremeno povređene i arterija i vena.

Unutrašnje krvarenje: Krv ističe u neku od telesnih šupljina kao što su trbuh, grudni koš i slično. Za razliku od spoljašnjeg krvarenja koje možemo videti i kontrolisati, unutrašnje krvarenje je mnogo opasnije, jer ga često ne možemo uočiti na vreme.

Zato kod od svakog pada sa veće visine, saobraćajne nezgode ili jakog udarca u predeo stomaka, grudnog koša ili glave moramo misliti na mogućnost povrede unutrašnjeg organa i nastanak unutrašnjeg krvarenja i obavezno konsultovati lekara, iako nam se na prvi pogled čini da je sa detetom sve u redu.

Kako da zaustavite krvarenje

Površinska rana

  • Povređeno mesto isperite vodom i sapunom kako biste uklonili prljavštinu.
  • Ostavite ranu da se sama osuši.

Slabo krvarenje

  • Nakon ispiranja rane dovoljno ju je pritisnuti sterilnom gazom.
  • Ukoliko nemate sterilnu gazu, upotrebite čistu papirnu maramicu i učvrstite je flasterom.

Jače krvarenje

  • Krvarenje zaustavite direktnim pritiskom, tako što ćete postaviti smotuljak sterilne gaze na ranu i držati mesto krvarenja umereno jakim pritiskom.
  • Deo tela koji krvari podignite kako biste smanjili dotok krvi u njega.
  • Sterilnu gazu možete učvrstiti zavojem (ukoliko ga imate), koji ćete obmotati oko nje.
  • Ukoliko vidite da krv probija gazu i zavoj, ne skidajte ih već pojačajte pritisak dodavanjem još jedne gaze na mesto krvarenja.
  • Nakon 5-10 minuta proverite da li je krvarenje stalo.
  • Ukoliko krvarenje nije stalo ili ivice rane zjape, potrebno je uputiti se lekaru.
  • Do dolaska u zdravstvenu ustanovu ranu držite pritisnutom sve vreme.
  • Ako primetite da taj deo tela počinje da modri ili da se hladi popustite pritisak.

Izuzetno jako krvarenje:

  • Primenite prethodno opisani direktan pritisak na ranu i odmah pozovite službu hitne medicinske pomoći (194).
  • Dok čekate hitnu pomoć ranu sve vreme držite pritisnutom, a taj deo tela podignutim.
  • Ako primetite da taj deo tela počinje da modri ili da se hladi popustite pritisak.
  • Pratite stanje deteta i tešite ga.

Šta ne smete raditi?

  • Nipošto nemojte vaditi predmete iz rane jer može doći do još jačeg krvarenja!
  • Nemojte ništa stavljati u ranu!
  • Ranu koja obilno krvari ne smete ispirati!

SAVET VIŠE: Da biste što efikasnije pomogli svom detetu u ovim i sličnim situacijama, savladajte osnove prve pomoći!

Šok – ozbiljna komplikacija krvarenja:

Neprepoznato unutrašnje krvarenje, kao i obilno spoljašnje krvarenje mogu dovesti do nastanka šoka koji predstavlja ozbiljno stanje koje, ukoliko se na vreme ne prepozna i leči, može ugroziti život vašeg deteta.

Najčešći znaci i simptomi šoka su:

  • koža je bleda ili sivkasta, hladna, orošena znojem;
  • disanje je plitko i ubrzano;
  • izuzetna uznemirenost ili zbunjenost;
  • malaksalost;
  • pospanost, delimičan ili potpuni gubitak svesti;
  • mučnina i povraćanje;
  • jaka žeđ.

Na stanje šoka morate posumnjati ukoliko vaše dete nakon povrede ima jedan ili više navedenih simptoma i znakova!

Krvarenje iz nosa

Krvni sudovi u nosu su kod male dece jako osetljivi i često mogu burno reagovati i na mali udarac. Krvarenje iz nosa često može nastati i zbog suvog vazduha, vrućine ili nagle promene temperature – npr. kada dete iz vode izađe na sunce, a može se javiti i u toku sna. Često izgleda veoma dramatično, ali se u najvećem broju slučajeva lako zaustavlja.

Kako da sprečite verovatnoću krvarenja iz nosa?

  • Koristite ovlaživač vazduha ukoliko je vazduh u vašem domu suv, naročito u periodu grejne sezone.
  • Naučite decu da nose zaštitnu opremu kada se bave sportom (kacige za bicikl, rolere ili skijanje), koje će smanjiti verovatnoću povrede nosa.
  • Naučite decu kako da pravilno i lagano izduvaju nos.
  • Naučite decu da ne čačkaju nos i objasnite im zbog čega je to važno.

Kako da zaustavite krvarenje iz nosa?

  • Dete umirite i postavite da sedne, sa glavom blago nagnutom napred.
  • Vašom rukom mu pritisnite ili mu recite da drži stisnutu nozdrvu koja krvari ili obe nozdrve, i držite tako 5-10 minuta.
  • Stavite mu hladne obloge na čelo, koren nosa i oko vrata.
  • Nakon 10 minuta pogledajte da li je krvarenje stalo, a ukoliko nije, ponovite postupak.
  • Ukoliko se ni nakon trećeg ponavljanja (30 minuta) krv ne zaustavi, odvedite dete u dežurnu ambulantu za uvo, grlo i nos, gde će mu biti ukazana stručna pomoć.

Šta ne smete raditi?

  • Glavu deteta nikako ne treba zabacivati u nazad niti podizati ruku, jer se tako krvarenje neće zaustaviti, a postoji velika mogućnost da se dete dodatno naguta krvi i zagrcne!
  • Neposredno nakon zaustavljanja krvarenja nemojte izduvavati detetu nos, jer to može provocirati ponovno krvarenje.
  • Nemojte paničiti – upamtite da većina dece nema ozbiljno krvarenje iz nosa. Detetu treba objasniti da se to može ponoviti, a starije dete treba naučiti šta da radi u slučaju krvarenja.

Kada dete treba da odvedete kod lekara?

  • Ako ni posle navedenih postupaka krv ne stane, dete treba odvesti kod specijaliste za uvo, grlo i nos.
  • Kada se radi o ozbiljnijoj povredi nosa –nos je jako otečen ili se na njemu vidi deformitet.
  • Ako ima izraženu slabost, malaksalost, bezvoljno je i pospano.
  • Ako izgubi svest.
  • Kada se krvarenje brzo ponavlja (posle par minuta od prekida).
  • Ako se na koži i sluznicama uočavaju i druga mesta koja krvare.
  • Kao učestalih krvarenja iz nosa – više puta u toku iste nedelje.

Izbijeni zub

Usled udarca ili jačeg pada detetu može da bude izbijen jedan ili više zuba koji mogu izazvati obilno krvarenje iz usta. Hitnim odlaskom kod zubara ovaj zub ili zubi mogu biti spaseni.

Šta da radite?

  • Zaustavite krvarenje iz detetovih usta dajući mu da jako zagrize komad čiste gaze.
  • Pažljivo podignite izbijeni zub držeći ga za krunicu (belji deo zuba).
  • Zub možete zaštititi tako što ćete ga umotati u čistu tkaninu navlaženu sa malo dečije pljuvačke ili fiziološkim rastvorom, ili ga staviti u čašu sa mlekom, hladnom vodom ili na belance.
  • Dete i zub najhitnije transporujte kod zubara!

Opekotine su svakodnevna pojava i jedan od najčešćih oblika povređivanja kod dece različitih uzrasta, a razlog tome je u većini slučajeva dečija radoznalost. Mala deca su češće izložena opekotinama od prosute vrele tečnosti ili opekotinama usled dodira vrelih površina (rerna, ringla, pegla i sl.). Starija deca se najčešće povređuju u direktnom kontaktu sa plamenom (vatra, šibice i dr.), različitim pirotehničkim sredstvima (prskalice, petarde, vatromet i sl.) ili stradajući od strujnog udara. Koža kod dece je tanja u odnosu na odrasle, tako da i kraći kontakt deteta sa vrelim predmetom ili tečnošću može izazvati dublje opekotine ili zahvatiti veću površinu kože, a posledice mogu biti mnogo teže i oporavak duži.

Na sreću, postoje brojni načini kako možete zaštititi vašu decu od opekotina.

Kako da sprečite nastanak opekotina

UČINITE DOM BEZBEDNIM

  • Utikači za struju treba da imaju odgovarajuće sigurnosne štitnike kako deca u njih ne bi gurala prste ili razne predmete (mogu se kupiti u prodavnicama električnog materijala).
  • Postavite specijalne zaštitne maske na otvorene izvore toplote (električne grejalice, kamin i sl.).
  • Sve hemikalije (sredstva za čišćenje kuće i sl.) sklonite i zaključajte van domašaja dece – pored toga što su otrovne, mogu izazvati ozbiljne opekotine kože i očiju.
  • Šibice, upaljači i ostali predmeti za paljenje vatre moraju biti na sigurnom, van domašaja dece.
  • Instalirajte i održavajte detektore za dim – na svakom spratu i u svim spavaćim sobama. Testirajte ih jednom mesečno kako biste bili sigurni da su ispravni. Po mogućstvu koristite dugotrajne baterije.
  • Redovno proveravajte ispravnost električnih instalacija i grejnih tela u vašoj kući.
  • Izolujte svaku žicu.
  • Pre izlaska iz kuće proverite da li ste isključili šporet/peglu/druge električne aparate.
  • Odmaknite zavese i druge zapaljive predmete od izvora toplote.
  • Držite ispravan aparat za gašenje požara u kući/stanu.
  • Napravite plan za evakuaciju u slučaju požara i uključite decu u planiranje, jer će tako najbolje naučiti šta treba da rade. Porazgovarajte sa decom o redosledu postupaka u slučaju požara.
  • Naučite decu da je BROJ VATROGASNE SLUŽBE – 193!

POSEBAN OPREZ PRI KUVANjU!

  • Kada kuvate, uvek budite u blizini šporeta/rerne i hranu koja se kuva nikada ne ostavljajte bez nadzora!
  • Ručke šerpi, lonaca, tiganja, džezvi, uvek treba okrenuti ka zidu kada se nalaze na šporetu, tako da ne budu dostupne detetu.
  • Hranu, kad god je moguće kuvajte na daljoj ringli.
  • Maloj deci i bebama nije mesto pored šporeta niti u kuhinji!
  • Nadgledajte i ograničite upotrebu šporeta, mikrotalasne i drugih grejnih tela od strane starije dece.

NIKADA NEMOJTE NOSITI U ISTO VREME DETE I POSUDU SA VRUĆOM TEČNOŠĆU ILI HRANOM!

VRELU HRANU I TEČNOST NIKADA NEMOJTE OSTAVLjATI BEZ NADZORA U BLIZINI DECE!

TOPLU HRANU NIKADA NEMOJTE STAVLjATI NA STO SA STOLjNjAKOM KOJI DETE MOŽE POVUĆI!

MALO DETE NE OSTAVLjAJTE BEZ NADZORA U PROSTORIJI U KOJOJ POSTOJI OTVORENI IZVOR TOPLOTE (npr. uključena pegla) ILI U KOJOJ SE NEŠTO KUVA!

STARIJU DECU NAUČITE KAKO DA PRAVILNO RUKUJU GREJNIM TELIMA I OGRANIČITE NjIHOVU UPOTREBU!

PROVERITE TEMPERATURU VODE PRE KUPANjA DECE!

  • Ograničite maksimalnu temperaturu vode u vašem bojleru – postavite termostat na max. 60⁰C.
  • Ukoliko kupate bebu ili dete, uvek prvo pustite hladnu, a zatim toplu vodu.
  • Pre stavljanja bebe u kadicu obavezno proverite temperaturu vode i nikada ne ostavljajte bebu samu u kadici!

PIROTEHNIČKA SREDSTVA NISU ZA DECU!

  • Nemojte dozvoljavati deci da se samostalno igraju sa prskalicama, dok je upotreba petardi i vatrometa nešto što deci ne biste smeli da dozvolite!
  • Ukoliko vi koristite pirotehnička sredstva, trudite se da ih kupujete kod ovlašćenih prodavaca i čuvate na tamnom i suvom mestu van domašaja dece. Pre upotrebe pažljivo pročitajte uputstva i pridržavajte se pravila proizvođača. Kada ih palite trudite se da vaša deca i svi oko vas budu na bezbednoj udaljenosti (vidite poglavlje – Bezbedna igra – Povrede od petardi i prskalica).

UČINITE BORAVAK DETETA NA SUNCU BEZBEDNIM!
Opekotine od sunca su u letnjim mesecima svakodnevna pojava. S obzirom na bolne i opasne posledice koje mogu izazvati, a uzevši u obzir da je dečija koža tanja, deca mnogo brže pocrvene od odraslih. Trudite se da vaše dete zaštitite tako što ćete izbegavati izlaganje suncu u periodu od 10-17 časova, koristiti zaštitu za glavu, odeću svetlih boja, naočare za sunce i kreme sa visokim zaštitnim faktorom, koje se moraju koristiti u skladu sa uputstvom proizvođača (vidite poglavlje – Deca i vremenske prilike – Crvenilo i opekotine od sunca).

Dete se opeklo – Šta da radite?

  1. PRVO I OSNOVNO – UKLONITE UZROK POVREĐIVANjA (IZVOR TOPLOTE)!
  2. OHLADITE POVREĐENO MESTO! Manju opekotinu ohladite mlazom ili potapanjem u hladnu vodu, najmanje 10-20 minuta, a zatim, po potrebi, potražite medicinsku pomoć.
    Preko opekotine možete staviti hladne obloge, najbolje nakvašenu sterilnu gazu (30-45 min), ali nikako led!
    Površinu opekotine hladite sve dok ne prestane osećaj bola.
  3. UKLONITE ODEĆU I NAKIT!
    Što pre uklonite svu odeću i nakit sa opečene površine. Uklanjanje odeće i nakita je važno, jer oni dodatno mogu zadržavati toplotu na kožu i ograničiti protok krvi u opečeno područje, ukoliko dođe do oticanja tog dela tela. Sa opečene kože nikada nemojte na silu skidati odeću koja se zalepila, jer možete prouzrokovati dodatno povređivanje, već isecite materijal oko rane ili je rasparajte po šavovima.
  4. OPEKOTINU PREKRIJTE!
    Opečeno mesto nežno prekrijte sterilnom gazom ili čistom tkaninom kako biste sprečili nastanak infekcije.
  5. UBLAŽITE BOL!
    U skladu sa uzrastom deteta možete mu dati lek protiv bolova (paracetamol ili ibuprofen, u dozi u skladu sa njegovim uzrastom) detaljno se pridržavajući uputstva proizvođača. Ukoliko dete nije ranije uzimalo ove lekove obavezno konsultujte svog pedijatra zbog moguće alergijske reakcije.
    Ukoliko je dete bez svesti i ne daje znakove života, potrebno je odmah otpočeti sa kardiopulmonalnom reanimacijom i što pre pozvati hitnu medicinsku pomoć (194).
    (Preporuka je da roditelji budu upoznati sa osnovama kardiopulmonalne reanimacije – za više informacija oko kurseva možete kontaktirati Crveni krst Srbije).

Šta ne smete raditi?

  • Bebe i malu decu sa većim opekotinama nemojte potapati u hladnu vodu jer mogu da se pothlade, a velike opečene površine ne smete hladiti duže od 5 minuta!
  • Ne stavljate ulje, puter, niti bilo kakvu drugu mast na opekotinu!
  • Ne trljajte opekotine, jer to može pogoršati povredu!
  • Nemojte nikada dodirivati opekotinu, niti bušiti nastale plikove!
  • Nikada nemojte vikati na dete i grditi ga!
  • Nemojte Vi paničiti jer ćete dete na taj način dodatno uplašiti!

OBRATITE PAŽNjU:
Opekotine prvog stepena (blaže opekotine koje liče na opekotine od sunca i zahvataju malu površinu kože) možete zbrinuti kod kuće. Veće i ozbiljnije opekotine (opekotine drugog i trećeg stepena) zahtevaju hitnu medicinsku pomoć!
KOD BILO KAKAVE OPEKOTINE BEBE ILI MALOG DETETA PREPORUČLjIVO JE KONSULTOVATI PEDIJATRA!

Svake godine pirotehnička sredstva, pre svega različite vrste petardi i vatrometa, uzrok su nastanka povreda kod desetina hiljada ljudi širom sveta, koje često ostavljaju ozbiljne posledice.

U našoj zemlji različita slavlja i proslave novogodišnjih i božićnih praznika su gotovo nezamislivi bez upotrebe petardi, vatrometa i prskalica kojima se najviše raduju upravo najmlađi.

Iako svaki roditelj želi da svome detetu praznično raspoloženje učini još više posebnim morate imati u vidu da su upravo najmlađi ti koji najviše stradaju od različitih pirotehničkih sredstava. Svaka treća povređena osoba je mlađa od 14 godina starosti.

Delovi tela koji najčešće stradaju su prsti, šake, oči i uši. Najčešće povrede su opekotine (opekotine lica, prstiju, šaka i zglobova na rukama) – svaka druga povreda, a nisu retke ni delimična ili potpuna otkidanja jednog ili više prstiju na rukama. Takođe, veoma često dolazi do povreda očiju, i to pre svega do opekotina rožnjače ili mehaničkih oštećenja upadanjem stranog tela u oko, kao i oštećenja sluha (pucanje bubne opne i dr.).

ŠTA KAŽE ZAKON?

Upotreba petardi i ostalih pirotehničkih sredstava regulisana je Zakonom o javnom redu i miru Republike Srbije, u kome se ističe da će svako ko naruši isti ili ugrožava sigurnost građana paljenjem pirotehničkih sredstava biti kažnjen, novčano (50.000 – 100.000 RSD) ili društveno-korisnim radom (40 – 120 sati), a ukoliko se prekršaj izvrši u grupi, za počinioce je predviđena i zatvorska u trajanju od 30 – 60 dana.

Povrede od petardi i vatrometa

Gotovo polovina povređenih ima manje od 16 godina starosti, a najviše se povređuju dečaci uzrasta 10-14 godina.

Uzrok svake druge nastale povrede je neadekvatno rukovanje pirotehničkim sredstvima, a neispravna pirotehnička sredstva uzrok su svake treće nastale povrede. Pod nepravilnom upotrebom petardi i vatrometa podrazumeva se nepridržavanje pisanih uputstava za upotrebu, kao i njihov neadekvatan transport i čuvanje.

Kako biste rizik od povređivanja ovim pirotehničkim sredstvima sveli na minimum pridržavajte se sledećih saveta:

  • Pirotehnička sredstva nikako nemojte samostalno praviti (u domaćoj radinosti).
  • Pirotehniku uvek kupujte u ovlašćenim prodavnicama (nikako kod uličnih prodavaca ili na pijačnim tezgama).
  • Pre upotrebe čuvajte ih na tamnom i suvom mestu, van domašaja dece!
  • Pre upotrebe uvek pažljivo pročitajte i pridržavajte se uputstava i upozorenja proizvođača.
  • Koristite ih samo na otvorenom prostoru i na bezbednoj udaljenosti od zapaljivih materija i tkanina.
  • Prilikom upotrebe postarajte se da drugi ljudi budu na bezbednom odstojanju!
  • Petarde uvek palite jednu po jednu!
  • Nikada nemojte pokušavati da ponovo upalite petarde ili vatromet koji su već jednom upaljeni, ali se iz nepoznatih razloga nisu aktivirali.
  • Prilikom paljenja vatrometa pored sebe uvek imajte kantu/flašu/crevo sa vodom u slučaju izbijanja eventualnog požara!
  • Alkohol i petarde/vatromet NE IDU ZAJEDNO!

Kako ne biste rizikovali da Vaše dete zadobije neku od navedenih povreda, deci mlađoj od 14 godina nemojte davati da koriste pirotehnička sredstava (petarde i vatromet), dok deca starija od 14 godina treba da budu pod strogim roditeljskim nadzorom ukoliko ih koriste!

Da li su prskalice bezbedna zabava za decu?

Roditelji prskalice često smatraju bezopasnom zabavom za decu, ali treba imati na umu da se njima mora pažljivo rukovati jer mogu izazvati ozbiljne povrede, naročito kada je u pitanju nežna dečija koža.

Povrede od prskalica izazivaju između 10 i 16% svih povreda u svetu nastalih upotrebom pirotehničkih sredstava.

KOLIKO SU PRSKALICE OPASNE?

Prskalice su metalni štapići do pola obloženi masom koja sagoreva stvarajući posebne svetlosne efekte, a koju čini mešavina različitih metala (aluminijum, cink, gvožđe, magnezijum…) koji doprinose iskrenju i boji iskrica.

Da bi prskalica počela da gori potrebno je upaliti njen vrh i ona će sagorevati od vrha naniže ka metalnoj dršci koja ne gori, što doprinosi postepenom gašenju plamena.

Kada se upale, zavisno od svoje veličine i smeše metala u njima, neke vrste prskalica mogu razviti izuzetno visoke temperature, od više stotina stepeni Celzijusa, odnosno biti šest do deset puta vrelije od ključale vode! S obzirom da je telo prskalice sačinjeno od metala, nakon upotrebe je potrebno da prođe određeno vreme, najčešće par minuta, kako bi se ona ohladila.

Ukoliko se pravilno ne upotrebljavaju, prskalice mogu izazvati i ozbiljne opekotine, pre svega lica, prstiju, šaka, stopala, ali i drugih delova tela, koje zahtevaju hitno medicinsko zbrinjavanje, a mogu ostavljati i dugotrajne posledice.

SAVETI ZA BEZBEDNO KORIŠĆENjE PRSKALICA:

  • Prskalice čuvajte na suvom i hladnom mestu, van domašaja dece.
  • Prskalice uvek palite jednu po jednu. Više prskalica upaljenih odjednom može izazvati ozbiljne opekotine vašeg lica ili ruku!
  • Prskalice uvek držite na bezbednoj udaljenosti od tela – u ispruženoj ruci.
  • Kada prskalica izgori, položite je vrhom nadole u posudu sa vodom ili peskom, jer one još neko vreme ostaju vrele.
  • Kada koristite prskalice nemojte držati dete u naručju!
  • Naučite decu da pravilno drže prskalice – daleko od tela, na dužini ruke.
  • Naučite decu da prskalicu ne prinose sebi ili drugim ljudima i da ne trče, skaču ili mašu rukama dok ih drže.
  • Uverite se da vaša deca ne nose labavu, široku odeću, predugih rukava, jer nju lakše može zahvatiti iskra prskalice.
  • Decu mlađa od 12 godina nikada ne ostavljajte bez nadzora kada koriste prskalice!

DECI MLAĐOJ OD 5 GODINA NEMOJTE DAVATI DA DRŽE PRSKALICE – ONA JOŠ UVEK NE MOGU DA SHVATE KAKO I ZBOG ČEGA TREBA DA IH PRAVILNO KORISTE!

Šta da radite ukoliko dođe do povrede pirotehničkim sredstvima?
  • S obzirom da su opekotine najčešće povrede, povređeno mesto što pre ohladite.
  • Manju opekotinu stavite pod mlaz hladne vode ili preko nje stavite hladne mokre obloge, ali nikako led! Hladite je najmanje 10 minuta, a zatim, po potrebi, potražite medicinsku pomoć.
  • Kod većih opekotina, kao i kod bilo kakve opekotine kod beba ili male dece obavezno potražite medicinsku pomoć! (Pogledajte Najčešće povrede u kući i na igralištu / Dete se opeklo)
  • Kod dubokih posekotina ili otkidanja prstiju i drugih delova ekstremiteta – što pre zaustavite krvarenje, ranu prekrijte sterilnom gazom i podignite povređeni deo tela, dok ne stigne adekvatna medicinska pomoć.
  • KOD POVREDE OKA OD PETARDI I VATROMETA NE POSTOJI ADEKVATNA PRVA POMOĆ, TREBA ŠTO HITNIJE POTRAŽITI MEDICINSKU POMOĆ!

Brojni preparati koji se svakodnevno koriste u domaćinstvu sadrže veoma otrovne sastojke. Sredstva za čišćenje i mašinsko pranje, kozmetički preparati, lekovi, alkohol, opijati, antifriz, benzin, otrovi za glodare, sredstva za zaštitu biljaka, otrovne biljke i gljive – sve navedeno predstavlja samo neke od otrovnih supstanci sa kojima se svakodnevno susrećemo. Deca će rado i bez zadrške prihvatiti sve što im dođe pod ruku, a nekada i pokušati da predmete i tečnosti sa kojima se susretnu pojedu ili popiju. Dodatnu opasnost predstavljaju otrovne pare i gasovi koji nastaju usled požara, pri sagorevanju čvrstih i tečnih goriva, curenju neispravnih gasnih instalacija, ili izduvni gasovi automobila, ukoliko se motor uključi u zatvorenoj garaži.

Kako da sprečite trovanje?
  • Prepoznajte izvore otrova u domaćinstvu. Opasni po decu mogu biti: sredstva za čišćenje i mašinsko pranje, kozmetički preparati, lekovi, alkohol, opijati, antifriz, benzin, boje, lakovi, otrovi za glodare, sredstva za zaštitu biljaka, neke vrste biljaka i gljiva.
  • Zaključajte hemijska sredstva i lekove van domašaja dece. Nakon korišćenja, ne ostavljajte hemijska sredstva i lekove na stolu, podu ili policama, već ih vratite na predviđeno mesto (npr. zaključajte ih u ormane ili kutije).
  • Nikada ne ostavljajte lekove i hemijska sredstva u posude ili pakovanja od hrane, niti ih pretačite u boce od pića. Čuvajte ih u njihovom originalnom pakovanju, kako bi im se u slučaju potrebe brzo utvrdio hemijski sastav.
  • Zatvarače i poklopce na pakovanjima hemijskih sredstava ili lekova uvek čvrsto zatvorite nakon korišćenja.
  • Provetravajte prostorije u kojima se koriste hemijska sredstva. Takođe, ne pravite smese različitih hemijskih sredstava, jer određeni sastojci međusobno hemijski reaguju, što može proizvesti i osloboditi otrovne gasove.
  • Pri korišćenju lekova, pročitajte uputstvo za upotrebu i pridržavajte se saveta lekara ili farmaceuta. Poseban oprez potreban je pri davanju lekova deci uz slabo osvetljenje ili noću, kako se ne bi pogrešno odmerila doza.
  • Na propisan i bezbedan način uklonite lekove koji Vam nisu potrebni ili su isteklog roka trajanja.
  • Neke biljke mogu biti otrovne – proverite da li u Vašem domu ili bašti ima ovakvih biljaka. Ne dozvolite deci da bilo koje biljke beru ili jedu bez dopuštenja. Posebno upozorite decu na opasnost od otrovnih gljiva!
  • Budite posebno oprezni ukoliko ste korisnik elektronskih cigareta – tečni nikotin iz njihovih punjenja može biti veoma opasan po decu. Stoga, držite ih van domašaja dece.
  • Ukoliko dete boravi van Vašeg doma (na primer, kod rođaka, prijatelja, na putovanju), objasnite onima koji se brinu o detetu kako da spreče mogućnost trovanja. Takođe, budite upoznati sa lekovima i hemijskim sredstvima koje Vam gosti unose u kuću, i preporučite mere opreza.
  • Opasnost predstavljaju i dugmaste baterije (male, kružne baterije za ručne časovnike, igračke i sl.). Ove baterije mogu teško narušiti zdravlje dece ukoliko se progutaju ili zaglave u nosu, uhu ili grlu.
  • Ne nazivajte lekove primamljivim imenima (bombonice i sl.).
  • Ne uključujte motorna vozila u zatvorenoj garaži. Sprečite da se izduvni gasovi nakupe u zatvorenom prostoru.
  • Ugradite detektore dima i ugljen-monoksida u Vaš dom, i redovno proveravajte njihovu ispravnost.

Kako da prepoznate trovanje kod dece?

Ne postoji jedinstvena klinička slika trovanja, a u nekim slučajevima, deca koja su unela otrov u organizam mogu izvesno vreme biti bez ikakvih tegoba. Simptomi koji nastupaju prvenstveno zavise od vrste otrova i količine unete u organizam.

Neki od mogućih simptoma i znakova trovanja kod dece su sledeći:

  • kod deteta se iznenada i bez jasnog razloga javi slabost, pospanost, loše se oseća
  • poremećaj svesti
  • epileptični napad
  • pojava glavobolje
  • strah i neuobičajeno ponašanje
  • oštećenje vida i pojava halucinacija
  • otežano kretanje i nespretnost
  • sužene ili proširene zenice
  • dete ubrzano ili otežano diše
  • detetu srce ubrzano ili usporeno kuca
  • nadražaj sluznice očiju, nosa ili usta
  • pojava ospe na koži i promene koje liče na opekotine u predelu oko usta i nosa
  • pojačano lučenje pljuvačke ili suza
  • neprijatan zadah
  • bolovi i žarenje u grlu, grudima ili trbuhu
  • žutica
  • pojačano ili skoro potpuno odsutno mokrenje
  • povišena telesna temperatura i jeza
  • povraćanje
  • proliv
  • krv u stolici i/ili povraćanje krvi

Budite spremni i da neke od neuobičajenih pojava u domaćinstvu protumačite kao mogućnost za nastanak trovanja kod dece – širenje neprijatnog mirisa, neobjašnjiv nestanak ili nedostatak određene količine leka ili hemijskog sredstva, prosuto ili ispražnjeno pakovanje leka ili hemijskog sredstva i slično.

Dete se otrovalo – Šta da radite?

Pozovite odmah službu hitne medicinske pomoći (194)!

Ukoliko primetite neke od prethodno pobrojanih simptoma i znakova trovanja kod deteta ili pak imate bilo kakvu sumnju na trovanje – smesta pozovite službu hitne medicinske pomoći (194), kako biste dobili potrebna uputstva za dalje postupanje i pravovremenu pomoć za dete.
Ustanove koje zbrinjavaju otrovana lica na području Beograda su:

  • Vojnomedicinska akademija (VMA), Crnotravska b.b., (toksikologija za starije od 14 godina)
    • broj dežurnog toksikologa dostupan 24 časa dnevno: 011/3608-440
    • brojevi telefona centrale VMA 011/2661-122, 011/2662-755
  • Univerzitetska dečja klinika, Tiršova 10 (toksikologija za decu mlađu od 14 godina)
    • broj telefona centrale Klinike 011/20-60-600, (ustanova je dežurna svakog parnog datuma u mesecu)
  • Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije „Dr Vukan Čupić“, Radoja Dakića 6-8 (toksikologija za decu mlađu od 14 godina)
    • broj telefona centrale Instituta 011/3108 -108, (ustanova je dežurna svakog neparnog datuma u mesecu)

Ukoliko je dete bez svesti i ne daje znakove života, potrebno je odmah otpočeti sa kardiopulmonalnom reanimacijom i što pre pozvati hitnu medicinsku pomoć (194).

Šta da radite dok ne stigne hitna pomoć:
U slučaju udisanja otrova ili otrovnih gasova:

  1. Zaštitite sebe, jer Vam otrovni gasovi mogu naškoditi.
  2. Što pre izvedite dete na svež vazduh.

U slučaju gutanja otrova:

  1. Udaljite izvor otrova od deteta.
  2. Podstaknite dete da ispljune iz usta neprogutanu količinu otrova, ili otrov iz usta uklonite prstima.
  3. Ne izazivajte povraćanje!

U slučaju da je progutana mala dugmasta baterija ili da je zaglavljena u nosu, grlu, uhu: Obratite se službi hitne medicinske pomoći (194) kako bi baterija bila što pre uklonjena

U slučaju da je otrov nanet po koži:

  1. Uklonite sa deteta odeću natopljenu otrovom
  2. Najmanje 15 minuta ispirajte kožu mlakom vodom
  3. Ne nanosite kreme ili masti na povređenu kožu

U slučaju da je otrov upao u oči:

  1. Ispirajte oči mlazom mlake vode tokom 15 minuta, od unutrašnje ka spoljašnjoj strani očiju, držeći očne kapke otvorenim
  2. Ne pokrivajte oči gazama, tkaninama i sl.
  3. Ne stavljajte kapi ili masti u oči bez prethodnog savetovanja sa lekarom
    1. Sačuvajte lek ili hemijsko sredstvo za koje sumnjate da je prouzrokovalo trovanje. Poznavanje vrste otrova pomaže stručnjacima u određivanju terapije.
    2. Ne pokušavajte da izazovete povraćanje kod deteta bez prethodnog savetovanja sa lekarom!
    3. Ne nudite detetu bilo šta da jede ili pije bez prethodnog savetovanja sa lekarom!

Deca “nešto progutaju” najčešće u prvoj godini života. U tom uzrastu deca počinju da puze, da otkrivaju svet oko sebe, stavljajući u usta sve na šta naiđu. Takođe, do gušenja može doći dok dete jede, kada zalogaj ili neka tečnost, najčešće ako se dete smeje, upadne u disajne puteve. Veća strana tela (koštice voća, delovi igračaka, bombone) obično se zaustave na ulasku u disajne puteve, u grkljanu ili na početku dušnika. Manja strana tela mogu prodreti dublje, sve do pluća. I meka hrana (na primer viršle, kobasice, grožđe, i karamele), ako nije sitno iseckana, može da blokira dušnik, a samim tim i da dovede do gušenja.

Simptomi zavise od prirode stranog tela i od toga gde se ono zaustavilo u disajnim putevima. Čim strano telo uđe u disajne puteve nastaje veoma dramatična slika: disanje iznenada postaje otežano, dete se guši, kašlje, lice i vrat mu se zacrvene. Sve dok dete kašlje i diše, ono se ne nalazi u neposrednoj životnoj opasnosti. Međutim, ako kašalj postaje slabiji, a disanje otežano, naporno, uz čujno šištanje, ako lice postaje modro, a dete gubi svest, onda je strano telo zapušilo disajne puteve i onemogućava disanje – došlo je do zagušenja.

Kako sprečiti gušenje, zagrcnjavanje, davljenje kod dece?
  • Uvek imajte decu pod nadzorom dok jedu ili se igraju.
  • Nemojte davati deci mlađoj od četiri godine bilo kakvu hranu koja bi mogla dovesti do gušenja. Sitni i tvrdi komadi hrane, poput orašastih plodova, kokica i bombona, posebno su opasni. Hranu glatke površine i okruglog oblika, poput grožđa ili viršli trebalo bi iseći uzduž pre nego što se servira deci.
  • Decu treba naučiti da jedu za stolom i ne dozvoljavati im da trče ili se igraju dok jedu.
  • Lopte i druge igračke za malu decu treba da budu veće od loptice za stoni tenis.
  • Ne dozvoljavajte maloj deci da se igraju sitnim igračkama ili njihovim delovima, budući da one mogu izazvati gušenje.
  • Naučite stariju decu da igračke koje sadrže sitne delove drže van domašaja mlađe braće i sestara.
  • Držite sve plastične omote ili kesice van domašaja dece, a posebno dalje od mesta na kom spavaju.
  • Bacite u smeće sve pokidane igračke i pazite da na podu ili niskim površinama ne bude sitnih predmeta poput dugmića, perli, novčića, pribadača ili kamenčića.
  • Uklonite pantljike sa kapuljača ili oko vrata sa svih dečijih odevnih predmeta.
  • Naučite decu da skidaju kacige za vožnju biciklom ili ukrasne ogrlice s vrata pre korišćenja opreme na dečjim igralištima.
  • Nemojte u dečijoj kolevci ili krevetiću držati meke predmete i plišane igračke, posebno one sa pantljikama ili sitnim delovima, kao i punjene igračke.
  • Stavljajte dete da spava ležeći na leđima, a da se igra ležeći na trbuhu.
  • Skratite trake za povlačenje roletni i zavesa kako bi bile izvan dosega male dece i držite dečiji krevetić dalje od zavesa za prozore. Ne koristite baldahine, zavese ili viseće ukrase za dečije krevetiće.
  • Dečiji krevetić treba da bude u ispravnom stanju.
  • Ne puštajte životinje, naročito mačke, u spavaće sobe beba i male dece.
  • Deca treba da spavaju u svom krevetu. U mnogim kulturama je uobičajeno da deca spavaju s roditeljima u istom krevetu, ali danas to pitanje izaziva oprečna mišljenja. U slučaju da je neki od roditelja gojazan i/ili pod uticajem alkohola ili droge, može da se okrene u snu tako da legne na dete, ili ga može pokriti ćebetom i tako spreči normalno disanje bebe.

Dete se guši – Šta da radite?

Najpre hrabrite dete da kašlje! Spontani kašalj predstavlja najbolji način za uklanjanje stranih tela iz gornjih disajnih puteva. Ako dete nije u stanju da kašlje, ako ne diše, smesta izbacite strano telo iz disajnih puteva deteta i započnite oživljavanje. PAŽNjA! Strano telo se izvlači prstima samo ako je pristupačno i vidljivo!

Za izbacivanje stranog tela primenjuju se dve tehnike: a) udarci po leđima, odnosno pritisci na grudni koš i b) tzv. Hajmlihov zahvat.

a) Udarci po leđima i pritisci na grudni koš mogu se izvesti na više načina, u zavisnosti od uzrasta deteta.

  • Odojče stavite na podlakticu, okrenuto “naglavačke” i licem prema podu. Glavu pridržavajte šakom one ruke na kojoj odojče leži. Drugom rukom, korenom šake, 5 puta umereno udarite odojče u predelu između lopatica.
    Zatim okrenite dete na leđa i postavite ga na podlakticu. Šakom te ruke pridržavajte glavu deteta i neka položaj glave bude nešto niži od položaja tela. Slično kao pri masaži srca, 5 puta uzastopno pritisnite na grudnu kost, ali snažnije i sporije nego pri masaži srca (jedan pritisak neka traje 3 sekunde). Ako posle ovih postupaka strano telo postane vidljivo, izvucite ga.
  • Kod malog deteta ovaj zahvat izvedite sedeći na stolici. Dete postavite na kolena, licem prema podu i neka mu glava bude niže u odnosu na ostale delove tela. Korenom šake snažno ga udarite 5 puta u predeo između lopatica.
  • Kod starijeg deteta zahvat izvedite u stojećem stavu. Recite detetu da se zakašlje iz sve snage. Savijte ga unapred i 5 puta snažno udarite korenom šake između lopatica. Posle toga, obuhvatite grudni koš obema rukama, šake postavite na donji deo grudne kosti i pritisnite na grudnu kost do 5 puta.

b) Hajmlihov zahvat se izvodi kod dece starije od godinu dana. Tehnike izvođenja ovoga zahvata razlikuju se u zavisnosti od položaja deteta.

  • Ako dete stoji ili sedi, priđite mu s leđa i obema rukama obuhvatite grudni koš ispod pazuha deteta. Jednu ruku, stisnutu u pesnicu, stavite na sredinu stomaka, malo iznad pupka, a drugom rukom obuhvatite stisnutu pesnicu. Zatim 5 puta uzastopno pritisnite nagore, pazeći da ne pritiskate vrh grudne kosti i donju ivicu rebara. Zauzmite položaj koji vam najviše odgovara – možete podići dete, možete kleknuti iza njega ili postaviti dete na stolicu.
  • Ako dete leži (bez svesti), Hajmlihov zahvat izvodi se tako što se dete postavi da leži na leđima, a glava se ispravi, tako da je lice okrenuto nagore. Opkoračite noge deteta, koren jedne šake stavite na sredinu njegovog stomaka (iznad pupka, niže od vrha grudne kosti), drugu šaku stavite preko prve i 5 puta uzastopno pritisnite nagore. Ako posle ovih postupaka strano telo postane vidljivo, uklonite ga i nastavite sa veštačkim disanjem. Ukoliko veštačko disanje ne dovede do podizanja grudnog koša, ponovite isti postupak za izbacivanje stranog tela ili primenite neki drugi postupak.
Ukoliko je u pitanju teža opstrukcija gde niste u mogućnosti da izbacite strano telo ni udarcima po leđima ni Hajmlihovim zahvatom, odmah započnite kardiopulmonalnu reanimaciju bez odlaganja! Primenite 5 probnih udaha, a ako je i dalje prolaz vazduha blokiran, nastavite sa CPR samo pritiskom na grudni koš. Minut – dva posle početka oživljavanja pozovite hitnu pomoć!

Šta ne treba raditi?
Ne pokušavajte da izvučete predmet iz usta deteta ako se taj predmet ne vidi! Postoji ozbiljan rizik da predmet gurnete još dublje u dušnik i tako pogoršate stanje deteta.

Deca se u toku boravka u prirodi ili u svom domu mogu susresti sa raznim insektima – pčele, ose, stršljeni, bumbari, komarci, krpelji i drugi.

Većina uboda insekata prolaze kao blaga stanja, uzrokujući samo ograničene promene na koži, svrab ili otok na mestu uboda, koje prolaze bez ikakvih posledica.

U nekim slučajevima, ubod pčele, ose ili stršljena može izazvati alergijske reakcije opasne po život, dok su komarci potencijalni prenosioci različitih zaraznih bolesti.

Deca su u povećanom riziku od uboda insekata jer upravo ona najviše vremena provode napolju kada je lepo vreme, a njihova nemirna priroda ih nagoni da dodiruju insekte, tako da često bivaju ubodena usled svoje radoznalosti i nepromišljenosti.

Kako da sprečite ubode insekata?

Kako biste izbegli ove neprijatne situacije, svojim primerom i učenjem dece da se pridržavaju nekih osnovnih saveta, možete znatno smanjiti rizik od uboda insekata:

  • Izbegavajte blizinu mesta na kojima se insekti razmnožavaju i roje – stajaće vode u prirodi (bare, močvare, kanali i sl.) ili dvorištima (bazeni, česme), cvetajuće bašte, kompost, kante i kontejnere za smeće.
  • Ispraznite posude i isušite nepotrebne barice u okolini kuće.
  • Postavite zaštitne mreže na prozore i vrata od dvorišta/terase, i redovno proveravajte njihovo stanje.
  • Uklonite gnezda i košnice insekata, naročito u blizini mesta gde deca borave i igraju se. Gnezda nikada nemojte uklanjati sami, već zatražite pomoć stručnjaka za dezinsekciju! Mesta gde insekti najčešće prave svoja gnezda i košnice su trulo drveće, panjevi, stare automobilske gume, kante i kontejneri za smeće, ili su ona ukopana u zemlju.
  • Uklonite i mrtve insekte. Njihove žaoke opasne su i nakon što insekt ugine.
  • Napravite adekvatan izbor obuće za vas i vaše dete kada odlazite u prirodu. Iako otvorena obuća (sandale, papuče) pruža najveći komfor u toku toplih letnjih dana, najbolju zaštitu od uboda insekata pruža zatvorena obuća poput cipela, patika i sl.
  • Odeću prilagodite tako da vam pruža najveću moguću zaštitu od insekata!
    Dugi rukavi i nogavice, čarape i kapa pružaju veći stepen zaštite od komaraca u periodima njihove pojačane aktivnosti (u ranim jutarnjim i večernjim satima), kao i od krpelja kada se krećete šumom, kroz visoko rastinje ili travu.
    Imajte na umu da jarke boje (žuta,narandžasta, crvena i roze) i cvetni dezeni privlače insekte, naročito pčele, ose i stršljene, dok su im manje privlačne bela, zelena i svetle nijanse braon boje.
  • Izbegavajte korišćenje kozmetičkih preparata i proizvoda za ličnu higijenu koji sadrže jake mirise.
  • Neke vrste hrane i pića privlače insekte. Slatkiši, sladoled, voće, zaslađena pića, lubenica i tunjevina su neki od primera hrane primamljive insektima. Izbegavajte ih, ili pokrijte kada obedujete na otvorenom.
  • Objasnite detetu kako da se ponaša pri susretu sa opasnim insektima. Ukoliko je opasni insekt u neposrednoj blizini, ne pokušavajte da ga oterate mahanjem, udarcem, ili da bežite, već se polako udaljite od njega.
  • Nakon povratka iz prirode, obavezno pregledajte kosu, poglavinu, vrat, pregibe i celokupnu kožu tela svih članova porodice koji su boravili u prirodi, uključujući i krzno kućnih ljubimaca, kako vam ne bi promakao neželjeni gost, poput krpelja. U brizi za druge nemojte zaboraviti da pregledate sebe!
  • Budite oprezni i u saobraćaju, naročito na putovanjima – ukoliko primetite da u predelu kroz koji vozite ima dosta insekata preporuka je da prozore držite zatvorenima. Imajte na umu da insekt može uleteti u kabinu vozila, uznemiriti putnike i veoma dekoncentrisati vozača.

Savet plus: U slučaju da ste vi ili neko od članova vaše porodice ranije imali alergijsku reakciju na ubod insekta, zajedno sa vašim izabranim lekarom ili pedijatrom napravite plan delovanja u slučaju ponovnog uboda i obavestite o tome sve koji o detetu brinu ili su za njega privremeno odgovorni (rođaci, vaspitači, nastavnici i sl.).

Repelenti – dobra zaštita uz veliki oprez

U prodaji se nalaze brojna sredstva, tzv. repelenti, koja direktnim nanošenjem na kožu (sprejevi, losioni, maramice, i sl.) ili isparavanjem (tablete, tečnosti i sl.) odbijaju različite insekte, pre svega komarce, sa tela ili iz prostorija u kojima se boravi. Prilikom kupovine ovih proizvoda morate, pored njihove efikasnosti, uzeti u obzir i njihovu potencijalnu škodljivost, naročito kada su u pitanju bebe i mala deca, čiji su koža i disajni putevi osetljiviji.

Kako biste rizik od upotrebe ovih sredstava sveli na minimum, poželjno je da se pridržavate sledećeg:

  • Pre kupovine repelenata, naročito kada su vaša deca u pitanju, posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom koji vam mogu preporučiti sredstvo najmanje rizično za uzrast vašeg deteta.
  • Pre upotrebe detaljno proučite i pridržavajte se uputstva o korišćenju.
  • Naročito obratite pažnju na:
    • starosnu granicu iznad koje je upotreba dozvoljena,
    • vrstu insekata koje odbija,
    • maksimalan dozvoljeni broj nanošenja u toku dana.
  • Imajte na umu da sredstva pružaju zaštitu različite dužine trajanja – od 2 do 8 sati, kao i da ona sredstva koja pružaju dužu zaštitu imaju više aktivne supstance koja može biti škodljiva vašem detetu.
  • Deci mlađoj od 10 godina nemojte dozvoljavati da sami nanose sredstva za zaštitu od insekata. Preparat treba blago naneti na kožu (ne utrljavati), u dozi preporučenoj od strane proizvođača.
  • Sprejeve koristite na otvorenom prostoru, nikako u zatvorenom kupatilu ili bilo kom prostoru bez adekvatne ventilacije.
  • Sredstvo nikada nemojte nanositi na iritiranu kožu, kožu pocrvenelu od sunca, niti na otvorene rane ili posekotine!
  • Nemojte davati deci da drže ova sredstva i nemojte im mazati dlanove i prste, jer ga slučajno mogu utrljati u oči ili usta.
  • Vodite računa da sredstvo ne upadne u oči vašem detetu. Ukoliko se to dogodi, oko odmah isperite vodom.
  • Sredstvo nanosite samo na kožu koja nije pokrivena odećom. Možete ga naneti i na odeću, ali ga nemojte nanositi ispod odeće.
  • Ova sredstva nisu vodootporna tako da ih treba naneti svaki put nakon boravka u vodi, ukoliko postoji potreba za zaštitom od insekata.
  • Kada Vam zaštita od insekata više nije potrebna – delove tela na koje ste naneli sredstvo obavezno operite vodom i sapunom.
  • Kod dece mlađe od šest meseci najbezbednija zaštita je mreža protiv insekata koja se može postaviti na kolevku ili kolica.

U slučaju da vaše dete dobije alergijsku reakciju na neko od ovih sredstava, taj deo tela odmah isperite vodom i potražite medicinsku pomoć. Sa sobom obavezno ponesite i sredstvo koje ste naneli, kako bi lekar mogao da detetu da adekvatnu terapiju.

Vaše dete je ubo insekt – Šta da radite?

Kako izgleda ubod insekta?
Promene i reakcije koje nastaju kao posledica uboda insekata najčešće se mogu ispoljiti kao promene na mestu uboda ili kao reakcija koja pogađa celokupan organizam deteta.

Promene na mestu uboda (lokalne promene) najčešće se prikazuju kao:

  • Nelagodnost
  • Crvenilo
  • Bol
  • Otok
  • Svrab
  • Toplina
  • Pojava male količine krvi

Nakon pojave lokalnih promena, potrebno je da budno pratite opšte stanje Vašeg deteta u narednim časovima kako biste na vreme uočili moguću pojavu ozbiljne alergijske reakcije.

Promene i reakcije na ubod insekata mogu u težim slučajevima zahvatiti i ceo dečji organizam. Ukoliko ovakvo stanje nastupi, to može biti znak ozbiljne alergijske reakcije koja ugrožava život deteta, i stoga zahteva hitnu medicinsku intervenciju.

Neki od najčešćih simptoma i znakova ozbiljne alergijske reakcije su sledeći:

  • Svrab i osip rašireni po telu i na mestima udaljenim od uboda
  • Koprivnjača (crvena uzdignuća na koži)
  • Oticanje lica, usana, očnih kapaka, ili jezika
  • Golicanje u ždrelu
  • Stezanje u ždrelu ili grudima
  • Kašalj
  • Kratak dah, otežano disanje i sviranje u grudima
  • Mučnina, povraćanje, grčevi u trbuhu, proliv
  • Nesvestica i ošamućenost
  • Slab puls i pad krvnog pritiska
  • Bleda koža
  • Znojenje
  • Napetost

Ukoliko kod deteta primetite bilo koje od ovih simptoma i znakova, odmah pozovite službu hitne medicinske pomoći (194)!

Prva pomoć kod uboda insekta
Lečenje promene na mestu uboda uključuje sledeće postupke:

  • Umirite dete, i ne dozvolite mu da češe mesto uboda.
  • Uklonite žaoku nežnim pokretima tupim predmetom (npr. tupom stranom noža). Ovo je važno učiniti što pre jer dokle god je u koži, žaoka nastavlja da ispušta otrov.
  • Isperite mesto uboda vodom i sapunicom.
  • Postavite hladu oblogu (na primer, led obmotan tkaninom) na mesto uboda kako biste umanjili bol i otok. Držite oblogu najviše 15 minuta, i nikada ne stavljajte led direktno na kožu, već isključivo obmotan tkaninom.
  • Ukoliko se ubod nalazi na ruci ili nozi, potrebno je uzdići ruku ili nogu kako bi se smanjio otok.
  • Nakon pojave lokalnih promena, potrebno je da budno pratite opšte stanje Vašeg deteta u narednim časovima kako biste na vreme uočili moguću pojavu ozbiljne alergijske reakcije.

U slučaju da kod deteta primetite prethodno opisane simptome i znakove ozbiljne alergijske reakcije, ili je pak ubodeno u usta, nos, ždrelo, ili je insekta progutalo ili udahnulo, odmah pozovite službu hitne medicinske pomoći (194) i organizujte transport do prve zdravstvene ustanove (ambulante, doma zdravlja, bolnice).

Otklanjanje krpelja

Ukoliko ste primetili prisustvo krpelja na koži Vašeg deteta, potrebno je da se krpelj ukloni na stručan način i što pre (u toku prvih 24 časa od uboda), kako bi se smanjila verovatnoća infekcije uzročnikom lajmske bolesti. Preporuka je da se krpelji uklanjaju u zdravstvenim ustanovama (ambulanta, dom zdravlja i dr.), gde ćete dobiti i ostale potrebne savete.

Na krpelja koji nije odstranjen ne treba stavljati nikakva hemijska sredstva (alkohol, benzin, aceton i sl.).

Krpelj se uklanja na sledeći način:

  1. Krpelj se pincetom uhvati što bliže koži, bez kidanja ili gnječenja njegovog tela.
  2. Prvo se pinceta blago povuče ka gore, kako bi se krpelj odigao od kože, a potom se krpelj polako izvuče iz kože.
  3. Ubodno mesto se nakon izvlačenja krpelja dezinfikuje.

U slučaju da ste sami pokušali da odstranite krpelja (bilo da ste ga odstranili u celosti ili delimično), obavezno se obratite lekaru.