Rast i razvoj dece
Rast i razvoj dece
Odvikavanje od pelena (Navikavanje na nošu)
Odvikavanje od pelena, odnosno navikavanje na nošu, je značajna prekretnica u životu deteta i roditelji ili staratelji koji se bave bebama i decom trebalo bi da budu strpljivi. Trebalo bi sačekati da dete oseti da može da vrši nuždu samo, bez pritiska odraslih, a za to mora da pronađe motiv, a ne da to radi da bi zadovoljilo roditelje.
Važno je da se dete samo navikne na ovu novinu i da to protekne bez problema, kao detetov samostalan uspeh. Trebalo bi sačekati da dete napuni dve godine i više kada je spremno za navikavanje korišćenja noše (toaleta).
Postoje različiti pristupi kada i kako da se dete što pre navikne na nošu. Čuveni dr Beri Brazelton napisao je više knjiga o deci, a jedna je u celosti posvećena ovoj problematici. Knjiga se zove “Odvikavanje od pelena – Brazeltonov pristup”.
Zaista bi trebalo zanemariti sve dobronamerne opaske kao i sećanja onih kod kojih je to bilo lako “…ja sam pokazala i gotovo, on je odmah sve shvatio…” Istina je da se svi na kraju nauče kako to treba da se radi pa stoga treba sačuvati deteteovo samopouzdanje, samopoštovanje. U ovom “poslu” potreban je pre svega, individualan pristup odnosno spremnost deteta.
- Stoji iznad noše i piški na pod;
- Ne dopušta da mu se skinu pelene, vrišti i opire se svaki put kada roditelji to pokušaju;
- Samo skida pelenu i onda se pokaki na pod, tepih;
- Hoda unaokolo širokim hodom, a onda sedne sa punim pelenama, bez znakova neprijatnosti, naprotiv…;
- Sakriva se u ćošku, ispod stola ili ormaru i sl. i onda se mogu čuti zvukovi stenjanja dok kaki;
- Ako roditelj ponudi nošu jer je došlo vreme za vršenje nužde dete govori “Ne, ne, ne!”;
- Negoduje na razne načine svaki put kad mu se predloži noša ili WC.
Roditelj dete ne uči, niti je reč o detetovoj poslušnosti, već mu pomaže da uradi nešto za sebe. Krajnji rezultat jeste da dete stekne kontrolu nad sopstvenim fiziološkim potrebama – da prepozna osećaj pune bešike ili creva i da na to reaguje na društveno prihvatljiv način – da kaže odrasloj osobi, ode u toalet ili pronađe nošu.
- Dete više nema potrebu da se stalno kreće ili stoji na nogama – u stanju je da mirno sede neko vreme i zaokupi se nečim drugim – najranije oko 18 meseci, često i kasnije;
- Dete razume šta mu govorite, mada možda ne priča, može poslušati molbu složenu od dva uputstva npr.,”Idi tamo i donesi to i to”;
- Dete može reći “NE” – jer ne želimo da to radi da nas usreći, nego da bude zadovoljno onim šta je postiglo;
- Počinje da stavlja stvari na svoje mesto – zna da određene svari idu na određeno mesto;
- Počinje da vas oponaša – ne samo da tapše kada vi tapšete, nego se devojčica ponaša kao mama, igra se kuvanja ili sl. Isto važi i za dečake, mada oni više vole da oponašaju tatu. Deca u tom uzrastu žele da idu u WC kao mama i tata i mogu se jako razočarati ako im to ne uspeva, pogotovo ako i roditelji nisu oduševljeni kad nađu mokru posteljinu;
- Dete počinje da obavlja nuždu u predvidivo vreme – ostaje neprekidno suvo 1-2 sata. Krajem druge godine dete ostaje suvo tokom poslepodnevnog spavanja. Nakon dremanja nije teško “uhvatiti” detetovu potrebu da se ispiški ako požurimo sa stavljanjem na nošu. Pražnjenje creva se često može predvideti. Ovi novi obrasci predstavljaju iskušenje za roditelje koji na osnovu njih često zaključuju da je došlo vreme za odvikavanje od pelena;
- Dete postaje svesno svoga tela – daje do znanja da je pokvasilo pelene, čak i gunđa dok oseća kretanje creva (to nije isto što i stenjanje od napora). kaže šta je uradilo, zna da li je kakilo ili piškilo.
Kada dete ispunjava svaki od navedenih znakova, tek tada je spremno za ovaj važan “posao” preuzimanja kontrole nad sopstvenim fiziološkim potrebama.
Pomozite detetu da bude što samostalnije kad je reč o obavljanju nužde, ali nemojte da ga prepustite samo sebi. Dete sada već može samo da ode do noše, da se skine uz minimalnu pomoć i da samo sedne na nju i ustane sa nje. Roditelj treba da strpljivo sedi pored njega s izrazom odobravanja na licu, a onda da traži dozvolu da mu obriše guzu (devojčicama obavezno brisati guzu prema spolja kako izmet ne bi došao u kontakt s mokraćnim kanalom) i da isprazni i opere nošu. Možda neće hteti da roditelj povuče vodu dok je ono tu, ali ako ono to želi da učini, treba mu dozvoliti. Što više bude osećalo da kontroliše situaciju, to bolje.
Dete postaje svesno osećaja pune bešike otprilike u isto vreme kad počinje da oseća da treba da isprazni creva, ali će kontrolu nad bešikom uspeti da ostvari mnogo kasnije.
U stvari, ako je moguće, treba pričekati leto ili praznike. Ako je napolju toplo pa dete može da bude golo u dvorištu, stanu i sl. dobro je jer kad god bude videlo sebe kako piški, to će mu pomoći da uspostavi vezu između osećaja pune bešike i onog šta se dešava posle toga.
Cilj je da ono samo shvati da su gaćice udobnije od pelena i da je upotreba noše brža i jednostavnija od prepovijanja. Ako se vrši pritisak na njega, može da zaključi da mu je život bio jednostavniji dok je nosilo pelene i da su gaćice sve to pokvarile. Neće biti nikakve koristi od toga ako ga budete neprestano opominjali. Treba da mu pomognete da shvati da samostalno mora da uradi nešto kad bude osetilo potrebu da obavi nuždu. Ako ga podsećate, razmišljate umesto njega što može da odloži trenutak kad će se samo pobrinuti za to.
Nezgode će se dešavati sve ređe i jednog dana brisanje barica na podu, više neće biti svakodnevna obaveza. Tada će se možda otrgnuti po neka rečenica kako se “moje dete jednostavno i za čas naviklo na korišćenje toaleta”.
Ukoliko imate dodatnih pitanja u vezi sa odvikavanjem od pelena, ili primećujete da dete ima poteškoća, obratite se za pomoć stručnom licu.
