Stanja koja brinu
Stanja koja brinu
Povišena telesna temperatura kod dece
Povišena telesna temperatura kod dece predstavlja odbrambeni mehanizam i stvara uslove za bolje funkcionisanje imunog sistema. Ne treba je doživljavati kao bolest, već kao adekvatnu reakciju tela na neku pretnju. Ipak, kada dete ima visoku temperaturu, pročitajte kako je možete spustiti.
Na promenu uslova spoljašnje i unutrašnje sredine naš organizam reaguje procesom termoregulacije, koja omogućava da se u različitim uslovima telesna temperatura održi u fiziološkim granicama, odnosno na onoj visini na kojoj naše telo može normalno da fukcioniše.
Centar za kontrolu telesne temperature nalazi se u mozgu, u jednom delu koji se zove hipotalamus, i on upravlja svim procesima stvaranja i odavanja toplote.
Kada naše telo napadnu virusi, bakterije i drugi mikroorganizmi, hipotalamus će reagovati povišenjem telesne temperature.
U najvećem broju slučajeva ona se normalizuje u roku od 72 sata.
Koji su mogući razlozi povišene telesne temperature?
Kada govorimo o povišenoj telesnoj temperaturi prva asocijacija je prisustvo neke infekcije – virusne, bakterijske i sl., koje u najvećem broju slučajeva do nje i dovode.
Međutim, treba imati u vidu da i neki drugi razlozi mogu dovesti do porasta telesne temperature. Dete, naročito beba, može imati povišenu temperaturu usled pretopljavanja – oblačenjem u previše toplu odeću, ili usled povišene temperature okoline – leti je razlog visoka spoljna temperatura, a zimi pregrevanje prostorija u kojima beba boravi ili držanje bebe suviše blizu grejnog tela.
Bez obzira na spoljašnje uslove, ukoliko se bebi nakon prepovijanja, odnosno uklanjanja izvora toplote, temperatura ne normalizuje ni posle 30 minuta, onda se zaista radi o povišenoj temperaturi, posebno ukoliko su prisutni i drugi znaci bolesti.
Nedovoljan unos tečnosti, naročito kod novorođenčeta, može izazvati povišenu temperaturu.
Kada roditelji posumnjaju da dete ima povišenu temperaturu, često je procenjuju tako što prislanjaju usne ili ruku na čelo deteta. Ukoliko pod rukama ili usnama osetite da se toplota povećava – to može biti znak povišene temperature, ali imajte u vidu da ovo nije siguran i precizan način merenja.
Kako biste pouzdano utvrdili kolika je temperatura Vašeg deteta, koristite toplomer. Postoji više načina merenja telesne temperature toplomerom – u ustima (oralno), ispod pazuha (aksilarno), u čmaru (rektalno), u uvetu i i na slepoočnicama.
Rektalno merenje (u čmaru) je najpouzdanija metoda, naročito kod novorođenčadi, ali i najmanje prijatna, i kod deteta izaziva nelagodnost i otpor. Shodno tome, zamolite Vašu patronažnu sestru ili pedijatra da Vam objasne ili pokažu kako da pravilno izmerite temperaturu na ovaj način.
Za merenje temperature u uvetu treba Vam poseban toplomer i znanje tako da možete zamoliti pedijatra da Vam objasni i ovaj način merenja.
Aksilarno merenje temperature (ispod miške) najmanje je pouzdano, ali i najlakše, pa se ujedno i najčešće koristi, naročito kod beba koje su jako nemirne. Treba voditi računa da bebin pazuh bude suv i da joj se u toku merenja ruke čvrsto drže sa laktom prislonjenim uz telo.
Oralno merenje (u ustima) pogodno je kod nešto starije dece koja mogu da shvate da toplomer ne sme ni da se grize ni da se pomera u ustima, ali u našoj sredini ovaj vid merenja temperature nije u široj upotrebi.
Koji metod je najbolje koristiti?
Najbolji metod zavisi od uzrasta Vašeg deteta, a najvažnije je da merenje bude što preciznije.
| Uzrast | Najprecizniji načini merenja |
| Od rođenja do druge godine | Prvi izbor: rektalno (čmar), Drugi izbor: aksilarno (pazuh) |
| Od druge do pete godine | Prvi izbor: aksilarno (pazuh), Drugi izbor: rektalno (čmar), u uvetu |
| Starije od pet godina | Prvi izbor: aksilarno (pazuh), Drugi izbor: oralno (u ustima), u uvetu |
Saveti kod merenja temperature:
- Iako je živin toplomer veoma precizan, maloj deci je mnogo bezbednije meriti temperaturu digitalnim toplomerom da bi se smanjila mogućnost nezgode, jer ukoliko se živin toplomer razbije, dete može biti izloženo njenom toksičnom dejstvu.
- Ne koristite isti živin toplomer za merenje temperature u ustima i rektumu. Zbog bezbednosti ovi toplomeri se kod nas više ne nalaze na tržištu.
- Digitalni toplomeri se mogu koristiti i za oralno i za rektalno merenje temperature. Pre upotrebe preporučuje se da toplomer operete hladnom vodom i sapunom.
- Digitalni toplomeri kojima se temperatura očitava prevlačenjem preko slepočnica su pristupačni i deca ih bolje prihvataju, ali nisu dovoljno pouzdani za upotrebu u kućnom okruženju.
- Čeone trake za očitavanje temperature se ne preporučuju jer nisu dovoljno precizne
Raspon normalne temperature varira i zavisi od načina njenog merenja.
Normalna temperatura kod male dece, merena aksilarno (ispod pazuha), se kreće u rasponu od 36,6 do 37,2°C i menja se tokom dana, ali i zavisno od aktivnosti. Temperaturu do 39 °C smatramo srednje povišenom, a visoka je preko 39°C.
Roditelji treba da znaju da je rektalna temperatura u normalnim okolnostima uvek viša od aksilarne za nekih 0,5°C (normalna rektalna do 37,5°C).
Treba imati u vidu da visina temperature sama po sebi ne govori dovoljno o ozbiljnosti neke bolesti – bolji znak je opšte stanje vašeg deteta.
Dete sa blagom infekcijom može imati visoku temperaturu, dok neka teška stanja, poput upale pluća, uopšte ne moraju da budu praćena povišenom temperaturom, a temperatura kod nekih stanja može biti čak ispod normalnih vrednosti (manja od 36°C).
Kod novorođenčadi, najteže infekcije, poput sepse ili meningitisa, obično su praćene hipotermijom (nižom telesnom temperaturom od normalne) ili velikim promenama temperature (čas visoka, čas niska telesna temperatura), pri čemu se uočava loše opšte stanje deteta – ono je je bledo, preterano razdražljivo ili pospano, ima problema sa disanjem (diše ubrzano ili sa prekidima), često povraća, ima proliv, a kod meningitisa se uočava napeta fontanela i mogu nastati konvulzije – i to su stanja koja zahtevaju hitan prijem u bolnicu!
Većina pedijatara savetuje da se deci i bebama starijim od 6 meseci temperatura ne obara dok ne pređe 38,5°C, merena aksilarno (ispod pazuha). Oni ponekad mogu savetovati lekove za snižavanje temperature i pri manjoj temperaturi, da bi se ublažila bolna stanja – bol u grlu, ušima, glavobolja, bolovi u mišićima, kako bi dete moglo da spava i da se odmori.
Bebi treba obarati temperaturu kada, merena ispod pazuha, pređe 38,5°S, a u uhu i guzi 39°S. Ukoliko je dete ranije imalo febrilne konvulzije, onda je treba obarati čim dostigne 38°S. Temperatura preko 40°S mora da se obara brzo, bez obzira na uzrok.
Pre svega bebu treba raskomotiti, a onda primeniti neki od preporučenih načina snižavanja telesne temperature.
Dva su načina snižavanja povišene temperature – rashlađivanje (fizički način) i lekovi (farmakološki).
Rashlađivanje je brz, lak i efikasan pomoćni način snižavanja temperature ukoliko niste u mogućnosti da detetu date lek. Bebu treba kupati ili tuširati 5-10 minuta mlakom vodom, temperature oko 37°C (nikako hladnom), u dobro zagrejanom kupatilu. Nakon tuširanja je obući u tanju pamučnu odeću.
Lekovi, tzv. antipiretici, predstavljaju osnovni način borbe sa visokom telesnom temperaturom, ali ih treba davati tek nakon što ona pređe 38- 38,5°C.
Vodite računa da kada prvi put detetu dajete ove lekove, to činite isključivo nakon konsultacije sa pedijatrom!
Lekovi se doziraju na osnovu telesne težine deteta, a u skladu sa uputstvom proizvođača.
Takođe, detetu koje je pod temperaturom dajte da pije što više tečnosti, a nemojte ga terati da jede. Bebama koje sisaju nudite što češće podoje.
Roditelji povišenu temperaturu često poistovećuju sa bolešću, zaboravljajući da je ona zapravo samo prirodna reakcija našeg organizma, i često u panici dete vode kod lekara i pri najmanjem skoku temperature.
Opšte ponašanje i izgled Vaše bebe je bolji pokazatelj ozbiljnosti njenog stanja nego visina podeoka na toplomeru koji je telesna temperatura dostigla.
Stručna pomoć Vam je potrebna ukoliko:
- je beba mlađa od 3 meseci – Odmah je odvesti kod lekara!;
- beba ima manje od 6 meseci i temperaturu preko 38°C;
- dete bilo kog uzrasta ima aksilarnu temperaturu preko 38,5°C i loše opšte stanje;
- dete bilo kog uzrasta ima aksilarnu temperaturu veću od 40°C;
- je dete neobično pospano ili vrlo uznemireno;
- dete ima znake dehidratacije -retko mokri ili ne mokri uošte (suva pelena), plače oskudno ili bez suza, oči su joj upale, usta suva, jezik obložen a fontanela uvučena, ne uzima tečnost;
- boluje od neke hronične bolesti (srčana, neurološka, bubrežna oboljenja i sl.);
- je ranije imala febrilne konvulzije (fras);
- ne može da spava, smeta joj svetlo, odbija da jede i sl.;
- kod naglog skoka temperature nakon par dana umerenih simptoma;
- ima druge simptome: bolno grlo, ukočen vrat, bol u ušima, probleme sa disanjem, bol u stomaku, povraćanje, učestale stolice, neobjašnjiv osip i sl.;
- ukoliko temperatura ne može da se snizi ni pored davanja lekova.
Kada se takođe javiti pedijatru:
- Dete izgleda bolesno iako je temperatura pala.
- Detetu se stanje pogoršava.
- Temperatura se održava više od 24 časa kod deteta mlađeg od 2 godine.
- Temperatura se održava više od tri dana kod dece starije od 2 godine.
