Stanja koja brinu
Stanja koja brinu
Problemi sa pupčanim patrljkom/pupkom
Pupčana vrpca povezuje bebu sa majkom i daje joj kiseonik i sve hranljive materije neophodne za pravilan rast i razvoj, a na rođenju njena funkcija prestaje.
Kada se beba rađa, pupčana vrpca se preseca, a preostali pupčani patrljak, koji može biti dug i do nekoliko cm, se podvezuje. On se obično sasuši i otpadne najčešće između sedmog i desetog dana bebinog života, a može i ranije ili kasnije (između 3.-14. dana života).
S obzirom da infekcije pupka često dolaze sa kože, i obrnuto, nega pupka i kože novorođenčeta usko su povezane i važno je da se oni održavaju suvim i čistim, jer vlažna sredina pogoduje razvoju različitih mikroorganizama.
Usled neodgovarajuće higijene ili nestručne obrade pupka mogu se javiti različiti problemi.
Znaci postojanja nekog problema sa bebinim pupkom su:
- nemogućnost spontanog odvajanja – “otpadanja” pupčanog patrljka nakon prvih deset dana po rođenju,
- trag krvi na peleni,
- sluzavo – krvavi sadržaj koji curi nakon otpadanja pupčanog patrljka,
- bujanje tkiva u dnu pupka.
Vlaženje pupka predstavlja nakupljanje sekreta u udubljenjima pupčane rane.
Ako je bistro i nema nikakvih promena ni crvenila na koži oko pupka, a beba pri tome izgleda zdravo i normalno se ponaša, budite strpljivi par dana i budno pratite pojavu mogućih simptoma infekcije (crvenilo, otok, gnojenje, promena ponašanja deteta, odbijanje hrane i sl.).
Ukoliko je sekret sukrvičav i traje duže od par dana, postoji opasnost od razvoja infekcije.
Lečenje se uglavnom sastoji od češćeg čišćenja pupka nekim antiseptičnim sredstvom. Kada pupčana rana neobjašnjivo dugo vlaži i ne zarasta, treba potražiti stručnu pomoć pedijatra.
Nakon otpadanja pupčanika, pojava par kapi krvi na pupčanoj rani se smatra normalnom, a na peleni se može uočiti trag krvi.
Ukoliko dođe do krvarenja iz pupčane rane, zaustavite ga direktnim pritiskom na pupak čistom tkaninim, koji treba da traje oko 10 minuta.
Ukoliko se krvarenje ponavlja obavezno konsultujte pedijatra.
Granulom pupka (umbilikalni granulom) je kod novorođenčadi jedan od najčešćih problema koji se odnose na pupak.
Kako nastaje?
Granulom je posledica bujanja tzv. granulacionog tkiva, koje predstavlja reakciju organizma na blažu infekciju. On se može videti posle otpadanja pupčanog patrljka i čest je razlog nemogućnosti zarastanja pupčane rane.
Kako se prepoznaje?
Granulom je ovalni ili pečurkasti izraštaj u dnu pupka, svetloružičaste ili crvenkaste boje, vlažan, može narasti i do prečnika od 1 cm.
Šta roditelji treba da urade?
Ukoliko sami prepoznate ovaj problem ili Vam na njega ukaže patronažna sestra, obavezno se javite pedijatru, koji će nakon pregleda predložiti dalji tretman.
Lečenje granuloma za dete nije bolno, vrši se ambulatno ali zahteva određeno vreme i nekoliko poseta zdravstvenoj ustanovi.
Ukoliko se ne leči, on može dovesti do komplikacija i infekcija koje zahtevaju bolničko lečenje.
Granulom pupka nikako nemojte samostalno lečiti jer možete dovesti do širenja postojeće infekcije, a ona može zahvatiti okolnu kožu i potkožno tkivo i ozbiljno ugroziti zdravlje Vašeg deteta.
Kako se granulom leči?
Granulom se uglavnom uklanja u ambulantnim uslovima podvezivanjem ili tzv. «spaljivanjem» pomoću štapića srebro-nitrata, što mora da uradi stručnjak (lekar specijalista hirurgije).
Nakon intervencije dete se otpušta kući, uz svakodnevni odlazak na kontrolu i previjanje, što uglavnom traje oko dve nedelje.
Veoma je važno da sami ne skidate gazu i ne kvasite pupak Vašeg deteta u ovom periodu. Izbegavajte kompletno kupanje deteta dok rana potpuno ne zaraste, jer kvašenje pupka može dovesti do nastanka komplikacija.
Zapaljenje pupčane rane nastaje usled infekcije pupka nekim mikroorganizmom, najčešće bakterijom stafilokokom.
Rana prvo počne da vlaži, a kasnije iz nje izbija gnojav i sukrvičav sekret.
Oko pupka se javlja crvenilo i otok, a dete često dobije temperaturu, gubi apetit i povraća.
Ukoliko primetite bilo šta od navedenog, dete odvedite pedijatru bez odlaganja, a on će prepisati dalju terapiju.
Lečenje ove infekcije mora da se sprovodi energično, a podrazumeva lokalnu primenu antiseptika i sistemsku terapiju antibioticima, kako bi se sprečila pojava težih oblika infekcija i njenih komplikacija.
Kako biste rizik od infekcije pupčanog patrljka Vašeg novorođenčeta sveli na najmanju moguću meru, pridržavajte se nekih osnovnih saveta:
- Pre svakog kontakta sa pupčanim patrljkom/pupčanom ranom pažljivo operite ruke.
- Oblast oko pupčanog patrljaka i pupčanu ranu čistite isključivo u skladu sa uputstvima Vaše patronažne sestre ili pedijatra.
- Ukoliko se u predelu pupčane rane pojavi vlaženje, konsultujte se sa patronažnom sestrom ili pedijatrom – nikako nemojte samostalno, bez prethodnih konsultacija nanositi bilo kakav preparat na ranu.
- Pelenu Vaše bebe podvrnite tako da ne dodiruje pupčani patrljak, sve dok infekcija traje.
- Izbegavajte da obebu oblačite u odeću koja će joj pritiskati pupčani patrljak.
- Izbegavajte kupanje bebe u kadici ili bilo kakvo potapanje u vodu, odnosno kvašenje pupčanog patrljka sve dok infekcija ne prođe i dok pupčani patrljak ne otpadne. Umesto toga Vašu bebu kupajte polivanjem preko ruke ili brisanjem vlažnom pamučnom tkaninom ili blaznicama.
- Pupčani patrljak ne posipajte nikakvim talkom niti praškovima.
- Nikako nemojte da pokušavate da sami uklonite pupčani patrljak, on će otpasti kada bude vreme za to.
- Pažljivo pratite pojavu znakova moguće infekcije (crvenilo, otok ili iscedak u oblasti pupčanog patrljka).
Dok pupčani patrljak ne zaraste, treba da ga kontroliše patronažna sestra, a kada otpadne kontrola se vrši dok pupčana rana ne zaraste.
- Pri pojavi znakova infekcije pupčane rane;
- Ukoliko dete dobije visoku temperaturu (preko 38⁰C);
- Ukoliko se znaci infekcije pogoršavaju ili ne poboljšaju nakon dva dana od početka terapije;
- Ukoliko dete neutešno plače ili ako primetite da ga zaboli kada dodirnete oblast oko pučanog patrljka/rane;
- Ukoliko postoji krvarenje iz pupčanog patrljka;
- Ukoliko se oko bebinog pupka pojavi crveni osip, prištići ili plikovi;
- Ukoliko dete konstantno odbija da jede;
- Ukoliko je dete neuobičajeno, pospano, nezainteresovano i neaktivno;
- Ukoliko primetite pojavu bilo kojih drugih simptoma i znakova koji Vas brinu.
