Igra je glavna aktivnost deteta, njegov posao, a dom u kome dete odrasta njegovo prvo igralište. Poznat je sled reči „igra–iskustvo–saznanje–razvoj“ koji naglašava značaj igre za podsticanje razvoja i zadovoljavanje razvojnih potreba deteta. U igri dete učestvuje celim svojim bićem, te je igra povezana sa celokupnim razvojem u svim razvojnim oblastima.
Kao slobodno izabrane aktivnosti, koje dete spontano ponavlja, igre dovode do napretka u razvoju, upravo kroz ta ponavljanja. Igrajući se, mališani reprodukuju događaje iz svog okruženja, predstavljaju i izražavaju svoje misli i osećanja. U igri se razvija motorika, koordinacija pokreta, komunikacija, gradi sopstveni sistem vrednosti i razvija osetljivost za sistem vrednosti drugih, uče veštine zauzimanja sopstvenog stava, razvija samostalnost i sigurnost. Pri tome igračke ne moraju biti nove ili skupe, mogu se izraditi ili se koristiti predmeti iz domaćinstva, ali moraju biti bezbedne za dete.
Kako bi roditelj u igri sa detetom pružio podršku razvoju i saznavanju, preporučuje se da:
- prihvati vođstvo i inicijativu deteta – igra počinje i menja se na inicijativu deteta;
- poklanja pažnju onome što dete voli i potvrđuje da razume šta dete želi i koju ideju ima;
- u igri bude kooperativan – sarađuje sa detetom, izbegava da ga prekida, ometa, meša se u detetove aktivnosti kada dete to ne traži, po modelu – pokazati, sačekati, ohrabriti, sačekati, pokazati; dati detetu vremena da odgovori i čim učini neki pokušaj ohrabriti pohvalom, osmehom, maženjem;
- bude dostupan detetu – pokazuje da je zainteresovan za dete, njegove ideje; spreman da prepozna šta detetu treba i da ga podrži;
- daje jednostavna uputstva, kratke rečenice, prateći ih gestovima, sa puno strpljenja i ljubavi;
- dopušta da se dete, bez obzira na pol igra i automobilčićima, lutkama, alatima;
- pored igračaka kojima se dete obično igra, mogu mu se povremeno dati i igračke koje odgovaraju prvom narednom nivou razvoja, pokazati njihovu upotrebu i zatim pustiti dete da te igračke koristi slobodno, čak i na neodgovarajući način.
Dok se igra dete i uči, pa stoga treba izbegavati da se oko deteta nalazi mnogo igračaka, posebno onih sa različitim namenama, jer mu mogu odvraćati pažnju. Igra se završava kada dete želi ili kada se postigne dogovor da se prelazi na drugu aktivnost, uz zajedničko vraćanje igračaka na njihovo mesto. Tako se dete uči da održava red i stiče rutinu u ponašanju.
