Kako nahraniti bebu? Pitanje od milion dolara, teoretski zvuči tako jednostavno, praktično se dešava da dovede mame na “ivicu živaca”.
Počnimo od dojenja. Uz jaku želju da doji svoju bebu, potpomognuta prirodnim instinktom novorođenog sisara, novopečena mama sa punim elanom krene u avanturu zvanu dojenje. Onda se jave prepreke, loš hvat, bolne ispucale bradavice, zapušeni kanali…a tu se pod obavezno nađe neka dobronamerna baka, tetka, prijateljica koja na prvi bebin plač izgovara uznemirujuću rečenicu: “Možda ti je beba gladna?”. Čak i najsamouverenije mame, koje imaju dovoljno mleka u svojim dojkama, kada čuju tu rečenicu posumnjaju, poljulja im se samopouzdanje i posegnu za mlečnim formulama, i tu čarolija prestaje.
Dojenje nije naučna disciplina. Prirodno je, instinktivno, ali kao i svaka druga veština zahteva puno vežbe i strpljenja. Da, javljaju se prepreke, ali kakve god da su, stručnom pomoći i velikom upornošću moguće ih je prevazići i to 100% uspešno. Drage mame osluškujte sebe, pratite promene koje se dešavaju u vašem telu, u vašim grudima, posmatrajte vaše dete, aktivirajte majčinski instinkt, okružite se ljudima koji vam pružaju bezrezervnu podršku, ne čitajte viber grupe i društvene mreže i uspeh neće izostati.
Početak hranjenja čvrstim namirnicama takođe biva obeležen nesigurnošću, euforijom i velikom zbunjenošću. Uzrok toga su kontradiktorne informacije koje mame dobijaju sa svih strana, čak i zvanične stručne preporuke nisu baš uvek usaglašene. Kada uvesti čvrstu hranu? Da li u četvrtom mesecu, da li u šestom? Ako je uvedena u četvrtom, čuju se komentari: RANO JE!? Ako beba ima punih šest meseci, a još nije uvedena čvrsta hrana, čuju se komentari : ŠTA SI ČEKALA DO SAD?! A kada na red dođe odabir namirnica, tek se onda napravi zabuna i pojača nesigurnost. Sa svih strana se čuju dobronamerna pitanja: Još nisi uvela brokoli? Hleb? Boraniju? A očaj u nesnađenosti samo raste. Kratka horor priča se rađa onog momenta ako beba odbija da jede. E, tada mame potpuno izgube sigurnost u svoje majčinske sposobnosti.
Dragi roditelji, postoje razne preporuke, različite šeme i tabele, koje se ponekad međusobno razlikuju i zadaju vam “glavobolju” jer ne znate uvek šta od toga da primenite. A ispred vas je VAŠE DETE. U nečemu je ispred vršnjaka, neke stvari će savladati vremenom, ne uklapa vam se baš u svaku tabelu. Posmatrajte vaše dete, ono će vam samo pokazati šta mu prija ili šta mu se uopšte ne sviđa. Sledite opšte stvari: ne žurite, ne forsirajte i uvek budite pozitivni. Ako jedan način ne funkcioniše, probajte drugi i treći i četvrti. Eksperimentišite sa namirnicama i načinom hranjenja. Igrajte se i uvek napravite od svega zabavu, biće lepše vama i vašem detetu. I ono najvažnije, ne obazirite se na tuđa mišljenja i komentare, ne čitajte četove i neproverene internet savete, razjasnite stvari koje vas zbunjuju. Odaberite stručnu osobu (najbolje pedijatar) čije savete ćete pratiti. Napravite vaša pravila i jasno ih istaknite. I – verujte u sebe.
