dan oceva

Iako je dvadeseti dan najlepšeg meseca u godini izdvojen za obeležavanje „Dana očeva“, trebalo bi svakoga dana govoriti o tome koliko su očevi bitni i nezamenjivi u životima svoje dece. Ali ne samo dece već i u partnerskom odnosu roditeljstva.

Sistem funkcionisanja celokupnog društva se u proteklih par decenija drastično promenio, a ako treba izvojiti jednu dobru stvar koja se u ovom periodu desila, to bi bilo TATE U ŽIVOTIMA DECE.

Oduvek su očevi važni, tačnije nezamenjivi, ali su ranije morali da love, obrađuju zemlju, zarađuju za život a tek kad-kad u vremenu dokolice posvetili bi se uživanju sa svojom decom. Učestvovali su u vaspitanju dece i donosli su odluke vezane za životno usmerenje dece, ali su se i vaspitanje i odluke temeljili na krutim društvenim normama, a ne na osećaju i afinitetima dece. Retko se govorilo o osećanjima, pogotovu finim, mekim i toplim osećajima koje svaka beba donosi u život oca.

Srećom, vreme nas uči i menja. Shvatamo i mi sami, a i nauka nam potvrđuje da je tata značajan za razvoj deteta podjenako kao i mama. Zbog svoje fizionomije tate ne mogu SAMO da rode i da doje bebu, ali sve drugo mogu isto kao i mama, a poneke stvari i bolje od mame. A deca? Deca uz tate koji su tu, koji su uključeni i prisutni u životu, stasavaju u bolje ljude, osećajnije, sigurnije, staloženije i pune ljubavi.

Deca uče po modelu i oni uz sav svoj karakter ipak ponavljaju ponašanje roditelja, tako da će „sutra“ umeti duplo da vrate ljubav koja je od strane oca ulivena u njih od prvog dana.

A tate? Tatama nije baš uvek lako. Muškarci pre svog generativno zrelog doba (fizičkog i psihičkog) ne provode mnogo vremena sa bebama, čak i kada ih imaju u svom okruženju. Ne posmatraju kupanje, presvlačenje, hranjanje, indiferentni su i prema malim „bebećim“ stvarima, neće „pustiti suzu“ i raznežiti se prema svoj toj čaroliji koju beba donosi sa sobom. Ali kada dobiju svoje dete, stvari se menjaju, a tate počinju da uče. Period adaptacije, na nove emocije, obaveze, očekivanja ali i odgvornost, može da traje neko vreme. Bitno je da roditelji shvate da su strahovi, umor i nesnalaženje baš u svakoj situaciji, normalni, a da jedno drugom mogu da pruže najbolju podršku. Važno je razgovarati, kako međusobno tako i sa bliskim ljudima. Potražiti podršku, naći prave savete i najvažnije opustiti se i uživati. Veštine se vremenom uče i jačaju, svaki roditelj posle određenog vremena zna „žmureći“ da presvuče, okupa, nosi i uspava bebu, ali sa emocijama se treba nositi. Kada tata zna da nauči da prepozna bebine potrebe, sve postaje mnogo lakše. Zato tate posmatrajte svoje bebe, osluškujte ih, provodite što više vremena sa njima, mazite ih, pazite, ljubite i volite. Ne štedite sebe u tome. Kada tata nosi novorođenu bebu u njegovom organizmu se utrostruči nivo hormona sreće i opuštanja. Dobrobiti su obostarne, mogobrojne i nesagledive.

Neko mudar je davno rekao „Kada otac nije prisutan, nevezano za razlog, on na taj način oblikuje Dete-on time šalje poruku da su mu neke druge stvari bitnije od dece – posao, putovanja, sport, kafana…a kada dosta dece odrasta sa mišlju da nisu bitna, onda dobijate društvo koje ne poštuje sebe i svoji budućnost“

Zaista, način na koji očevi utiču na formiranje detetove ličnosti je neverovatan, dubok i prožimajući kroz sve životne sfere, i kada su tu i kada nisu.

Drage tate, igrajte se sa vašim bebama, smejte se sa njima, plačite sa njima, gradite odnos od prvog dana, razmenjujte emocije (i lepe i manje lepe), pričajte o emocijama…podelite odgovornost sa vašim partnerkama (da pogrešićete ponekad), budite roditeljski tim (čak iako se ne slažte u svemu)….budite tu jer ne odgajate samo svoju decu, VI IMATE MOĆ DA NAPRAVITE BOLJI SVET.