U našoj sredini još uvek postoji uvreženo verovanje da boravak napolju, na hladnoći, može naškodititi zdravlju, zbog čega se mnogi roditelji odlučuju da njihova deca znatno više vremena tokom hladnog perioda godine provedu u zatvorenom prostoru.

Iako nije previše mudro biti napolju po hladnom vremenu u neadekvatnoj odeći i obući, važno je istaći da do prenosa mikroorganizama koji uzrokuju sezonske infekcije dolazi pre svega u zatvorenom prostoru, sa čoveka na čoveka, sa deteta na dete, a ne putem mističnog delovanja hladnog vazduha na pojedine delove našeg tela. Naprotiv, mogli biste biti iznenađeni brojnim prednostima koje nam donosi provođenje vremena na otvorenom, čak i kada spoljašnja temperatura padne više nego što bismo želeli. Zimska šetnja, sankanje, grudvanje ili pravljenje sneška u dvorištu ili parku mogu blagotvortno uticati na fizičko zdravlje, umni razvoj i emocionalno blagostanje čitave vaše porodice.

Iako u zimskim uslovima gotovo svaki izlazak napolje zahteva složenu organizaciju i ulaganje dodatne energije, ukoliko smo zdravi ne postoji dovoljno dobar izgovor kako bi se boravak i aktivnosti napolju izbegli!

Podsetimo se samo preporuka Svetske zdravstvene organizacije – deci je neophodno najmanje 60 minuta fizičke aktivnosti u toku dana, kako bi se smanjile posledice sedentarnog načina života u toku detinjstva, kao i rizici za nastanak vodećih hroničnih bolesti današnjice u kasnijem životu

 

KOJE SU PREDNOSTI BORAVKA NA OTVORENOM ZA VAŠE DETE?

  • POBOLJŠAVA FIZIČKO ZDRAVLJE!

Deca koja provode više vremena napolju brže stiču neophodne motoričke veštine važne za adekvatan razvoj kostiju i mišića. Pored toga, ova deca su u aerobnom treningu koji pomaže da se adekvatno potroše unete kalorije, čime se smanjuje mogućnost nastanka gojaznosti.

  • PODSTIČE STVARANJE VITAMINA D!

Boravak napolju značajno utiče na stvaranje vitamina D, jer – čak i kada je dan oblačan, do nas dopire određeni broj sunčevih zraka i stimuliše organizam na stvaranje ovog vitamina koji je od suštinskog značaja za pravilan rast i razvoj kostiju, poboljšanje imuniteta i sprečavanja nastanka brojnih hroničnih oboljenja u svakom uzrastu.

  • JAČA IMUNITET I POBOLJŠAVA RASPOLOŽENJE!

Prirodna svetlost stimuliše pinealnu žlezdu koja je veoma važna za stanje imuniteta, ali i za opšti osećaj sreće i zadovoljstva. Sam boravak u prirodi je takođe blagotvoran za stanje tela, uma i poboljšava opšte raspoloženje.

  • POBOLJŠAVA SAN!

Deca koja se redovno igraju na svežem vazduhu lakše tonu u san i kvalitetnije spavaju.

  • SMANJUJE NASTANAK ALERGIJA!

Napolju, na snegu, nećete morati da brinete o alergijama, dok ste u zatvorenom prostoru vaše dete i vi i dalje ste izloženi brojnim alergenima – poput buđi ili grinja.

  • MANJI JE RIZIK OD PRENOSA BOLESTI I INFEKCIJA!

Tokom boravka napolju zimi vaša deca, i čitava vaša porodica, zaštićeni su od mnogih bolesti koje se javljaju tokom toplijeg vremenskog perioda – poput onih koje prenose krpelji i komarci.

  • POMAŽE MENTALNOM ZDRAVLJU!

Boravak na otvorenom, u prirodi ili parku, pruža mogućnost roditeljima i deci da zajedničko slobodno vreme provedu na zabavan način i da se dodatno upoznaju i povežu. Takav način života značajan je i u borbi protiv depresije, koja postaje sve veći zdravstveni problem današnjice, i to u svim životnim dobima, čak i u onom najmlađem. Uz to – svež vazduh i igra smanjuju nivo stresa!

  • DOPRINOSI KOGNITIVNOM, SOCIJALNOM I EMOCIONALNOM RAZVOJU DETETA!

Slobodna igra, bez strukture i jasnih pravila, ima presudan uticaj na razvoj brojnih socijalnih i bihejvioralnih veština. Deca koja uživaju u ovakvoj vrsti zabave imaju veće šanse da budu maštovita, da se upuste u spontano istraživanje sveta oko sebe koristeći i unapređujući sopstvene mogućnosti. Igra sa vršnjacima temelj je za izgradnju dobrih međuljudskih odnosa i veština organizacije i komunikacije.

  • POBOLJŠAVA PAŽNJU I KONCENTRACIJU!

Igranje napolju budi radoznalost kod dece, ali im u isto vreme pomaže da duže zadrže pažnju i budu fokusirana na određene zadatke. Deca koja dosta vremena provode u igri napolju su kreativnija, češće započinju nove igre i lakše uzimaju učešće u njima. Dokazano je da čak i deca sa nekim od poremećaja iz spektra hiperaktivnosti ukoliko provode više vremena napolju, počinju da ispoljavaju manje simptoma.

  • AKTIVIRA SVA ČULA!

Deca, naročito u predškolskom uzrastu, intenzivno upoznaju svet oko sebe, i to putem čula. Dokazano je da deca koja provode vreme u igri na otvorenom imaju bolji vid na daljinu u odnosu na svoje vršnjake koji se pretežno igraju u kući. Deca „zakucana“ ispred ekrana i brojnih elektronskih uređaja uglavnom koriste samo dva čula – vid i sluh. S druge strane, boravak napolju, u prirodi, neminovno aktivira sva čula.

  • UČI IH DA ČUVAJU PRIRODU!

I ono što se nikako ne sme zanemariti – deca koja borave u prirodi, naučiće da se identifikuju kao deo nje – time se povećavaju šanse da baš ta deca sutra postanu odgovorni ljudi koji će umeti da tu prirodu cene i čuvaju njene vrednosti.

Međutim, imajte u vidu…

Iako boravak napolju po hladnom vremenu ima brojne prednosti, izlaganje niskim temperaturama može dovesti do nastanka promrzlina ili pothlađenosti, koje sa sobom nose brojne zdravstvene posledice, a ponekad mogu ugroziti i život.

Shodno tome, kako bi boravak vašeg deteta napolju u zimskim uslovima bio što prijatniji i bezbedniji, pridržavajte se nekoliko JEDNOSTAVNIH SAVETA:

  • ADEKVATNO OBUCITE DETE!

Odeća treba da bude u slojevima, tako da se njeni delovi mogu dodati ili skinuti, u skladu sa vremenskim prilikama i fizičkom aktivnošću deteta.

  • ODEĆA MORA BITI „SUVA“, A NE SAMO „TOPLA“!

Imajte na umu da je najbrži način da dete izgubi telesnu toplotu, jeste da se pokvasi. Vuna i slični materijali obezbeđuje dobru termo izolaciju i omogućavaju prenos vlage sa kože do spoljašnje sredine. Izbegavajte pamučnu odeću jer upija vodu i ostaje mokra, zamenite je sintetičkim materijalima koji su dizajnirani da se brzo suše. Takođe, neophodan je i nepromočivi spoljni sloj odeće (kabanice, jakne i sl.) koji sprečava da kiša, sneg i vetar prodru do nežne dečije kože.  Ako se odeća pokvasi, zameniti je suvom, što je pre moguće!

  • ZAŠTITITE NAJIZLOŽENIJE DELOVE TELA!

Obraze, nos, uši, prste deteta zaštitite šalom, kapom i rukavicama (rukavice sa toplotnom izolacijom- najbolje sa spojenim prstima i odvojenim palcem). Deblja kapa od vune ili materijala otpornih na vetar koja prekriva uši je najbolji izbor. Pri ekstremnoj hladnoći preko lica stavite detetu šal ili masku. Oni će štititi njegovo lice i nos od hladnoće, a ujedno će zagrevati vazduh koji udiše.

  • OBUĆA MORA BITI ODGOVARAJUĆA!

Obuća koju dete nosi ne sme biti tesna, niti previše čvrsta, naročito u delu gde su prsti. Neophodno je da ima dobru toplotnu izolaciju i da ne propušta vodu. Takođe, treba da bude dovoljno duboka, tj. da prekriva gležnjeve kako u njih ne bi upadao sneg. Preporuka je da detetu obučete dva para čarapa. Donji par bi trebalo da bude od materijala koji upijaju vlagu, a spoljni od vune. Grejači za stopala su takođe dobar izbor, ali treba voditi računa da ne budu previše glomazni, kako ne bi stezali noge u čizmama jer time ometaju cirkulaciju.

  • DAJTE DETETU DOVOLJNO TEČNOSTI!

Veoma je važno da dete prilikom boravka napolju zimi kao i leti, unosi adekvatnu količinu tečnosti, čak iako možda nije toliko žedno. Ne zaboravite da se i na hladnoći može dehidrirati zbog znojenja, disanja, suvog zimskog vetra, ali to će se teže primetiti tokom hladnog vremena. Preporučljivo je da se voda pije pre, tokom i nakon boravka na otvorenom. Takođe, zbog nadoknade energije koju je potrošilo, naročito kod aktivnosti na snegu i gubitka toplote na hladnom zimskom vazduhu, topli, visokokalorični napici (poput tople čokolade i sl.) su detetu više nego dobrodošli.

SAVET VIŠE:

  • Dete treba da pravi češće pauze ulazeći u zatvoren prostor kako bi se adekvatno zagrejalo!
  • Redovno proveravajte da li je vašem detetu hladno! Skinite mu rukavice i pogledajte da li ima prve znake promrzlina (ukočeni prsti, bledilo kože). Mnoga deca ne primete da su im prsti ukočeni i da trnu, ili neće da uđu unutra jer se lepo provode igrajući se napolju.
  • Ako dete počne da drhti, povećajte nivo aktivnosti, dodatno utoplite dete, dodajte izvor toplote, ili sklonite dete sa hladnoće.
  • Dete ne treba izlagati ekstremnim vremenskim uslovima, poput snežne oluje i sl., a ukoliko se zadesite napolju kada vremenski uslovi počnu da se pogoršavaju, odmah ga uvedite unutra!
  • Bebe i jako malu decu nemojte izvoditi napolje pri jako niskim temperaturama i jakom vetru!