deca

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ističe važnost dojenja barem do druge godine života, a kasnije po želji majke i deteta. Dojenje uz pravilnu nemlečnu ishranu deteta starijeg od godinu dana ima brojne, manje poznate i u našoj javnosti nažalost sasvim potcenjene prednosti. Nedovoljan broj relevantnih informacija, nekoliko mitova i nepotvrđene činjenice doprinose lošem stavu javnosti prema dojenju starije dece.

NETAČNO – Majčino mleko nema nikakvu hranljivu vrednost nakon prvog rođendana.

NETAČNO – Kada dete dugo sisa neće hteti da jede čvrstu hranu.

NETAČNO – Dete koje dugo sisa će postati previše vezano za majku.

Tek nakon šeste godine detetov imuni sistem je zreo kao kod odraslog čoveka. Kroz majčino mleko dete dobija zaštitne materije i nakon prvog rođendana. Kako dete raste tako se povećava potreba za različitim vrstama namirnica, te mamino mleko u nekom trenutku neće zadovoljiti sve potrebe i tada se uvodi čvrsta hrana. Sisanje obezbeđuje skladan psihički i fizički rast i razvoj , pa sa dojenjem treba nastaviti . Dete neće postati previše vezano za majku, nego će steći sigurnost, bliskost, samopozdanje i  poverenje u druge ljude.

Dokazano je da je produženo dojenje najbolji način sprečavanja nastanka alergija, bolji je psihomotorni, mentalni, socijalni i emocionalni razvoj deteta. Ova deca ređe obolevaju, a ako se razbole, bolest kraće traje. Ovakva komunikacija za dete znači sigurnost, umanjuje stresove koji se dešavaju u prvim koracima odrastanja, podstiče samostalnost