dojenje

Svedoci smo neprestanog rasta i razvoja tehnologije, život se brzo menja i napreduje , stičemo utisak da sve više znamo, a sve manje umemo. Nauka je dokazala i pokazala da je majčino mleko nezamenljivo, da dojenje nema alternativu. Države su napisale smernice, uredile preporuke, formirale radne grupe, sistem pruža podršku…a i dalje sve manje žena doji?!

Da li će smernice i preporuke motivisti mame da doje svoje bebe? Urađeno je puno toga, a mame odustaju, neke čak i pre nego što su počele. Gde grešimo !?

Dojenje je prirodna hrana, idealno „napravljena“ za svako mladunče sisara. Ali dojenje nije samo hrana, od početka stvara se jedna nevidljiva nit, emocija između mame i bebe koju je teško rečima opisati. Neki bi rekli ljubav, ali zapravo je drugačije od ljubavi. Izdvaja je neponovljivost, jedinstvenost i izvrsnost. Emocija je jaka i puna, ispunjena euforijom i komešanjem misli. Nekako se čini silnom…ali sva ta sila je često propraćena bolom, suzama, nelagodom i bebinim plakanjem. I onda za tili čas se okrene i pretvori u strah, nesigurnost, jezu, bojazan i usamljenost. Još ako se plač nastavi, ako se bol u dojkama proširi, ako izostane trenutna punoća dojki, nema čarobnog mlaza već samo po koja kap….osećanje nemogućnosti nadvlada emociju bliskosti. Odustajemo na prvoj prepreci, jer je zamena nadohvat ruke, jer nam je ponuđena, jer je lakše . Ali niko nije ni rekao da će biti lako, ni dojenje ni život. To je trka sa preponama. Kao i hiljadu puta u životu, prepone preskaču volja, želja, upornost. Potrebno je samo da čujemo neki siguran glas iz okruženja koji nam šapne ili jako vikne „TI TO MOŽEŠ“, „USPEĆETE ZAJEDNO“…a ne da stalno odzvanja „možda nemaš mleka“, „ a šta ako je beba gladna..“ Podrška okoline će probuditi motivaciju. Ali da bi okolina podržala dojenje , potrebno je da istinski razume mamina osećanja , strahove , zebnje, nedoumice, a onda i da nauči: zašto je dojenje važno, koji su sigurni znaci gladi , šta je realan , a šta prividan nedostatak mleka…kako sprečiti, a kako lečiti bolne bradavice, koja je dovoljna količina mleka… i još mnogo toga. Napisani su brojni tekstovi, kreirani sajtovi, prepričano je u mnogim „Školicama za trudnice“, prikazano u raznim aplikacijama….samo treba neko da se zainteresuje. Sve zvuči tako jednostavno a pretvori se u nešto zamršeno.

Ne postoji idealan recept i niko nam ga ne može dati, ni za život ni za dojenje. Svi saveti su dobornamerni ali niko ne može da proživi naše iskustvo. Iskoristite vreme trudnoće, čitajte, učite, slušajte…osluškujte svoje telo…zajedno sa „podrškom“ ( bliskom osobom iz okruženja koja će vas bodriti) istražujute, zamišljajte situacije, nalazite rešenja, pravite strategije…To će ojačati samopuzdanje i produbiti želju, a onda će nastati magija da prepoznate šta vam vaše telo poručuje, kako se dojke menjaju iz dana u dan i šta to znači, šta vam vaša beba „poručuje“, zašto plače, da li je sita ili još malo gladna…sve je stvar osećanja i znanja koja se pretaču u iskustvo. Usvojite znanje, ali učite da budete strpljive, tolerantne (pre svega prema sebi), umerene i „racionalne“. Svaka beba je individua za sebe, a vas dvoje počinjete svoju priču, gradite vaš odnos od prvog sata i neka vam dojenje bude zamajac a ne prepreka.

Dojenje je nezamenjivo bez obzira na količinu mleka u dojkama, bez obzira da li kombinujete sa mlečnom formulom ili isključivo dojite. Svaka kap majčinog mleka je značajna u prvim mesecima bebinog života, kako zbog hranljive vrednosti tako i zbog „te“ nezamenjive emocije, koja oslikava vašu priču.

Istrajte u tome, makar i zbog par kapi…

Oslonite se i na podršku iz sistema, telefonsko savetovalište Halo beba 24 sata je tu za vas da vam odgovori na sva pitanja u vezi sa dojenjem, kao i aplikacija „Halo beba o dojenju“.