Jedna od dobrobiti 21.veka jeste trend koji stavlja TATU na zasluženu poziciju u odgajanju dece. Decenijama unazad mame su bile te koju su zauzimale dominantno mesto i sve što je bilo potrebno uraditi oko bebe, u većini porodica, radile su mame. Prepovijanje, kupanje, hranjenje, uspavljivanje…sve se to smatralo maminom poslom. Na sreću beba, tata i mama, vremena su se promenila.
A šta sve tate mogu da rade? Apsolutno sve što i mame, osim da doje bebu. Priroda je tako udesila da mame imaju anatomsku prednost, te je dojenje jedinstvena veza između mame i novorođenčeta. Obzirom da dojenje podrazumeva proces, tate, itekako, mogu biti uključene u to.
Pre svega, neophodno je da se informišu i edukuju još u periodu trudnoće. Najbolji način je zajednička poseta školama roditeljstva, gde iskusni zdravstveni radnici pripremaju roditelje nasve što ih očekuje. Mogu da se prouče literaturu koja obrađuje dojenje iz ugla roditelja (izbegavati viber grupe, forume i internet zajednice koje vode nedovoljno stručna lica). Što više znanja imaju roditelji, lakše će prebroditi izazove u uspostavljanju laktacije. Svaki tata treba da zna šta je kolostrum, šta su ragade, kako može da masira grudi ako dođe do zastoja mleka, kako se čuva majčino mleko, koji mogu biti položaju za dojenje… i onda će znati kako da mami namesti jastuk iza leđa dok doji bebu (možda zvuči bezazleno, ali je ova mala pomoć neprocenjiva). Takođe, jednostavno dodavanje čaše vode u toku podoja, mami mnogo znači. Tate mogu da nauče da prepoznaju znake gladi i sitosti kod novorođenčeta, kada je bljuckanje posle podoja normalno i kako prekinuti štucanje. Pored savladavanja veština dojenja, najznačajnija je psihička podrška. Tople podržavajuće reči, neosuđujući ton, odbaciti sumnju da možda mama ne radi nešto dobro, ne raspirivati već postojeće strahove i obavezno zaštititi mamu od „blagonaklonih“ saveta ostatka porodice i okoline.
Neko je davno rekao da nabolje što tata može da uradi za bebu, jeste da voli mamu. Imajte na umu da kada su tate sigurne i bez strahova, mame imaju osećaj da je to što rade dobro i da su na pravom putu.
