Brojne su životne situacije sa kojima se mogu susresti deca u svom ranom detinjstvu, a koje su za njih sasvim nove, nepoznate, dovode do promene svakodnevnih aktivnosti, raspoloženja, izazivaju nemir i strah. Neke od tih kriznih situacija su bolest, nesreća u porodici, neregulisani porodični odnosi, prirodne nepogode. Medju njih se ubraja i aktuelna situacija kod nas i u celom svetu vezana za infekciju korona virusom, koja zahteva promenu načina života, oprez i primenu zaštitnih mera, povremeno ograničeno kretanje.
Bilo o kojoj životnoj situaciji da se radi, neka deca odreaguju brzo, a reakcija neke dece se javlja kasnije. Kako će deca reagovati zavisi od mnogih faktora, na primer od uzrasta, prethodnih neprijatnih iskustava, poverenja koje dete ima u roditelje. A za vas kao roditelje, važno je da pratite promene koje dete pokazuje u ponašanju, izražavanju, igri, pogledu, kako biste ih prepoznali i na vreme reagovali.
Deca, kao i odrasli, različito reaguju na novonastalu situaciju. Mogu da se osećaju zbunjeno, tužno, uplašeno, zabrinuto.
Deca uzrasta od 2 godine mogu postati razdražljiva i uznemirena, pa možete primetiti da plaču više nego inače, skreću pažnju na sebe, traže više zagrljaja i maženja. Umesto već dobro poznatih igračaka, maloj deci je moguće skrenuti pažnju koristeći neke predmete koji će im kao nepoznati iznenada i neočekivano skrenuti misli. Za smirivanje mogu poslužiti papirne ili najlon kese koje šuškaju, ili kutije i ukrasni papiri, pa i kuhinjski pribor – šerpice, poklopci, varjače i sl.
Deca uzrasta od 3 do 6 godina, reaguju promenom ponašanja koja može ići u pravcu vraćanja na ponašanja koja su prestala da ispoljavaju – na primer umokravanje u krevetu, „tepanje“ u govoru, strah od mraka, nemir pred spavanje, noćno budjenje, pa i burne reakcije ljutnje i problemi sa kontrolom besa. Kroz sve to deca pokazuju da nisu sposobna da opišu svoje emocije straha i neizvesnosti, da im je teško, ne mogu da kontrolišu svoja osećanja, traže pomoć. U tim situacijama je važan zagrljaj, vaša nežna reč, jasan stav, ohrabrenje, davanje jasnih preporuka za postupke, uz uvodjenje u priču i lutki i lutana. Ako dete ne želi da priča o tome, odložite razgovor, sačekajte trenutak kada vam samo pridje ili kada čujete da priča glasno nekoj svojoj igrački.
Prisustvo roditelja i spremnost da saslušaju detetovo iskustvo mogu umanjiti stres i stvoriti osećaj međusobne povezanosti. Očuvane i stabilne veze dece sa roditeljima predstavljaju jedan od najvažnijih činilaca otpornosti na stres kod dece.
Osnovni postupci koje roditelji mogu da primene radi pomoći i pružanja podrške detetu, kao opšte preporuke, detaljno su opisani u posebnoj temi.
Ukoliko i pored uputstava datih u ovoj temi, kao i opštih preporuka u temi pod tim nazivom, ipak imate bilo kakvu nedoumicu ili osećate potrebu, predlažemo da potražite pomoć stručnjaka.
