beba soava

Svako dete je posebno i različito od druge dece. Poznato je da bebe vole da imaju svoje stalno mesto za spavanje, smešteno u nekom mirnom uglu sobe, dalje od prozora. Ali jedno pitanje je zajedničko za veliku većinu roditelja. Kako naučiti bebu da sama zaspi i prespava noć?

Uspavljivanje

Nekoj deci treba kraće, a nekoj duže vreme da utonu u san. Sa spavanjem se najčešće povezuju okolnosti na koje smo navikli u trenutku uspavljivanja – kada tonemo u san.

Ako naviknete bebu da je stavite budnu u krevetac (ponekad kolica u toku dana) i da zaspi sama u njemu, ta situacija će za nju biti “u redu” i pri svakom buđenju, posebno tokom noći, ona će nastaviti da spava bez razbuđivanja. I u slučaju da se razbudi, neće plakati tražeći vas, nego će moći da se smiri sama.

Ako bebu naviknete na uspavljivanje uz vašu pomoć (u naručju, uz flašicu, stojeći uz njen krevetac…), svaku situaciju koja se razlikuje od one u kojoj je zaspala, beba doživljava kao nešto što “nije u redu”, te se pri kratkim buđenjima sasvim razbuđuje i bez vaše pomoći ne može ponovo zaspati.

Stvaranje dobrih navika spavanja – rutine/rituali

Rutina/ritual označava unapred odredjene umirujuće, zajedničke aktivnosti koje se izvode istim redosledom, pričinjavajući zadovoljstvo i roditeljima i bebi, a mogu se primenjivati već u prvim nedeljama i mesecima života bebe. Svaka porodica, prema svojim navikama, odredjuje dnevni ritam aktivnosti – redosled kada se, koliko dugo i šta radi – uvek u isto vreme beba ustaje ujutru, jede, igra se, izvodi, kupa se, spava. Kada se pridržavate dnevnih pravila, beba će vremenom znati kada je vreme za spavanje, pa neće biti uznemirenosti, nervoze, plača.

 

Pre spavanja provedite prijatno vreme sa njom, igrajte se mirnijih igara – manje aktivnih, pričajte, čitajte joj, pevajte, kupajte je ili dojite. Međutim, sve to ne treba da bude uspavljivanje. Igra i maženje su jedno, a spavanje znači “biti sam u svom krevetu”, a ne “biti u naručju”. Ne treba da čekate da beba bude sasvim pospana, da počne da kenka, plače, dovoljno je da pokazuje umor, zeva, trlja oči ručicama. Kada dođe vreme za spavanje, spustite bebu polako i nežno u krevet, pospanu, ali budnu. Obraćajte joj se umirujućim glasom, ozbiljnog izraza lica. Osećaj sigurnosti ulivate ako ste vi topli i smireni, a pružate podršku odlučnim – samouverenim stavom (pogled, pokret, reč). Poželite joj lep san i laku noć poljupcem i izađite iz sobe. Važno je da beba ne zaspi sisajući, nego da je budnu u krevet spustite.

Dnevno/noćne rutine – osobenosti

Bebe sa 4-6 nedelja počinju da razlikuju dan od noći, a vi treba u tome da im pomognete.

Noću se beba ne presvlači, osim ako ima nekih posebnih razloga, soba je zamračena, svetlo je prigušeno, razgovor utišan. Ako se beba budi noću radi noćnog obroka, obraćajte joj se tišim, umilnim glasom, nahranite je i nežno, u tišini, vratite u krevet. Noć je za spavanje. Imajte na umu da su bebe uglavnom aktivne tokom sna. Lako je pomešati “komešanje” u snu sa buđenjem. Umesto da je odmah uzmete iz kreveta, budite mirni, sačekajte nekoliko minuta da vidite hoće li nastaviti sa spavanjem, možete da joj pričate umirujuće ili sasvim tiho otpevate neku poznatu pesmicu.

Za dnevno spavanje ne spremajte bebu kao što to činite uveče. Ne obavljajte večernje rituale uspavljivanja, i ne pričajte dugačke priče. Osmislite drugačije rutine. Neka u sobi bude polumrak, a ne potpuni mrak, poljubite bebu – na primer, u obraz i ruku, a dugotrajno maženje ostavite za uveče.

Dužina spavanja prema uzrastu

Nema striktnih pravila za dužinu spavanja bebe, ali se okvirno može reći da bebe u prvom mesecu spavaju koliko im je potrebno, oko šestog meseca većina beba spava 14 sati (jedno noćno i obično jedno do dva dnevna spavanja), a do kraja prve godine, ukupno oko 12-14 sati.