Ne kaže se bez razloga “dete je slika i prilika svojih roditelja”. Od prvih dana deca uče kako da prepoznaju raspoloženje roditelja i ponašaju se kao njihov lik u ogledalu. Reaguju na svaku promenu u raspoloženju roditelja. Ako ste vi kao roditelj nasmejani i dete je nasmejano, ako ste neraspoloženi i dete će biti neraspoloženo, a poseban uticaj na dete ima ljutnja i bes roditelja.
Raspoloženje roditelja ne utiče samo na ponašanje deteta, već i na njihove sopstvene reakcije. Ako ste umorni, zabrinuti, pod pritiskom obaveza, velika je verovatnoća da ćete se naljutiti na dete. Zato je važno da budete svesni svog razpoloženja i pokušate da nadjete način da ono što manje utiče na vaš odnos sa detetetom.
Deca osećaju nesigurnost i teškoću, zbunjena su, kada je raspoloženje roditelja nepredvidivo, nije ujednačeno, kada jednog dana ne obraćate pažnju na određeno ponašanje deteta, a već sledećeg dana se zbog istog ponašanja ljutite i grubo ga opominjete.
Dešava se da su roditelji loše raspoloženi i da se naljute na dete jer su zabrinuti zbog nečega što nema veze sa detetom i njegovim ponašanjem. U tim situacijama, dete oseća da se prema njemu nepravedno postupilo, što ga može uplašiti, ali i naljutiti. Takođe, može imati osećanje krivice.
Ove i brojne druge situacije su deo naše svakodnevice, a upućuju nas da sa detetom pričamo o tome šta ono oseća, ali i o osećanjima nas kao roditelja. Značajno je da sagledamo situaciju iz perspektive deteta, sa njegove tačke gledišta, uz puno poštovanje i uvažavanje njegove ličnosti. Ako smo neraspoloženi, ljuti, treba najpre da pokušamo da se smirimo, da damo sebi malo vremena. U tome od pomoći može biti i član porodice, koji na kratko može da nas odmeni. Kada smo odabrali reakciju koja pruža toplinu, unosi red i uzima u obzir kako dete misli i šta oseća, svaka komunikacija sa detetom će biti razmena ljubavi i nežnih osećanja i obostrano zadovoljstvo.
