govor kod beba

Način i vreme razvoja govora i jezika su individualni za svako dete. Prve reči se kod neke dece javljaju oko devetog meseca, a kod neke tek posle petnaestog, šesnaestog ili krajem druge godine. Od prvog dana roditelj treba da priča bebi, čita, peva, vodi “razgovor” sa njom i tako aktivno učestvuje u podsticanju govora.

Ova razvojna oblast ima svoju dinamiku, koja je za svako dete specifična. Pri tome, sve razvojne oblasti se ne razvijaju istovremeno, npr. neko dete je naprednije u motoričkim aktivnostima nego u govoru, dok drugo dete ranije progovori nego što protrči.

Samo kao orijentacija, uz obavezan individualni pristup, navode se faze u razvoju govora: tokom prva dva meseca, oglašavanjem kroz plač ili gukanje, beba „saopštava“ okolini svoje potrebe; u 3. mesecu, dete produkuje prve glasovne lance, u 4. mesecu dolazi do pojave cikanja i produkovanja usnenih glasova („mmm“, „bbb“). Zato su često prve reči “mama” i “baba”, iako im dete ne zna pravo značenje.

Između 6. i 7. meseca dete ulazi u fazu čavrljanja, u 8. mesecu dolazi do pojave šaputanja, u 9. mesecu se javljaju jasni dupli slogovi, krajem 10. meseca dete ulazi u fazu dijaloga u kojoj tačno ponavlja poznate slogove, a oko 12. meseca se pojavljuje prvi slog koji ima smisao, može se razumeti značenje. U ovom periodu obično dolazi do pojave prve reči kojom dete svesno imenuje predmet ili biće.

U drugoj godini dete razume jednostavne naloge. Prepoznaje imenovane predmete i delove tela i pokazuje ih na zahtev. Ima aktivan rečnik od 6 do 8 reči. Koristi rečenicu od dve reči.

Tokom treće godine dete može da prati jednostavna uputstva, sluša priče i da gleda slike. Zna da imenuje i traži rečima poznate predmete, tj. ima rečnik od oko 300 reči, zna nekoliko osnovnih boja. Priča o nekim događajima u kojima je učestvovalo, saopštava svoje želje, komentariše dok crta, razgovora samo sa sobom ili sa igračkama.

Za pravilan razvoj govora, neophodno je da dete nema smetnje sa sluhom.

Znaci kašnjenja u razvoju sluha, govora i jezika, kada je potrebna pomoć lekara, prisutni su kod deteta koje:

  • ne reaguje na jake zvuke (sa 3 meseca),
  • ne pokušava da imitira zvuke (sa 4 meseca),
  • ne brblja (sa 6 meseci),
  • nema makar jednu reč koju ciljano koristi (sa 12–13 meseci),
  • nema očekivani fond od pedesetak reči koje koristi kao reč-rečenicu (sa navršene 2 godine),
  • ne razume jednostavna pitanja (sa navršene 2 godine),

Kako podstaći pravilan razvoj govora?

  • pričati, pevati i čitati detetu od prvog dana,
  • bebi ne treba tepati, ni maziti se kroz govor
  • polako, glasno i jasno izgovarati reči, da se svaki glas čuje i uspostavljati kontakt očima,
  • koristiti jasne, kratke rečenice za imenovanje postupaka, namera, osećanja i sl., čije značenje dete može da razume
  • odgovarati detetu kada ono ispušta glasove i guče,
  • ne bi trebalo tolerisati kada dete pravi zamenu slogova i glasova u rečima,
  • nepravilno izgovorenu reč, roditelj treba pravilno da kaže, ponovi, bez osude i insistiranja da dete odmah ponovi pravilno,
  • ne treba previše pričati i uvek tražiti odgovore na pitanja,
  • ako roditelj nešto radi, ukoliko je moguće, dete treba uključiti u to, kako bi razgovarali
  • kada dete savlada jednu reč, treba dodati još nekoliko koje se uz nju slažu,
  • kada se detetu daju instrukcije ili mu se na nešto skreće pažnju, onda mu to treba i objasniti ili pokazati gestovima,
  • detetu treba dati papir, olovke, boje, te tako ukazati na vezu pisane i izgovorene reči,igrati se sa detetom sastavljanja reči, uočavanja rimovanja, povezivanje slike i reči.