Prebrodili ste sve prepreke u prvih 40 dana, prva tri meseca, prve grčeve, nikli su i prvi zubići, počeli ste sa dohranom. Nekako sada sve ide svojim tokom, skoro da se može reći, da »srce mamino i tatino« ima svoj red, zna se kada je budno, a kada spava, kada jede, kada se šeta…i tako…naslanja se dan na dan, beba raste, postaje malo dete.
Jedan skoro običan dan, idilična slika mame sa anđelkom u naručju. Anđelak mirno sisa, kad odjednom, ničim izazvano, zarije svoje zubiće u bradavicu, zagrize svom svojom snagom. Mama jauknu, vide sve zvezde na nebu i sva ostala nebeska tela, dete se uplaši, pusti dojku, zaplaka koliko ga grlo nosi.
Teško da se može drugačije reagovati na ovakvu bolnu, iznenadnu situaciju.
Savet !
- Uplašeno dete treba vratiti na dojku tešeći ga. Najčešće je to prvi i poslednji ugriz. Ako se ipak ponovi najbolje bi bilo pritisnuti glavicu na dojku, zapravo nosić, dete će refleksno otvoriti usta kako bi disalo, i pustiti bradavicu. I tada strogim glasom treba reći: «To me boli, ne ujedaj! » i svaki put kada se ponovi ujedanje, napraviti pauzu u dojenju i ponoviti reči strogim glasom. Tako odojčetu šaljemo poruku da prestane ujedati, ali i da to nije prihvatljivo ponašanje. Ne pokušavajte da istrgnete dojku, možete je još više povrediti. Ako pak viknete na dete, uplašiće se, a to za posledicu može imati prestanak dojenja. Dete ne zna da vas ujedanje boli.
- Ujedanje je često je i odraz reakcije na nicanje i izbijanje zubića. Dete zbog toga grize sve što dohvati! Pomozite mu tako što ćete specijalnim gelom masirati desni, davati mu ohlađene »glodalice« da grize (ne zamrznute).
- Niko ne bi trebalo da se smeje kada dete ugrize bradavicu, nos, bradu, uvo, prst ili druge delove tela osobe koja se njime bavi.
- Dok se doji beba ne bi trebalo razgovarati telefonom, čitati knjigu, gledati u kompjuter ili razgovarati sa drugom osobom. Dok beba sisa ako je moguće gledati u nju, uspostavljati kontakt očima, pričati nežne reči svome čedu. Maziti ga.
- Ako neće da sisa ne treba ga prisiljavati.
- Ako zaspi na dojci, izvaditi dojku pre nego se probudi.
Ujedanje jednogodišnjaka može se smatrati uobičajenom razvojnom pojavom, i to ono radi sve ređe i ređe kako raste, sve dok ubrzo sasvim ne prestane.
Ujedanje se može smatrati normalnim ukoliko su to pojedinačni slučajevi, rezultat istraživanja i eksperimentisanja. Ako su ujedanja češća, svakodnevna, mogla bi ukazivati na određeni emotivni i ponašajni problem deteta. Odnosno da dete neadekvatno usvaja veštine kontrole agresivnog ponašanja.
Savet!
- Odlučno, čvrstim glasom jednogodišnjaku kažite NE, ruku mu držite čvrsto jedan minut, napravite pauzu u komunikaciji, svojim stavom, tj neverbalnom komunikacijom pokažete da je takvo ponašanje neprihvatljivo. I to radite uvek na isti način.
