Zahvaljujući globalizaciji i snažnoj ekspanziji industrijskih tehnologija ljudi, ali i ostala živa bića izložena su delovanju različitih toksina. Povećan je njihov broj, ali i količina u vazduhu, zemljištu i vodi pa se sve češće pokušava proceniti njihov uticaj na ljudsko zdravlje.
Neki toksini mogu se koncentrisati u majčinom mleku, predstavljajući nedovoljno shvaćene rizike za novorođenčad. Pri tome uvek postoji potencijalni rizik za zdravlje te odgovornim ponašanjem i izbegavanjem riziko faktora preventivno delujemo.
Ovo je pregled nekih toksina, koji mogu imati negativan uticaj na zdravlje:
- Pesticidi – estrogenski uticaj, smanjenje mleka – Pesticidi su opasni jer imaju sposobnost nakupljanja u tkivima ljudi i životinja – i to najviše u masnom tkivu. Analizom strukture ovih jedinjenja dolazi se do zaključka da oni mogu da „imitiraju” estrogene, jer pokazuju afinitet za neke hormonske receptore i na taj način narušavaju hormonsku ravnotežu organizma. Pesticidi utiču na smanjenu produkciju majčinog mleka.
- Teški metali : olovo i živa – neurotoksični, kancerogeni – Olovo ima u akumulatorima, materijalu za oblaganje kablova, u računarima , TV ekranima, uljanim bojama, bojama protiv korozije, kristalnim čašama. Olovo se nalazi i u dimu i prašini koja nastaje spaljivanjem uglja i nafte. Štetno dejstvo žive na ljude najčešće se javlja kroz konzumaciju kontaminirane ribe, putem udisanja živinih isparenja iz polomljenih fluorescentnih lampi, gasnih regulatora pa čak i polomljenih toplomera sa živinim stubom čija upotreba je zabranjena.
- Novi hemijski agensi – urođene anomalije, hormonski poremećaji – Bisfenol A (BPA) je osnovna hemikalija koja se nalazi u brojnim predmetima za svakodnevno korišćenje. Koristi se u proizvodnji tvrde (polikarbonatne) plastike: u proizvodnji plastičnih dečjih bočica za mleko, cucli, limenki u kojima se nalazi mlečna formula, plastičnim bočicama za vodu i ostale napitke, na unutrašnjoj strani konzervi, limenki i ambalaži prehrambenih proizvoda itd. Još uvek se izučava uticaju bisphenola A na zdravlje ljudske populacije, sa posebnim naglaskom na odojčad i decu do 3 godine.
Dojenje pozitivno deluje na životnu sredinu, besplatno je, ne zahteva upotrebu električne energije u procesu proizvodnje, nema ambalaže, nema upotrebe goriva i transporta, niti otpada plastike, papira, lima. Majčino mleko je prirodna, obnovljiva hrana koja štiti životnu sredinu, naročito ako žena izbegava izlaganje štetnim agensima iz životne i radne sredine.
