stimulacija bebe

Osobenosti razvoja u ranom detinjstvu

Razvoj deteta je kontinuirani proces, koji je osoben za svako dete. Odvija se istovremenim razvojem više oblasti, mada ne uvek istim tempom, kao: fizički razvoj, razvoj čula, govora i komunikacije, razvoj motorike, društvenosti, osećanja i reagovanja, saznajne sposobnosti. Svaki stadijum razvoja ima tipična obeležja koja se odnose na očekivana postignuća deteta, s tim da dete treba posmatrati u celini, vodeći računa o podsticanju razvoja u svim oblastima.

Brojna istraživanja pokazuju da je razvoj u najranijem detinjstvu od nemerljivog značaja za zdravlje, učenje i postignuća za ceo život. Moždani razvoj je najintenzivniji u prvim mesecima i godinama života, tako da do 5. godine života deteta mozak dostigne oko 90% veličine mozga odraslih.

Tokom ovog razvojnog perioda u mozgu nastaje veliki broj moždanih puteva, a svake sekunde i oko 700 novih veza među njima. Na taj način se formira građa mozga i ostvaruje njegovo funkcionisanje, odnosno povezivanje različitih delova mozga, kao što su: centri za motoriku, vid, govor, pamćenje, emocije, kontrolu ponašanja. Veze i putevi koje mozak učestalo koristi ostaće očuvane, učvrstiti se i trajno zadržati, a veze koje se ne koristi zauvek će nestati.

Iako je razvoj mozga genetski uslovljen, na pomenutu trajnost uspostavljenih veza i moždanih funkcija, direktno utiču iskustva i draži (stimulusi), odnosno podsticaji kojima je dete izloženo od rođenja. Reč je o ranoj stimulaciji razvoja deteta, u kojoj nezamenljivu ulogu imaju roditelji, odnosno staratelji i svi oni koji brinu o detetu.

Kako podsticati i podržavati razvoj deteta

Osnov podsticanja i podrške razvoju deteta, čine ljubav, pažnja, strpljenje. Kroz svakodnevne aktivnosti roditelja, uz zagrljaje, ljuljuškanje, maženje, pevanje, pričanje, dete od samog rođenja stiče nova iskustva. Prva iskustva uključuju zvuke, prizore – slike, dodire, pokrete. Dete uči dodirujući, gledajući, slušajući – razgovor, priče napisane ili izmišljene, pesme, muziku. Sve ove podsticajne aktivnosti stimulišu razvoj deteta od prvih dana.

Pri svakoj komunikaciji sa detetom neophodno je pratiti njegovu reakciju i koristiti trenutke kada je dete sito, naspavano, raspoloženo. Tako se razvija interakcija deteta sa roditeljima, kroz odnos „primi i vrati“, što znači da je dete aktivan učesnik u tom odnosu, a ne pasivan primalac usluga roditelja. Naime, dete vrlo rado prihvata uticaje iz okoline koji odgovaraju njegovim razvojnim i ličnim potrebama, a u isto vreme, odbija one uticaje koji ne odgovaraju njegovim interesima u datom trenutku. To detetovo negodovanje i neraspoloženje treba prihvatiti i prekinuti sa trenutnom stimulacijom.

Sa odrastanjem, deca kroz igru upoznaju svet oko sebe i dalje razvijaju odnose sa drugima, stiču nova iskustva, koja uključuju govor, rešavanje problema, fizičku aktivnost. Važno je naglasiti da nije igračka ono što podstiče razvoj deteta, već je to iskustvo igre sa drugima – decom i/ili odraslima. U komunikaciji treba koristiti kratke i jasne rečenice za imenovanje postupaka, izražavanje osećanja i slično.

Razvoj mozga u velikoj meri podstiču i muzika i čitanje. Važno je uključiti dete u ove aktivnosti i naučiti ga da u njima uživa i otkrije radosti pevanja, čitanja, pričanja, prepričavanja. U značajne podsticajne aktivnosti, čim dete ovlada držanjem olovke/bojice, spadaju crtanje i bojenje, jer crtež najbolje omogućava deci da se izraze.

Opšte preporuke

Uz ljubav, nežnost, toplinu, od samog rođenja gradeći podsticajnu sredinu oko deteta, roditelji treba da obezbede odgovarajuću stimulaciju i prilike za razvoj – aktivno i zainteresovano da podstiču verbalnu i neverbalnu komunikaciju sa detetom, reaguju na njegova interesovanja i radoznalost pričajući mu o stvarima koje ga zanimaju, pomažu mu da istražuje okolinu i hrabre ga da razvija mišljenje pokazujući mu nove mogućnosti.