decije auto sediste

Svako putovanje sa bebom predstavlja svojevrsnu avanturu. Roditelji znaju da je čak i na kratkim relacijama neophodno sve detaljno isplanirati, da bi putovanje bilo ugodno i bezbedno za bebu i za roditelje. Putovanje automobilom podrazumeva precizan odabir pomoćnih sedišta za vožnju dece, razlikuju se prema uzrastu i težini bebe.

Kada odaberete najpogodnije sedište (potrebno je da poseduje bezbednosni sertifikat) i detaljno proučite njegovo korišćenje ostaje vam „samo“ da naviknete dete da se vozi u njemu.

Vožnja u autosedištima je podjednako bitna kako kod beba u takozvanom „jajetu“ tako i kod predškolaca u „busteru“. Dok su još male, bebama položaj u autosedištu baš prija (toliko da vole u njemu da spavaju i u kući), s toga vožnja kolima u tom uzrastu ne predstavlja veliki problem. Ne zaboravite samo da pravilno vežete bebu i postavite „jaje“ prema uputstvu. Olakšavajuća okolnost za putovanje je ukoliko jedan roditelj vozi, a drugi sedi pored bebe. U tom slučaju mama ili tata mogu da prate bebine reakcije tokom puta, dok vozač nesmetano može da vozi. Ukoliko samo jedan roditelj vozi, a beba je „ sama“ poželjno je planirati put kada je bebi vreme za spavanje, a takođe je potrebno planirati češće pauze kao i „zabavu“ ukoliko se beba probudi u toku vožnje.

Bebinu pažnju mogu da okupiraju „viseće“ igračke i zveckalice koje se kače na ručku od sedišta i vise u pravcu bebinog vidnog polja, mrdaju se jer se auto kreće. Ako beba krene da se meškolji i „kenjka“ roditelj može da peva detetu (izaberite par pesama koje ćete pevati u svakoj situaciji), zatim da priča „zanimljivim“ glasom…a ako beba počne neutešno da plače potrebno je zaustaviti auto sa strane i proveriti da li je potrebno presvući, nahraniti ili samo zagrliti bebu. Kada se umiri, nastavite putovanje.

Bebe svakodnevno stiču nova iskustva, koja ostaju „urezana“ za ceo život. Čak i kada beba jako plače u toku vožnje, trudite se da ostanete smireni, jer beba „oseća“ ukoliko ste uzrujani ili uplašeni, beba će to osetiti u vašem glasu i tonu, te može doživeti vožnju kao nešto ne baš prijatno ( to vam kasnije neće biti od pomoći).

Rast i razvoj podstiče mašta i istraživanje kod dece. Kada ojačaju, vožnja u autosedištu kao da sputava male istraživače. Kreću da ustaju, negoduju, plaču, upadaju u histeriju, pa čak i da se sami otkopčavaju. Sačuvajte staloženost i prisebnost. U tom periodu je veoma važno da roditelji ostanu dosledni – NE OTKOPČAVATI KAIŠEVE NIKAKO (čak ni na kratko) i NE VADITI BEBU IZ SEDIŠTA dok je auto u pokretu.

Potražite nove „zanimacije“ za vožnju, poneste omiljenu igračku, naučite više pesma koje bebu raduju…krenite na putovanje sa sitom i presvučenom bebom, da bi otklonili dodatne izvore bebinog nezadovoljstva. Uvek je najbolji recept da plačljivu i uznemirenu bebu smirite tako što ćete zaustaviti auto, uzeti bebu, zagrliti, lagano ljuškati, pevati i utešti. Bez obzira kakav emocionalni haos može da nastane u toku vožnje, zapamtite beba nije bezbedna u roditeljskom naručju dok je auto u pokretu (prisetite se osnova fizike: masa puta ubrzanje = težina roditelja puta brzina kojem se auto kreće). Pokažite svojim primerom tako što ćete se vezivati bez obzira na kom sedištu sedite. Planirajte vožnju u skladu sa detetovim dnevnim ritmom, računajte da vam više vremena treba do željenog odredišta kada ste sa detetom, pa krenite ranije. U plan putovanja uvek uračunajte vreme potrebno za pauze kao i mesta na kojima možete napraviti pauzu.

Ne vezujute se ni vi, niti dete vezujete zbog kazni i policije. Vozite se ispravno i poštujete sve bezbednosne preporuke zato što time čuvate vaše živote. Ukoliko od samog početka naučite dete ispravno, osigurali ste bezbednost i kada dete poraste.