Postoji nekoliko razloga:

• Apetit deteta varira i u velikoj meri zavisi od dnevnih aktivnosti.
• Dete ima mali želudac.
• Deca su veoma zainteresovana za svet oko sebe, tako da hrana ne može dugo da im zaokupi pažnju.
• Deca žele da pomeraju granice i pokažu koliko mogu da budu nezavisni, a to pokazuju i kroz odbijanje hrane.

Za mališane je uobičajeno da im se određena hrana jednog dana sviđa, a da već sledećeg dana odbijaju da je jedu. Prihvatite to. Možda će pomoći ukoliko stvari postavite ovako: Vi obezbeđujete i nudite detetu zdravu hranu, a Vaše dete odlučuje koliko će jesti – i da li će jesti. Ne brinite, ako mu se danas ne dopada obrok, možda će baš to tražiti za par dana.

Ukoliko Vaše dete neće da jede ili neće da pojede sve što mu servirate za obrok, probajte s manjim količinama hrane. Maloj deci su zaista potrebne samo male porcije u vreme obroka.

Takođe, ne pokušavajte da naterate dete da pojede sve iz tanjira, jer će to obroke učiniti veoma stresnim. Umesto toga, pohvalite dete što je probalo kašičicu ili gutljaj – ukoliko ne želi ništa više.

Između obroka detetu možete nuditi zdrave grickalice poput štapića od voća ili povrća. Ukoliko za glavne obroke jede sasvim male količine hrane, ovi voćni ili povrćni štapići trebalo bi da mu budu dovoljni i pomognu mu da funkcioniše normalno.

Sve dok svom detetu dajete zdravu hranu, pokušajte da ne brinete previše što ono ponekad malo jede. Uvek imajte na umu da Vaše dete neće gladovati. Deca su zapravo veoma dobra u proceni koliko im je hrane neophodno.

Ukoliko želite da steknete realnu predstavu o apetitu svog deteta, pratite kako jede tokom cele nedelje, a ne tokom jednog dana. Ako Vaše dete danas jede manje, to još uvek nije nikakav razlog za brigu – sutra će verovatno biti gladnije.

Možda je Vaše dete izbirljivo i sklono da jede samo jednu ili dve vrste namirnica.

Ali ponekad nas deca iznenade i Vaš mališan će možda probati novu hranu ukoliko pokažete upornost i nastavite da mu je nudite. Evo nekoliko ideja koje bi Vam mogle pomoći.

Stvaranje pozitivnog okruženja za obroke

• Učinite porodične obroke redovnim i lepim prilikama u kojima se okupljate, radujete i družite. Sedite da jedete zajedno s detetom kad god možete.
• Pokažite detetu koliko volite da jedete hranu koju ste pripremili.
• Uključite svoje dete u pripremu porodičnih obroka, neka Vam pomaže tako što će prati povrće, odvajati namirnice, mutiti.
• Novu hranu ponudite onda kad ste oboje opušteni i kad Vaše dete nije previše umorno ili zauzeto drugim stvarima.
• Ograničite vreme za obrok na oko 20 minuta. Ukoliko dete za to vreme ne pojede hranu, odnesite je i nemojte mu nuditi alternativnu užinu ili obrok.
• Ne kažnjavajte svoje dete što odbija da proba novu hranu. Takvim pristupom ćete probanje nove hrane pretvoriti u stresnu i negativnu aktivnost.
• Nemojte podmićivati dete poslasticama da bi jelo zdravu hranu. Time možete postići da ono bude više zainteresovano za slatkiše nego za zdravu hranu.

Posluživanje nove hrane

Nastavite da nudite detetu novu hranu. Pa ako to znači da ćete morati da napravite 10–15 pokušaja pre nego što je proba, na kraju će je ipak probati – i verovatno će mu se svideti!

Poslužite svom detetu istu hranu kao i ostalim članovima porodice. Tako će Vaše dete dobiti nutritivne prednosti širokog spektra namirnica i lakše će se navikavati na nove ukuse i na hranu različitih tekstura.

Ponudite detetu novu hranu zajedno s nekom namirnicom koju već poznaje i voli.

Ukoliko neku hranu odbije da proba, ponudite mu je ponovo za nedelju dana. Može se desiti da ovoga puta uzme zalogaj, pa čak i da traži još – interesovanje mališana za hranu često varira.

Dozvolite detetu da dodiruje hranu, da je liže, premešta u rukama, igra se s njom – i unapred se pomirite sa neredom koji će praviti dok uči da jede.

Pustite ga da se hrani sâmo i pomozite mu ako vidite da je to neophodno.

Ukoliko primetite da je dete izgubilo interesovanje, ili Vam izgleda umorno, nervozno ili loše, odnesite hranu. Kad jednom otkrijete koju hranu Vaše dete voli i u čemu uživa, bićete u iskušenju da mu to stalno servirate ne bi li jelo bolje. Ipak, imajte na umu: Vašem detetu je neophodna raznovrsna hrana da bi dobilo sve hranljive sastojke koji su mu neophodni za rast i razvoj. Zbog toga je važno da nastavite da mu nudite mnogo različitih namirnica.

Tokom svakog porodičnog obroka, nudite detetu raznovrsnu hranu, nastojte da budu zastupljene namirnice iz svih pet grupa zdrave hrane. Važno je da se i Vi hranite raznovrsno, da svojim primerom pokažete detetu da ste voljni da probate nove namirnice i da uživate u njima. Zdrava hrana i prijatna atmosfera u toku porodičnih obroka glavni su preduslovi da Vaše dete razvije pozitivan stav prema pravilnoj ishrani.

Ukoliko je Vaše dete zdravo, dobro raste i ima dovoljno energije za igru, učenje i istraživanje, onda ono verovatno jede dovoljno.

Posavetujte se sa svojim pedijatrom, patronažnom sestrom ili nutricionistom ukoliko  Vaše dete:

• jede veoma mali asortiman hrane;
• u dužem periodu odbija da jede sve namirnice iz određene grupe hrane;
• stalno odbija hranu.

Obratite se pedijatru i ukoliko Vas brine rast Vašeg deteta ili njegova celokupna ishrana.

Izvor: Bebbo mobilna aplikacija /Članci/ Ishrana  dojenje/ Kad malo dete slabo jede: ideje i saveti

The post Kad malo dete slabo jede: ideje i saveti first appeared on Halo Beba.

Nudimo vam savete kako  da svom detetu obezbedite obroke koju su mu potrebni. Važno je da imate na umu da nekada i mali dodatak u ishrani može da bude od velike koristi za dete.

• U bebinu kašicu dodajte izgnječeno kuvano povrće i jednu kašičicu ulja.
• Vitamin A štiti dete od infekcija i povoljno utiče na razvoj čula vida. Osim u majčinom mleku, ima ga u tamnozelenom lisnatom povrću (dodajte nekoliko listova blitve, spanaća ili zelja u kašu koju beba dobija), narandžastom i žutom voću ili povrću, jajima, mlečnim proizvodima.
• Izgnječen pasulj ili jaje mogu da zamene meso.
• Deci je potrebna hrana bogata gvožđem, radi unapređenja njihovih fizičkih i mentalnih sposobnosti i u sprečavanju Najbolji izvori gvožđa su namirnice životinjskog porekla – jaje, meso, džigerica i riba. Drugi način da se detetu obezbedi dovoljan unos gvožđa je hrana obogaćena gvožđem (žitarice ili mlečne formule za decu na dohrani ili veštačkoj ishrani).
• Detetu bar jednom ili dva puta dnevno dajte sveže pripremljenu kuvanu hranu, a ostali obroci mogu biti suvi i laki – voće, hleb, keks, banana.
• Majčino mleko je takođe idealan obrok „na brzinu“

Ukoliko vam je potrebna materijalna ili druga vrsta pomoći obratite se nadležnom centru za socijalni rad.

Ukoliko vam je potreban medicinski savet obratite se pedijatru ili vašoj  patronažnoj službi.

Izvor: Bebbo mobilna aplikacija /Članci/ Ishrana  dojenje/ Minimalna raznovrsnost obroka

The post Minimalna raznovrsnost obroka first appeared on Halo Beba.

Zato je važno da pažljivo birate izvore kojima verujete. Pouzdane informacije, pravovremena podrška i savet stručnjaka mogu vam pomoći da sa više sigurnosti donosite odluke o dojenju i da na vreme prepoznate kada vam je potrebna dodatna pomoć.

Kako da prepoznate pouzdane informacije o dojenju?

Kada tražite savet o dojenju, obratite pažnju na to ko ga pruža, na čemu se zasniva i da li uzima u obzir potrebe vaše bebe i vaše zdravstveno stanje.

Birajte informacije koje:

• potiču od zdravstvenih ustanova, stručnih organizacija i kvalifikovanih zdravstvenih radnika;
• zasnovane su na savremenim naučnim dokazima i stručnim preporukama;
• jasno razlikuju lično iskustvo od zdravstvenog saveta;
• ne obećavaju jednostavno rešenje za svaki problem i ne stvaraju osećaj krivice kod majke;
• podstiču vas da potražite stručnu pomoć kada se pojave teškoće ili nedoumice.

Gde možete pronaći pouzdane informacije i podršku?

• Zdravstvene ustanove i zdravstveni radnici

Za pitanja o dojenju možete se obratiti svom izabranom lekaru, patronažnoj sestri, pedijatru, ginekologu ili drugom kvalifikovanom zdravstvenom radniku koji pruža podršku dojenju. U zavisnosti od problema, mogu vas uputiti i na odgovarajuću stručnu pomoć.

• Halo Beba – telefonsko savetovalište za roditelje dostupno je 24 sata dnevno, 7 dana u nedelji. Ako imate nedoumice u vezi sa dojenjem, negom bebe ili drugim pitanjima roditeljstva, možete nam se obratiti na broj 011/715-8444. Dodatne informacije i podršku možete pronaći i putem mobilne aplikacije „Halo Beba o dojenju“, kao i na sajtu halobeba.com.
• Podršku u vezi sa dojenjem pružaju i specijalizovane službe i platforme zdravstvenih ustanova, kao što je platforma podrške dojenju GAK „Narodni front“.
• Međunarodne zdravstvene organizacije i stručna tela

Korisne, stručno utemeljene informacije o dojenju možete pronaći na zvaničnim stranicama:

• Svetske zdravstvene organizacije (SZO/WHO) – preporuke i informacije o dojenju, ishrani odojčadi i zdravlju majki i dece.
• UNICEF-a – sadržaji o značaju dojenja, podršci majkama i stvaranju okruženja koje podstiče dojenje.

Vršnjačka podrška i sertifikovane savetnice za dojenje?

Podrška drugih majki koje imaju iskustvo sa dojenjem može biti dragocena. Razgovor sa obučenom vršnjačkom savetnicom može vam pomoći da se osećate sigurnije, da podelite svoje nedoumice i dobijete praktične savete za uobičajene izazove tokom dojenja.

Važno je, međutim, da znate razliku između vršnjačke podrške i stručne pomoći.

Vršnjačke savetnice za dojenje su majke koje su prošle odgovarajuću obuku i pružaju podršku na osnovu svog iskustva i stečenih znanja. One mogu pomoći kod uobičajenih nedoumica i pružiti ohrabrenje, ali ne zamenjuju zdravstvenog radnika.

IBCLC savetnice (International Board Certified Lactation Consultants) međunarodno su sertifikovane stručnjakinje za laktaciju. Njihova edukacija, kliničko iskustvo i sertifikacija omogućavaju im da pružaju stručnu podršku i u složenijim situacijama koje zahtevaju detaljnu procenu i individualizovan pristup.

Informacije i podršku u vezi sa dojenjem pruža i međunarodna organizacija La Leche League International (LLLI), koja na svojim zvaničnim stranicama objavljuje edukativne sadržaje i materijale namenjene majkama i porodicama.

Kada je važno da potražite pomoć?

Dojenje se ne odvija uvek bez teškoća. Bol tokom podoja, ranice na bradavicama, nedoumice u vezi sa količinom mleka, otežano prihvatanje dojke ili zabrinutost zbog bebinog napredovanja razlozi su da potražite savet.Ne morate da čekate da se problem razvije ili postane ozbiljan. Pravovremena podrška može vam pomoći da razumete šta se dešava, da dobijete odgovarajuće smernice i da sačuvate svoje zdravlje, kao i da bebi obezbedite adekvatnu ishranu.

Imajte na umu da odluka o načinu ishrane bebe treba da bude doneta uz uvažavanje vaših potreba, zdravstvenog stanja i preporuka stručnjaka. Svaka majka zaslužuje poštovanje, razumevanje i podršku, bez obzira na to kako se njeno iskustvo sa dojenjem razvija.

Šta možete da uradite za sebe i svoju bebu?

Proverite izvor informacije. Ne oslanjajte se samo na objave na društvenim mrežama, neproverene savete ili iskustva drugih majki. Informišite se iz pouzdanih izvora. Birajte preporuke zdravstvenih ustanova, stručnih organizacija i kvalifikovanih zdravstvenih radnika. Potražite podršku na vreme. Ako imate bol, nedoumice ili osećate da vam je potrebna pomoć, obratite se stručnom licu ili dostupnoj službi za podršku dojenju.

Ne zaboravite na svoje potrebe. Vaša osećanja, odmor, zdravlje i sigurnost važni su deo iskustva dojenja.

Niste same na ovom putu

Pitanja i nedoumice tokom dojenja su uobičajeni. Ne morate sve da znate unapred niti da kroz svaku teškoću prolazite same. Pouzdane informacije, razumevanje i podrška mogu vam pomoći da se osećate sigurnije u svojoj ulozi majke.

The post Zašto je važno gde se informišete o dojenju? first appeared on Halo Beba.

Green Feeding, odnosno održiva ishrana, podrazumeva načine ishrane koji podržavaju zdravlje ljudi, ali istovremeno vode računa o prirodnim resursima i očuvanju naše planete. Jedan od prvih koraka takvog pristupa može biti – dojenje.

Majčino mleko je prirodna hrana prilagođena potrebama bebe, i ima veoma mali uticaj na životnu sredinu, jer ne zahteva industrijsku proizvodnju, transport, ambalažu niti posebnu pripremu.

Zašto se dojenje smatra održivim izborom?

1. Majčino mleko nastaje prirodnim putem

Za proizvodnju majčinog mleka nije potrebna industrijska prerada koja podrazumeva dodatnu potrošnju energije i vode. Majčino telo prirodno proizvodi mleko namenjeno bebi, bez potrebe za proizvodnim procesima karakterističnim za komercijalne proizvode.

2. Majčino mleko ne zahteva transport

Majčino mleko se koristi tamo gde nastaje – u neposrednoj blizini bebe. Nema potrebe za transportom kamionima, brodovima ili avionima do prodavnica i potrošača, čime se smanjuje emisija gasova koji nastaju tokom transporta.

3. Dojenje smanjuje potrebu za ambalažom i dodatnom opremom

Dojenje ne zahteva limenke, kartonske kutije, plastične flašice i drugu ambalažu koja prati proizvodnju i upotrebu komercijalne mlečne formule. Na taj način smanjuje se količina otpada koja nastaje tokom ishrane bebe.

4. Majčino mleko je spremno za bebu

Majčino mleko je dostupno kada je bebi potrebno i prirodno je odgovarajuće temperature. Kod pripreme komercijalne mlečne formule potrebno je zagrevanje vode, priprema obroka, kao i pranje i sterilizacija flašica i druge opreme, što podrazumeva dodatnu potrošnju vode i energije.

Doprinos dojenja očuvanju životne sredine

Uticaj ishrane beba na životnu sredinu predmet je brojnih istraživanja. Podaci ukazuju na to da proizvodnja i upotreba komercijalne mlečne formule mogu doprineti emisiji gasova sa efektom staklene bašte, potrošnji vode i stvaranju otpada.

Istraživanja koja se bave uticajem komercijalne mlečne formule na životnu sredinu ukazuju da globalna proizvodnja i korišćenje formule za bebe mlađe od šest meseci predstavljaju značajan ekološki teret. Procene govore o milijardama kilograma CO₂-ekvivalenta godišnje, uz veoma veliku potrošnju vode.

Zato se dojenje, pored brojnih dobro poznatih koristi za zdravlje majke i bebe, može posmatrati i kao jedan od jednostavnih načina na koji podržavamo održiviji odnos prema prirodnim resursima.

Svaki izbor zaslužuje podršku i razumevanje

Briga o planeti počinje malim koracima, ali briga o bebi uvek je na prvom mestu.

Za neke majke dojenje će biti jednostavno i prirodno iskustvo, dok će druge nailaziti na različite izazove. Nekada će biti potrebna pomoć i podrška zdravstvenih radnika, a nekada će, iz medicinskih ili drugih opravdanih razloga, beba koristiti komercijalnu mlečnu formulu ili kombinovanu ishranu. Roditeljima je zato potrebna podrška, a ne osećaj krivice. Kada postoje medicinske indikacije za primenu formule ili kombinovane ishrane, savet pedijatra i zdravstvenih radnika ima prednost i treba ga slediti.

Istovremeno, stvaranjem okruženja u kojem je dojenje podržano – u porodici, zdravstvenom sistemu, na radnom mestu i u zajednici – činimo nešto dobro i za zdravlje majki i dece i za životnu sredinu.

Dojenje je prirodan početak ishrane bebe, a podrška roditeljima je zajednička odgovornost svih nas.

The post Dojenje – zdrav izbor za bebu i podrška zdravlju naše planete first appeared on Halo Beba.

Kada Vašu bebu dojite na zahtev, a ne prema utvrđenom rasporedu, laktacija se brže uspostavlja i proizvodi se veća količina mleka. Smanjuje se rizik od novorođenačke žutice, prepunjenosti dojki i mastitisa. Ovakav pristup obezbeđuje uspešno dojenje: da dojite svoje dete bez dohrane prvih šest meseci i nastavite posle uvođenja druge hrane, bar do kraja prve godine.

Signali koje beba šalje kada je gladna:

Počinje da se meškolji, otvara usta, okreće glavicu na jednu i drugu stranu kao da nešto traži; na ovaj način beba Vam poručuje “Gladan/gladna sam, nahrani me”. Sledi protezanje, intenzivniji pokreti, stavljanje rukice u usta; poruka je “Sada sam stvarno gladan/gladna”. Ne čekajte da beba počne neutešno da plače; poruka je “Umiri me, pa mi daj da sisam”

Šta je “normalno” ponašanje novorođenčeta?

Na to pitanje se ne može jednostavno odgovoriti, jer je svako dete ličnost za sebe. Tokom zajedničkog boravka od rođenja, uz pomoć i podršku osoblja, upoznaćete svoju bebu, naučiti da tumačite njene signale i da na njih odgovorite. Novorođenče želi da sisa otprilike svakih jedan do tri sata u prvih sedam dana, ali to može biti i češće. Nekada dete tokom nekoliko sati traži često da sisa (dojenje u klasterima), što majka može da protumači kao da nema dovoljno mleka ili da ima neki drugi problem.

Kada mleko nadođe, uobičajeno je 8-12 podoja u 24 sata.

Između nekih podoja razmak može da bude i duži.

Dojenje noću je važno, naročito u početku, da bi se osigurala dovoljna stimulacija za proizvodnju mleka. Možda će Vam neko reći da česti podoji mogu da prouzrokuju ragade. Bolne i oštećene bradavice su rezultat lošeg prihvatanja dojke, a ne prečestih ili predugih podoja. Ako dete dobro prihvati dojku, neće biti teškoća ako doji dugo ili često.

Ne može se uvek detetu prepustiti da odluči kada i koliko će da sisa!

Kada su podoji vrlo dugi (većina podoja traje duže od 40 minuta), ili vrlo kratki  (većina podoja kraća od 10 minuta), ili su veoma česti (više od 12 podoja tokom 24 sata) treba proveriti da li dete pravilno prihvata dojku, da nema veliki gubitak u težini ili neki zdravstveni problem. Ako je dete pospano ili slabo zbog prevremenog rođenja, male težine ili žutice, nekada je potrebno da se podstiče da sisa ili da se hrani majčinim izmlazanim mlekom iz čašice, dok ne ojača.

Ako su Vam dojke prepune i bolne, budite novorođenče da češće sisa, i tako pomogne i sebi i Vama.

Kako ćete razbuditi uspavanu bebu da bi mogla da sisa?

• Otkrijte dete i raspovijte ga kako bi mu omogućili slobodno pokretanje ručica i nožica;
• Podojite dete u uspravnom ili polusedećem položaju, a ne u ležećem;
• Nežno masirajte dete i pričajte sa njim;
• Ako je dete i dalje pospano, sačekajte pola sata i pokušajte ponovo;
• Izbegavajte bolne intervencije kao što su štipanje obraza ili lupkanje detetovih stopala.

Izvor:Bebbo aplikacija/Članci/Dojenje i ishrana/ Dojenje na zahtev – odgovor na potrebe deteta

The post Dojenje na zahtev – odgovor na potrebe deteta first appeared on Halo Beba.

A šta sve tate mogu da rade? Apsolutno sve što i mame, osim da doje bebu. Priroda je tako udesila da mame imaju anatomsku prednost, te je dojenje jedinstvena veza između mame i novorođenčeta. Obzirom da dojenje podrazumeva proces, tate, itekako, mogu biti uključene u to.

Pre svega, neophodno je da se informišu i edukuju još u periodu trudnoće. Najbolji način je zajednička poseta školama roditeljstva, gde iskusni zdravstveni radnici pripremaju roditelje nasve što ih očekuje. Mogu da se prouče literaturu koja obrađuje dojenje iz ugla roditelja (izbegavati viber grupe, forume i internet zajednice koje vode nedovoljno stručna lica). Što više znanja imaju roditelji, lakše će prebroditi izazove u uspostavljanju laktacije. Svaki tata treba da zna šta je kolostrum, šta su ragade, kako može da masira grudi ako dođe do zastoja mleka, kako se čuva majčino mleko, koji mogu biti položaju za dojenje… i onda će znati kako da mami namesti jastuk iza leđa dok doji bebu (možda zvuči bezazleno, ali je ova mala pomoć neprocenjiva). Takođe, jednostavno dodavanje čaše vode u toku podoja, mami mnogo znači. Tate mogu da nauče da prepoznaju znake gladi i sitosti kod novorođenčeta, kada je bljuckanje posle podoja normalno i kako prekinuti štucanje. Pored savladavanja veština dojenja, najznačajnija je psihička podrška. Tople podržavajuće reči, neosuđujući ton, odbaciti sumnju da možda mama ne radi nešto dobro, ne raspirivati već postojeće strahove i obavezno zaštititi mamu od „blagonaklonih“ saveta ostatka porodice i okoline.

Neko je davno rekao da nabolje što tata može da uradi za bebu, jeste da voli mamu. Imajte na umu da kada su tate sigurne i bez strahova, mame imaju osećaj da je to što rade dobro i da su na pravom putu.

The post Kako tate mogu da podrže dojenje first appeared on Halo Beba.

Da li će smernice i preporuke motivisti mame da doje svoje bebe? Urađeno je puno toga, a mame odustaju, neke čak i pre nego što su počele. Gde grešimo !?

Dojenje je prirodna hrana, idealno „napravljena“ za svako mladunče sisara. Ali dojenje nije samo hrana, od početka stvara se jedna nevidljiva nit, emocija između mame i bebe koju je teško rečima opisati. Neki bi rekli ljubav, ali zapravo je drugačije od ljubavi. Izdvaja je neponovljivost, jedinstvenost i izvrsnost. Emocija je jaka i puna, ispunjena euforijom i komešanjem misli. Nekako se čini silnom…ali sva ta sila je često propraćena bolom, suzama, nelagodom i bebinim plakanjem. I onda za tili čas se okrene i pretvori u strah, nesigurnost, jezu, bojazan i usamljenost. Još ako se plač nastavi, ako se bol u dojkama proširi, ako izostane trenutna punoća dojki, nema čarobnog mlaza već samo po koja kap….osećanje nemogućnosti nadvlada emociju bliskosti. Odustajemo na prvoj prepreci, jer je zamena nadohvat ruke, jer nam je ponuđena, jer je lakše . Ali niko nije ni rekao da će biti lako, ni dojenje ni život. To je trka sa preponama. Kao i hiljadu puta u životu, prepone preskaču volja, želja, upornost. Potrebno je samo da čujemo neki siguran glas iz okruženja koji nam šapne ili jako vikne „TI TO MOŽEŠ“, „USPEĆETE ZAJEDNO“…a ne da stalno odzvanja „možda nemaš mleka“, „ a šta ako je beba gladna..“ Podrška okoline će probuditi motivaciju. Ali da bi okolina podržala dojenje , potrebno je da istinski razume mamina osećanja , strahove , zebnje, nedoumice, a onda i da nauči: zašto je dojenje važno, koji su sigurni znaci gladi , šta je realan , a šta prividan nedostatak mleka…kako sprečiti, a kako lečiti bolne bradavice, koja je dovoljna količina mleka… i još mnogo toga. Napisani su brojni tekstovi, kreirani sajtovi, prepričano je u mnogim „Školicama za trudnice“, prikazano u raznim aplikacijama….samo treba neko da se zainteresuje. Sve zvuči tako jednostavno a pretvori se u nešto zamršeno.

Ne postoji idealan recept i niko nam ga ne može dati, ni za život ni za dojenje. Svi saveti su dobornamerni ali niko ne može da proživi naše iskustvo. Iskoristite vreme trudnoće, čitajte, učite, slušajte…osluškujte svoje telo…zajedno sa „podrškom“ ( bliskom osobom iz okruženja koja će vas bodriti) istražujute, zamišljajte situacije, nalazite rešenja, pravite strategije…To će ojačati samopuzdanje i produbiti želju, a onda će nastati magija da prepoznate šta vam vaše telo poručuje, kako se dojke menjaju iz dana u dan i šta to znači, šta vam vaša beba „poručuje“, zašto plače, da li je sita ili još malo gladna…sve je stvar osećanja i znanja koja se pretaču u iskustvo. Usvojite znanje, ali učite da budete strpljive, tolerantne (pre svega prema sebi), umerene i „racionalne“. Svaka beba je individua za sebe, a vas dvoje počinjete svoju priču, gradite vaš odnos od prvog sata i neka vam dojenje bude zamajac a ne prepreka.

Dojenje je nezamenjivo bez obzira na količinu mleka u dojkama, bez obzira da li kombinujete sa mlečnom formulom ili isključivo dojite. Svaka kap majčinog mleka je značajna u prvim mesecima bebinog života, kako zbog hranljive vrednosti tako i zbog „te“ nezamenjive emocije, koja oslikava vašu priču.

Istrajte u tome, makar i zbog par kapi…

Oslonite se i na podršku iz sistema, telefonsko savetovalište Halo beba 24 sata je tu za vas da vam odgovori na sva pitanja u vezi sa dojenjem, kao i aplikacija „Halo beba o dojenju“.

The post Dojenje – hrana i ljubav first appeared on Halo Beba.

Dolazak bebe donosi mnogo lepih trenutaka, ali i pitanja, nedoumica i novih situacija u kojima je roditeljima potrebna podrška. Kada je reč o dojenju, važno je da majka zna da ne mora sve da nauči sama i da pomoć postoji – od trudnoće, preko prvih dana nakon porođaja, pa sve do nastavka dojenja.

Dojenje je jedan od važnih temelja zdravog početka života. Majčino mleko je prirodno prilagođeno potrebama bebe i obezbeđuje hranljive i zaštitne sastojke značajne za njen rast i razvoj. Istovremeno, dojenje ima brojne koristi za zdravlje majke i predstavlja važan deo ranog povezivanja majke i bebe. Zato je važno da majka bude informisana, ali i da bude okružena ljudima koji će je saslušati, razumeti i pružiti joj podršku kada joj je potrebna.

U Srbiji se Nacionalna nedelja promocije dojenja tradicionalno obeležava tokom 40. kalendarske nedelje, koja simbolično predstavlja trajanje trudnoće. Ove godine obeležava se od 28. septembra do 4. oktobra, pod sloganom:

„Dojenje – najbolji početak života. Osnažimo ono što je provereno najbolje.“

Slogan nas podseća da ne moramo uvek tražiti nova rešenja – važno je da prepoznamo, sačuvamo i dodatno ojačamo ono što se u praksi pokazalo kao dobra podrška majkama i bebama. To znači da majka na vreme dobije pouzdane informacije, da zdravstveni radnici sarađuju i pružaju usklađenu podršku, da porodica zna kako može da pomogne i da zajednica stvara okruženje u kojem se dojenje poštuje i podržava.

Priprema za dojenje počinje pre nego što se beba rodi. Razgovor sa zdravstvenim radnicima, upoznavanje sa osnovama dojenja i realna očekivanja mogu pomoći budućim roditeljima da spremnije dočekaju prve dane sa bebom. Nakon porođaja, podrška je posebno značajna. Početak dojenja ponekad ne izgleda onako kako je majka zamišljala. Beba može imati poteškoće sa sisanjem, majka može biti nesigurna da li beba dovoljno sisa, a umor i brojna nova pitanja mogu učiniti prve dane zahtevnim. Tada je važno da majka ne ostane sama sa svojim nedoumicama i strahovima.

Prava informacija u pravom trenutku može napraviti veliku razliku.

Stručna pomoć zdravstvenih radnika, podrška partnera i porodice, kao i razumevanje ljudi iz neposrednog okruženja, mogu majci pružiti sigurnost koja joj je potrebna da nastavi da doji.

Za dojenje je potrebna podrška – ne pritisak.

Svaka majka ima pravo na tačne i pouzdane informacije i stručnu podršku. Istovremeno, važno je razumeti da iskustvo dojenja nije isto za svaku majku i svaku bebu. Zato podrška ne znači pritisak, kritikovanje ili stvaranje osećaja krivice.

Podrška znači biti uz majku, saslušati je, pomoći joj da dobije stručan savet i zajedno sa njom tražiti rešenja kada se pojave poteškoće. Majci nije potrebno da bude „savršena“. Potrebno joj je da zna da nije sama.

U tome svoju ulogu imaju zdravstveni sistem, porodica, lokalna zajednica, ali i celo društvo.Dojenje je zajednička odgovornost. Podrška dojenju prevazilazi odnos majke i bebe. Na mogućnost uspostavljanja i nastavka dojenja utiču uslovi u kojima majka živi, podrška koju dobija, dostupnost zdravstvenih usluga, uslovi rada i razumevanje njenog okruženja.

The post Nacionalna nedelja promocije dojenja 28.09–04.10.2026. first appeared on Halo Beba.

Obaveštavamo da će se 2. oktobra 2026. godine u Beogradu održati Festival dojenja, edukativni događaj posvećen pripremi budućih mama za dojenje i prve dane sa bebom.
U okviru festivala biće organizovana predavanja i razgovori sa stručnjacima, uz mogućnost da učesnice dobiju korisne informacije i odgovore na pitanja u vezi sa dojenjem.
Više informacija o programu, mestu održavanja i načinu prijave dostupno je nalinku https://www.decjisajt.rs/eventi/festival-dojenja-event/6808-canpolbabies-festival-dojenja-edukacija-za-trudnice-uzivo-u-beogradu

The post Posetite Festival dojenja first appeared on Halo Beba.

Za mnogu decu polazak u školu znači i prvi korak ka samostalnijem kretanju u saobraćaju. Iako poznaju osnovna pravila, deca još nemaju dovoljno iskustva da u svakoj situaciji pravilno procene brzinu i udaljenost vozila, rizik ili vreme potrebno za bezbedan prelazak ulice. Zbog toga im je potrebna podrška odraslih, ali i dovoljno prilika da kroz svakodnevne situacije uče i uvežbavaju bezbedno ponašanje.

Deca su posebno ranjivi učesnici u saobraćaju

Niža telesna visina dodatno otežava deci pregled saobraćaja, naročito između parkiranih vozila, dok ih vozači zbog toga mogu kasnije uočiti. Njihovu pažnju lako mogu omesti igra, razgovor, telefon ili žurba. Zato je važno da ih od najranijeg uzrasta učimo kako da se bezbedno ponašaju, ali i da im svojim primerom pokažemo da se saobraćajna pravila poštuju u svakoj situaciji.

Kako da dete bezbedno stigne do škole?

Ako dete pešači do škole, zajedno izaberite i uvežbajte najbezbedniji, a ne nužno najkraći put. Posebno obratite pažnju na raskrsnice, pešačke prelaze, parkirane automobile i druga mesta na kojima je preglednost smanjena.

Podsetite dete da:

• hoda trotoarom, što dalje od kolovoza;
• ulicu prelazi na obeleženom pešačkom prelazu, mirno i bez trčanja;
• pre prelaska zastane i pogleda levo, desno, pa ponovo levo;
• nikada ne istrčava na kolovoz, čak ni za loptom ili igračkom;
• ne igra se u blizini ulice, na parkingu ili između parkiranih vozila;
• ne koristi telefon, slušalice ili druge uređaje dok se kreće u saobraćaju.

U uslovima smanjene vidljivosti, poput sumraka, mraka, magle ili padavina, korisno je da dete nosi svetliju odeću i reflektujuće elemente na jakni, rancu ili obući.

Kada dete vozite u školu, koristite odgovarajuće dečje auto-sedište, odnosno propisani sistem zaštite koji odgovara njegovoj visini i telesnoj masi. Vozilo zaustavite na bezbednom i dozvoljenom mestu, tako da dete izlazi na stranu trotoara. Ne zaustavljajte se na pešačkom prelazu ili trotoaru.

Ako dete koristi javni prevoz, naučite ga da vozilo čeka na bezbednoj udaljenosti od kolovoza, da ulazi i izlazi tek kada se vozilo potpuno zaustavi i da se tokom vožnje pridržava za rukohvat. Nakon izlaska, dobro je da sačeka da autobus ili drugo prevozno sredstvo ode kako bi imao bolju preglednost pre nego što pređe ulicu.

Biciklom do škole

Pre nego što dete počne samostalno da ide biciklom u školu, uverite se da sigurno upravlja biciklom, poznaje osnovna saobraćajna pravila i ume da reaguje u različitim situacijama. Zajedno izaberite i uvežbajte najbezbedniju rutu, po mogućnosti sa biciklističkom stazom i što manje ukrštanja sa motornim saobraćajem. Dete treba da nosi pravilno postavljenu i zakopčanu zaštitnu kacigu, da vozi tehnički ispravan bicikl odgovarajuće veličine i da u uslovima smanjene vidljivosti koristi svetla i reflektujuće elemente. Tokom vožnje ne treba da koristi telefon ili slušalice, prevozi druge osobe niti izvodi rizične pokrete. Na običnom pešačkom prelazu treba da siđe sa bicikla i pređe ulicu gurajući ga pored sebe.

Vozači, budite posebno pažljivi

Bezbednost dece nije samo odgovornost roditelja. Svaki vozač ima važnu ulogu u njihovoj zaštiti. U blizini škola, vrtića, pešačkih prelaza, stajališta i dečjih igrališta usporite i povećajte oprez. Poštujte ograničenje brzine i prilagodite vožnju uslovima na putu. Budite spremni na to da dete može reagovati naglo i nepredvidivo. Približavajte se pešačkim prelazima smanjenom brzinom i budite spremni da se zaustavite. Propustite dete koje prelazi ili pokazuje nameru da pređe ulicu. Nikada ne pretičite niti zaobilazite vozilo koje je stalo ispred pešačkog prelaza – iza njega se može nalaziti dete koje ne vidite.

Tokom vožnje ne koristite mobilni telefon, ne podešavajte navigaciju i druge uređaje i izbegavajte sve aktivnosti koje mogu odvući pažnju. Samo jedan trenutak nepažnje može imati ozbiljne posledice.

Deca uče ugledajući se na nas

Bezbedne navike koje dete usvoji u detinjstvu postaju osnova njegovog ponašanja i kasnije u životu. Zato mu budite primer – poštujte saobraćajna pravila i kada ste u žurbi, zajedno vežbajte bezbedno ponašanje i razgovarajte o situacijama sa kojima se susreće na putu do škole. Svako dete zaslužuje da bezbedno stigne u školu i vrati se kući.

Budimo im primer, podrška i pouzdan vodič u saobraćaju.

The post Školska godina počinje – povećan oprez za sve učesnike u saobraćaju! first appeared on Halo Beba.

Možda se u ovom periodu javljaju brojna pitanja i nedoumice: Da li da nastavim sa dojenjem? Kako ćemo se organizovati? Da li će moje dete prihvatiti promene? Hoću li moći da uskladim posao i dojenje? Da li je sada pravi trenutak za prestanak dojenja?

Povratak na posao je velika promena – za majku, dete, za celu porodicu. Uz radne obaveze, možda vas čekaju smenski rad, neispavanost, briga o detetu, kućne i porodične obaveze. Ako radite od kuće, možda fizički jeste blizu deteta, ali tokom radnog vremena ipak niste dostupni na način na koji je dete naviklo.

Svaka porodica je drugačija.

Neke majke žele da nastave sa dojenjem, ali primećuju da njihova beba ili malo dete više nije toliko zainteresovano. Druge majke žele da nastave sa dojenjem, ali nisu sigurne kako da usklade dojenje sa novim životnim okolnostima. Za neke je prestanak dojenja u ovom periodu najbolja ili jedina moguća opcija.

Kako onda doneti pravu odluku?

Možda je odgovor jednostavniji nego što se na prvi pogled čini: osluškujte i sebe i svoje dete.

Preporuke Svetske zdravstvene organizacije i stručnih udruženja podržavaju nastavak dojenja tokom druge godine života i duže, uz odgovarajuću dopunsku ishranu, onoliko dugo koliko to odgovara majci i detetu.

Dojenje ne mora da bude obaveza niti nešto što se „mora“. Kada majka i dete žele da nastave, ono može ostati dragocen deo njihovog odnosa – trenutak bliskosti, nežnosti, opuštanja i sigurnosti. Ali jednako je važno da se poštuju osećanja, potrebe i mogućnosti majke.

Ne postoji pravi trenutak za prestanak dojenja

Posmatrajte svoje dete. Osluškujte njegove potrebe i reakcije na promene. Istovremeno, osluškujte i sebe – svoje želje, granice, umor i potrebe. Razmislite o tome kako će izgledati vaši radni dani i koje su mogućnosti za organizaciju dojenja, izmlazanja ili održavanja laktacije.

Dojenje je moguće uskladiti sa povratkom na posao. Neke majke doje pre odlaska na posao i nakon povratka kući, dok se tokom odvojenosti mleko može izmlazati ukoliko je to potrebno i moguće. Nekim porodicama odgovara drugačija organizacija.

Važno je pronaći ono što funkcioniše za vas.

Ukoliko želite da nastavite sa dojenjem, razgovarajte sa poslodavcem o mogućnostima koje vam mogu olakšati organizaciju – na primer, o pauzama za izmlazanje ili odgovarajućem prostoru i uslovima za čuvanje izmlazanog mleka, u skladu sa mogućnostima radnog mesta i važećim propisima.

Razgovarajte sa partnerom i drugim bliskim osobama. Njihova podrška u organizaciji brige o detetu, kućnih obaveza i svakodnevnog života može biti veoma značajna.

I zapamtite:

• Ne morate sve rešiti odjednom.
• Možete napraviti plan, ali dozvolite sebi da ga promenite ako se potrebe vas ili vašeg deteta promene.
• Ako želite da nastavite – postoji način da pokušate.
• Ako osećate da je vreme za postepeni prestanak – i to je u redu.
• Ako još uvek niste sigurni – i to je potpuno u redu.
• Ne postoje savršene odluke. Postoji ono što je u datom trenutku najbolje i najodrživije za vas i vaše dete.
• Vaš povratak na posao ne znači kraj bliskosti, nežnosti i povezanosti sa vašim detetom. Dojenje je samo jedan od načina na koji se ta bliskost ostvaruje.
• Budite nežni prema sebi. Dajte sebi vreme da se prilagodite.

Imajte poverenja u sebe – vi najbolje poznajete svoje dete, ali i svoje mogućnosti i potrebe.

Ako vam je potrebna dodatna podrška Halo beba je uvek tu za vas, možete nas pozvati na broj telefona 011/7158444.

The post Dojenje i povratak na radno mesto first appeared on Halo Beba.

Povrće  vašem detetu obezbeđuje energiju, vitamine, antioksidante, vlakna i vodu. Pravilna ishrana podrazumeva unos dovoljne količine povrća, uz širok izbor namirnica iz drugih glavnih grupa hrane. Ako je vašem detetu teško da jede dovoljno povrća, važno je da nastavite da ga nudite. Ako sada pomognete svom detetu da razvije zdrave navike u ishrani, ono će ih stvoriti za ceo život.

Savet br.1: Budite dobar primer

Vaše dete uči o izboru hrane od vas, tako da najbolji način da ohrabrite svoje dete da jede povrće jeste da vidi vas kako ga jedete i uživate u njemu.

Porodični obroci su dobro vreme da naučite svoje dete o pravilnoj ishrani. Hrana kao što su pečeni krompir, pečenje i testenine odličnog su ukusa sa više povrća. Činija salate sa strane je takođe brza i ukusna opcija. Ako vaše dete vidi vas i svoju braću i sestre kako punite tanjire povrćem, verovatno će želeti da vas kopira.

Savet br. 2: Nastavite da pokušavate

Normalno je da deca kažu da ne vole povrće kada ga prvi put probaju. Ako vaše dete kaže da ne voli povrće – ili da ne voli novo povrće – nastavite da mu ga nudite u vreme obroka ohrabrujući ga da proba. Vaše dete će vremenom verovatno promeniti mišljenje o povrću. Neka deca moraju da probaju novu hranu i po 10 puta pre nego što je prihvate, a još 10 puta pre nego što odluče da im se sviđa.

Savet br.3: Koristite pohvale kada vaše dete proba povrće

Ako pohvalite svoje dete svaki put kada jede ili proba povrće – veća je verovatnoća da će  hteti da ga jede ponovo. Pohvale najbolje deluju kada svom detetu tačno kažete šta je dobro uradilo – na primer, „Mašo,  mnogo mi se sviđa način na koji si probala svoju bundevu i brokoli!“

Ipak, pokušajte da ne dozvolite da pohvala postane fokus obroka.Vaš cilj je da ohrabrite svoje dete da jede povrće zato što ga voli, a ne zato što želi pohvale i nagrade od vas.

Kažnjavanje deteta zbog toga što ne jede povrće može pretvoriti povrće u negativnu stvar za vaše dete. Ako odbija da jede, najbolje je da mu nakon 20-ak minuta odnesete obrok. Pokušajte da ne pravite veliku stvar oko toga – samo pokušajte ponovo drugi put.

Nije dobra ideja da kažete stvari poput: „Ako pojedeš svoj brokoli, možeš dobiti sladoled za desert“.To može dete učiniti više zainteresovanim za poslastice nego za zdravu hranu. Takođe,  uslovljavanje sugeriše da je jedenje zdrave hrane naporno, a ujedno  može podstaći  i prejedanje.

Savet br. 4: Uključite dete u kuvanje obroka  sa povrćem

Ako svoje dete uključite u planiranje i kuvanje porodičnih obroka sa povrćem, veća je verovatnoća da će želeti da jede povrće.

Na primer, možete dozvoliti svom detetu da:

• bira povrće kada idete u kupovinu,
• stavi seckano povrće u šerpu pre kuvanja,
• poređa na podlogu za picu iseckani paradajz, papriku i pečurke,
• opere i nacepka listove salate.

Vodite decu u kupovinu kad god možete. Ako vide mnogo različitog povrća, to ih može učiniti radoznalim i više zainteresovanijima da ga probaju.

Savet br. 5: Ponudite povrće kao grickalicu

Povrće je odlična grickalica. Ako budete imali zalihe povrća za grickalice i ograničili nezdrave grickalice u svom domu, vaše dete će verovatnije birati povrće kada je gladno.

Evo nekoliko ideja za grickalice od povrća:

• Držite posudu sa seckanim povrćem – poput krastavca, šargarepe ili paprike, u frižideru. Još jedna opcija je činija čeri paradajza na stolu.
• Štapiće povrća poslužite sa nekim umakom, prirodnim jogurtom, sirom ili hlebom od integralnog brašna.

Savet br. 6: Omogućite raznovrsnost povrća, ukusa i zabavu

Pokušajte da izaberete povrće različitih oblika, boja, tekstura i ukusa – što je više raznolikosti, veća je verovatnoća da će vaše dete pronaći nešto što ga zanima. Ako servirate novo povrće uz hranu u kojoj vaše dete uživa, čitav fokus obroka neće biti na novom povrću.

The post Ohrabrite dete da jede povrće first appeared on Halo Beba.