Dojenje i ishrana

Deca rastu i sazrevaju različitom brzinom. Znaci koja pokazuju da je dete spremno za uvođenje nemlečne hrane (obično su jasno ispoljeni u uzrastu od oko šest meseci): dete samostalno sedi i dobro kontroliše glavu, prinosi predmete i svoje ručice ustima da bi ih ispitalo (dobra koordinacija ruku, očiju i usta), ne izbacuje hranu jezikom iz usta nego je sposobno da je proguta, pokazuje interesovanje za hranu koju jedu ukućani.

Na početku uvođenja čvrste hrane nije toliko važno koliko će dete da pojede (mleko je i dalje osnovna hrana), već je ključno privikavanje deteta na nove ukuse I način hranjenja.

Nema jednostavnog odgovora na ovo jednostavno pitanje! Prva hrana može biti kašica od voća, povrća ili žitarica, zavisno od navika porodice i sredine. Najnovije preporuke su čak da dete koje je isključivo sisalo šest meseci prvo dobije meso ili kašicu obogaćenu gvožđem i cinkom, jer u tom uzrastu ima manjak ovih minerala.

Na početku uvođenja čvrste hrane nije toliko važno koliko će dete da pojede (mleko je i dalje osnovna hrana), već je ključno privikavanje deteta na nove ukuse i način hranjenja. Na početku ponudite detetu malu količinu hrane (1-2 kašičice) kako bi se naviklo na ukus, teksturu I osećaj hrane u ustima.

U uzrastu 7-8 meseci dete treba svakodnevno da dobija namirnice iz svih pet grupa (žitarice, voće, povrće meso, mleko i mlečni proizvodi).

Povrće je izvor minerala i vitamina neophodnih za rast i razvoj. Preporučuje se prvo povrće blagog ukusa, kao što su krompir i šargarepa, a potom  bundeva, grašak, tikvice, karfiol, keleraba, kelj, blitva, spanać, brokoli.  Neki stručnjaci savetuju da se povrće uvede pre voća, jer ga deca teže prihvataju zbog urođenog afiniteta za slatku hranu.

Ukoliko detetu ranije date povrće I nudite mu raznovrsno, lakše I brže će ga prihvatiti. Kada nudite novo povrće, pomešajte ga sa hranom na koju je dete već naviklo (majčino mleko ili formula, žitarice).

Deca najteže prihvataju zeleno lisnato povrće; ponudite ga prvo u kombinaciji sa povrćem na koje je dete već naviklo (krompira, šargarepa).

Voće; kašica od kuvane jabuke, breskve, kruške, banana. Bobičasto voće (jagoda, malina, kupina) kao ni citrusi (limun, pomorandža, mandarine, grejpfrut) se ne preporučuju do navršenih godinu dana, zbog visoke alergogenosti.

Sokovi nisu zamena za voće! Sveže ceđeni sok (razblažen) može se u maloj količini davati detetu nakon 6. meseca

Tokom generacija naš organizam prilagodio se na hranu koju su jeli naši preci na našem podneblju. Kada se odojčetu daje voće koje se transportuje iz dalekih zemalja postoji rizik od zagađenja a sadrži i različite hemijske supstance koje mu održavaju svežinu ili ubrzavaju sazrevanje.

Hrana spremljena kod kuće je najbolji izbor za vaše odojče. Idustrijske kašice u teglicama su praktične za hranjenje van kuće, ali često sadrže višak vode, skroba i šećera. Priprema hrane za odojče kod kuće obezbeđuje najbolji mogući početak i stvaranje zdravih navika.

Žitarice su obično prva hrana za odojče. One su odličan izvor gvožđa, vitamina B, i kalorija koje su bebi potrebne za rast i razvoj. Počinje se pirinčanim i kukuruznim žitaricama, jer su lako svarljive; nove preporuke za žitarice koje sadrže gluten (pšenica, proso, ječam, raž) je a se mogu davati od početka uvođenja nemlečne hrane, ali u prvim nedeljama u umerenim količinama.

Na tržištu se mogu naći žitarice koje u sebi već sadrže adaptirano mleko i spremaju se sa vodom, kao i žitarice koje se pripremaju sa mlekom (mogu i sa majčinim mlekom). Posle šestog meseca se mogu dati kombinovane žitarice. Obrok treba uvek davati kašičicom, nikad bočicom, kako bi se smanjio rizik od karijesa i sprečilo unošenje veće količine nego što je potrebno.

Meso se u ishranu odojčeta uvodi krajem šestog meseca. Meso je važan izvor protein, a pre svega gvožđa, cinka i vitamina B grupe. Dete 90% potreba za gvožđem mora da zadovolji nemlečnom hranom, a gvožđe iz životinjskih namirnica se mnogo bolje iskorišćava. Ćureće i jagnjeće meso su najbolji za početak, zbog najmanjeg rizika od alergijskih reakcija. Zatim se uvodi pileće i juneće, a svinjsko meso se ne preporučuje u prvoj godini. Supa u kojoj se meso kuvalo poslužiće da se obrok razredi do željene gustine, ali sama supa ne može da zameni meso.

Zbog lakšeg gutanja meso se u početku daje sa povrćem, prvo pasirano, zatim gnječeno pa seckano.

Žumance se uvodi posle mesa, nakon 6.meseca, postepeno kao i svaka nova namirnica. Preporučuje se tvrdo kuvano, kombinovano sa povrćem ili žitaricama, 2-3 puta nedeljno. Belance se ne daje u prvoj godini života zbog rizika od alergije.

Riba spade u alergogene namirnice, ali se odlaganje uvođenja nije pokazala kao uspešna strategija u sprečavanju alergija. Riba je izvor protein, a posebno omega-tri nezasićenih masnih kiselina I treba nastojati da je dete dobija bar 1-2 puta nedeljno (ovo je prilika I da cela porodica preispita i unapredi svoje navike u ishrani). Počinje se sa belom ribom (oslić, pastrmka), a kasnije se uvode I druge vrste (skuša, losos, brancin).

Majčinio mleko (ili adaptirana formula) ostaju glavna hrana detetu tokom cele prve godinine.

Kravlje mleko se ne preporučuje u toku prve godine (isto važi i za ovčje i kozje mleko). Svakako se ne preporučuje davanje nekuvanog/nepasterizovanog mleka.

Mlečni proizvodi (jogurt, kiselo mleko, mladi sir) su odličan izvor protein i kalcijuma i mogu se dati od 7-8.meseca. Posebno je važno voditi računa o načinu čuvanja mlečnih proizvoda, jer se oni lako kvare i obično imaju kratak rok upotrebe.

Biljni napici (sojino, pirinčano ili bademovo mleko) se ne preporučuju kao osnovno mleko za odojče, jer ne zadovoljavaju njegove nutritivne potrebe.

Odojčetu je potreban i unos kvalitetnih masnoća. To su pre svega biljna ulja (kukuruzno, maslinovo, sojino ili ulje od repice). Ulje se obično dodaje u kašice od povrća, kašice od povrća i žitarica i mesne kašice i to na kraju pripreme da se sačuvaju visokokvalitetne masne kiseline. Na količinu obroka 150–200 g doda se jedna kašičica ulja (8–10 g).

Masnoće treba da obezbede oko trećine energetskih potreba odojčeta; holesterol je neophodan za rast I razvoj, posebno mozga. Ne preporučuje se davanje obranog mleka ni mlečnih proizvoda sa smanjenim procentom masti do navršene tri godine.

Odojče ima velike energetske i nutritivne potrebe, a mali kapacitet želuca. Zato mu je poptrebno češće hranjenje (na 2-3 sata). Takođe je važno da hrana ima veliku nutritivnu vrednost, da bi dete u toj maloj količini dobilo proteine, kvalitetne masti, vitamine, minerale, mikronutrijente kao što su gvožđe I cink, vlakna. Kašica treba da bude gusta, da ne curi iz kašičice. Izbegavajte hranu male nutritivne vrednosti (tzv. prazne kalorije, kao što je pomfrit, čips i sl.)

Svaku novu namirnicu treba davati detetu tri dana, da bi se uočilo da li detetu prija ili možda dovodi do alergijske reakcije. Novu namirnicu možete kombinovati sa drugima na koje je dete već naviklo. Nakon uvođenja nekoliko osnovnih namirnica u ishranu odojčeta počinju se kombinovati mlečno-žitne, voćno-žitne i kašice od mesa i povrća. Izbegavajte da u jednom obroku date detetu više od tri namirnice, da bi se naviklo na pojedinačne ukuse.

Odojče najčešće pokazuje želju da jede samo i od početka treba podsticati osamosaljivanje. Već od 7-8.meseca dajte detetu da tokom obroka samo uzima komadiće zrelog voća, kolutiće banane, kuvane jabuke ili barenog povrća (šargarepa, brokoli bundeva, karfiol).

Između 9. i 12.meseca dete može samo da jede komadiće hleba sa puterom/sirom, kiflu, komadiće kuvane testenine. Vodite računa o bezbednosti deteta!

• Kuvajte svom detetu/gotove kašice koristite samo u izuzetnim situacijama (putovanje, vanredne obaveze)
• Nemojte dodavati so i šećer u hranu za odojče; ako spremate za celu porodicu, odvojite detetovu porciju pre dosoljavanja, dodavanja začina ili zaprške
• Vodite računa da li je hrana koju kupujete pravilno upakovana i proverite rok.
• Birajte sveže namirnice, čuvajte ih i pripremajte tako da sačuvaju što više nutritivnih svojstava
• Vitamini ne vole dugo čuvanje voća i povrća u frižideru, dugo kuvanje, kuvanje u velikoj količini tečnosti
• Voće i povrće dobro operate pod mlazom vode, naročito ono koje raste nisko pri zemlji. Koru sa voća oljuštite (iako kora ima najviše vitamina, pektina i ostalih zdravih sastojaka, takođe ima i najviše pesticide I drugih hemikalija kojima se industrijski gajeno voće neizbežno tretira).
• Ako je ikako moguće, kašica se uvek priprema od svežeg povrća. Neće biti pogrešno ako upotrebite smrznuto povrće.
• Hranu pripremajte na čitoj radnoj površini, koristeći čist pribor. Nemojte mešati sirovu hranu, posebno meso, sa već pripremljenom ili hranom koja se neće termički obrađivati.
• Perite ruke pre početka pripreme hrane, a pre hranjenja operate i svoje i bebine.
• Dete treba da ima svoj poseban pribor za jelo.
• Pripremljena hrana može se čuvati u frižideru (u zatvorenoj posudi (24 sata)
• Sveže pripremljenu kašicu možete smrznuti u manjim posudicama, ali ne na duže od tri nedelje.

Redovna higijena usta i zuba počinje od nicanja prvog zuba. Ne koristite flašicu sa mlekom ili čajem kao pomoć pri uspavljivanju ili za smirenje. Počnite da učite bebu da koristi čašu od 8. meseca.