Dojenje i ishrana

Dojenje i ishrana

Uvođenje nemlečne ishrane kod odojčadi

Period uvođenja nemlečne hrane je period brzog rasta i razvoja odojčeta. Težinu na rođenju beba udvostruči sa 5-6 meseci a utrostruči sa godinu dana; prosečno poraste 20-25 cm u prvoj godini; veoma je brz i rast glave, zbog brzog rasta i sazrevanja mozga. Odojčad su sklona anemiji i deficitu gvožđa, posebno deca rođena pre vremena, blizanci, deca rođena sa malom težinom, deca majki višerotki koje su rađale decu sa malim razmakom.

Nemlečna ishrana/mešovita ishrana je čvrsta ili polučvrsta hrana koja se daje odojčetu dodatno uz dojenje kada majčino mleko nije više dovoljno za zadovoljenje prehrambenih potreba, odnosno uz mlečnu formulu za decu koja doje uz dohranu ili su na veštačkoj ishrani. Važno je da odojče dobije hranu preporučenu za uzrast, odgovarajuće konzistencije i količine, na način primeren uzrastu i sposobnostima deteta, kako zbog nutritivnih, tako i zbog razvojnih potreba. Ovo je prelazni period od ishrane mlekom do ishrane za porodičnom trpezom, za šta je odojče uglavnom spremno sa navršenih godinu dana.

Ove preporuke odnose se na zdravu decu; prevremeno rođena i deca sa različitim hroničnim bolestima hrane se prema posebnim preporukama.

Odojče koje je na prirodnoj ishrani  trebalo bi da počne da uzima nemlečnu hranu u uzrastu od oko 6 meseci (preporuke SZO). Neke zemlje prepručuju da 5. mesecu počne da “proba” drugu hranu (davati samo po 1-2 kašičice nove namirnice pre podoja u prepodnevnim satima). Tek sa navršenih 6 meseci dete dobija ovu hranu svakodnevno kroz dva nemlečna obroka i jednu mlečnu kašicu.

Odojče koje je na ishrani adaptiranom formulom ili na dohrani (majčino mleko + adaptirana formula) nemlečnu hranu treba da dobije od 5.meseca života (ne pre 17. i ne posle 24.nedelje).

VAŽNO: Isključivo dojenje do navršenog 6.meseca je najbolji način ishrane dece, prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije. Uvođenje nemlečne hrane pre 17.nedelje povećava rizik od gojaznosti, kao i od alergija.

Pri uvođenju novih namirnica u ishranu odojčeta treba da se pridržavate sledećih principa:

  • Uvek uvodite samo po jednu novu namirnicu, tako što ćete je dati odojčetu u prepodnevnim časovima, jer ćete u to doba dana najpre primetiti pojavu eventualne alergije i omogućiti pravovremenu primenu adekvatne terapije ukoliko se ukaže potreba. Namirnice koje ste ranije uveli možete da kombinujete sa tom jednom novom. Ako istovremeno uvodite više nemlečnih namirnica, za slučaj da dođe do pojave alergijske reakcije,ne može se zaključiti koja je “krivac” za alergiju, pa bi detetu nepotrebno uskratili neku od namirnica važnih za rast I razvoj tokom narednih 6-12 meseci.
  • Novu hranu najpre dajte u obliku koji ima ređu konzistenciju, pa tek nakon toga pređite na njen „gušći“ oblik, kako bi se dete lakše naviklo na nju.
  • Namirnice se u početku daju odvojeno, da se dete navikne na nove ukuse.
  • Redosled uvođenja namirnica nije bitan. Nevažno je da li ćete prvo početi sa voćem, povrćem ili žitaricama.Bitno je da što veći broj njih uvedete u ishranu do 8. meseca, jer se pokazalo da kasnije uvođenje nekih namirnica poveća rizik od pojave alergije na njih.

Odojčetu je potrebno mnogo energije, a kapacitet želuca je mali, pa mu je potrebno češće hranje- pet ili šest puta tokom dana. Između 6. i 8. meseca odojče treba da dobije 2-3 dodatna obroka. Uobičajene preporuke su da dobije jedan slan obrok, jednu voćnu kašicu i jednu kašicu sa žitaricama. Između 9. i 12. meseca broj dodatnih obroka je 3-4.

Mleko i dalje odojčetu ostaje glavna hrana, koja zadovoljava polovinu njegovih potreba. Odojče koje sisa nastavlja sa dojenjem, a odojče koje dobija dohranu ili je na veštačkoj ishrani nastavlja sa odgovarajućom mlečnom formulom za uzrast. Za decu hranjenu mlečnom formulom ako je količina nemlečne hrane odgovarajuća, dovoljno je 200-400ml dnevno. Ako dete još nije postiglo dovoljan unos nemlečne hrane obezbedite mu 300-500ml mleka dnevno. Kravlje mleko se ne preporučuje u prvoj godini života, jer po svom sastavu ne odgovara potrebama odojčeta i može da doprinese nastanku anemije.

Jedan od glavnih preduslova dobrog zdravlja je raznovrsna ishrana. Smatramo da se dete dobro hrani ako svakodnevno unosi namirnice iz svih pet grupa (mleko i mlečni proizvodi/ Voće/ Povrće/ Žitarice/ Meso, riba, jaja). Nije retko da dete uporno odbija neku od ponuđenih namirnica; važno je znati da se svaka namirnica može zameniti nekom drugom iz iste grupe.

Dobri izvori nekih od najvažnijih nutrijenata:

  • Kalcijum – mleko, jogurt, sir, spanać, pasulj, grašak, sardine, susamove semenke
  • Belančevine – meso, sir, jaja, biljna hrana (pasulj, sočivo, žitarice)
  • Vlakna – voće, povrće, proizvodi od celog zrna žitarica
  • Antioksidansi – voće i povrće jakih boja (spanać, šargarepa, paradajz)
  • Gvožđe – najbolje iz namirnica životinjskog porekla (meso, žumance), ostali izvori : zeleno povrće, grašak, pasulj, sočivo (manja bioraspoloživost, bolje se resorbuje u prisustvu vitamina C); preporučuje se davanje hrane obogaćene gvožđem (žitarice, mlečne kaše) do 18 meseci
  • Omega-3 masne kiseline (morska riba)

Odojče ima urođeni, evolucijom stečeni afinitet za slatko(posebno!) i slano. Urođeno je i odbijanje gorke hrane, što otežava uvođenje zelenog lisnatog povrća. Ove predispozicije mogu se modifikovati ranim uvođenjem različite hrane. Roditelji imaju važnu ulogu u uspostavljanju dobrih navika u ishrani. Ako dete ne prihvati odmah neku novu namirnicu, ne odustajte od nje. Naoružajte se strpljenjem; nekada mu ju je potrebno ponuditi i do deset puta da bi se priviklo na njen miris i ukus.

Navikavanje na različitu hranu počinje još dok beba sisa, pa čak i pre rođenja – hrana koju majka jede utiče na ukus i miris plodove vode i majčinog mleka!

Neke namirnice češće izazivaju alergiju od drugih (riba, belance, kikiriki i drugo koštunjivo voće…). U cilju prevazilaženja ovog problema (sve češćeg kod dece) bilo je pokušaja da se alergije preduprede odlaganjem uvođenja ovih namirnica, međutim, ova strategija se nije pokazala kao uspešna. Slično je i sa glutenom, uzročnikom celijakije.

GLUTEN (jedan od sastojaka pšeničnog, raženog i ječmenog brašna) uvodi se kada počne nemlečna ishrana, bilo kada između 5. i 12. meseca. Izbegavati unos veće količine namirnica sa glutenom u prvim nedeljama uvođenja nemlečne ishrane (žitne kašice).

DRUGI ALERGENI – ne preporučuje se odlaganje uvođenja ribe, putera od kikirikija ni drugog koštunjivog voća, preporuke su iste kao I za drugu hranu.

BELANCE se ne preporučuje u prvoj godini života.

MED ne davati u 1.godini života zbog rizika od botulizma.

Nema posebnih preporuka za decu sa pozitivnom porodičnom anamnezom za atopijske bolesti (ekcem, aregijski rinitis, astma); preporuke za uvođenje nemlečne hrane iste su kao i za svu drugu decu.

U početku uvođenja nemlečne hrane dajte odojčetu nekoliko kašičica po obroku. Sa 6 meseci deca uglavnom jedu 5-10 kašičica za obrok a sa 6-9 meseci 2-4 supene kašike. Krajem prve godine 4-6 supenih kašika voća ili povrća, ¼ voćke, do dve supene kašike mesa/ribe, ½ šolje cerealija ili testenine.

Ovo su samo okvirne preporuke; postoje velike individualne razlike u količini hrane za svako dete, zavisno od konstitucije, fizičke aktivnosti, brzine rasta, porodičnih navika. Dete manje jede kada je bolesno, dok mu rastu zubi…

Ne zaboravite vodu! Isključivo dojena deca počinju da piju vodu sa početkom nemlečne ishrane. Potrebe za vodom zavise od uzrasta deteta, broja obroka, količine i vrste čvrste hrane. U početku 60-120ml dnevno, krajem 1.godine 240ml dnevno (jedna šolja). Ponudite detetu češće vodu, posebno posle obroka; ne čekajte da ožedni!

Ne preporučuju se zaslađeni napici, čajevi i razblaženi sokovi. Američka akademija za pedijatriju preporučuje unos maksimalno 180ml voćnog soka dnevno; deca koja imaju veći unos sokova I drugih zaslađenih napitaka nekada ne jedu dovoljno kvalitetne hrane, ili unose previše takozvanih praznih kalorija. Čajevi mogu da remete apsrpciju gvožđa, koje je u ovom uzrastu detetu veoma važno

Neophodne motorne veštine: Između 4. i 6. meseca dete može da uzima i guta kašastu hranu na kašičicu. Od 9. do 12. meseca većina dece je dovoljno spretna da jede sama i pije iz čaše koju drži obema rukama. Potrudite se da dete do kraja prve godine prestane da koristi flašicu sa cuclom.

Nikada ne davati kašastu hranu na flašicu sa cuclom!!! Ovaj način hranjenja značajno povećava rizik od prekomernog unosa kalorija i gojaznosti, a povećava I rizik od karijesa kada detetu niknu zubi. Na flašicu dajte samo vodu ili mlečnu formula ako je dete dobija.

Konzistencija hrane: u početku kaša/pire , kako dete raste I sazreva povećavati gustinu hrane. Seckana ili grublje izgnječena od 8. meseca; većina dece u ovom uzrastu može da jede I hranu iz ruke/male zalogaje bezbedne hrane koju dete samo uzima. Ukoliko dete ne dobije čvrstu hranu na vreme (kritični period do 10.meseca) kasnije može imati problema sa navikama u ishrani (ograničen jelovnik, teško privikavanje na nove namirnice).

  • NE DODAVATI so i šećer u hranu za decu tokom prve godine života, ne samo zbog kratkoročnog efekta na zdravlje, već I zbog formiranja praga za ukus slanog i slatkog kasnije u životu
  • NE DAVATI voćne sokove u prvih 6 meseci, kasnije malu količinu sveže isceđenog soka
  • Prednost hrane spremljene kod kuće u odnosu na gotovu
  • Bebama davati sveže pripremljenu hranu / spremljena hrana može da ostane u frižideru 24 sata, a u zamrzivaču 2-3 nedelje.
  • Domaće/sezonske namirnice imaju prednost u odnosu na uvozne
  • Način pripreme utiče na nutritivna svojstva namirnica (naročito na gubitak vitamina)
  • Vodite računa o higijenskoj pripremi i čuvanju hrane
  • Uvek perite i ljuštite voće I povrće, uklonite semenke; posebnu pažnju posvetite pranju voća I povrća koje raste nisko, blizu zemlje
  • Ukoliko se daje gotova hrana pročitati etikete, proveriti da li je uzrasno i po sastavu odgovarajuća, da li sadrži aditive, veštačke boje, arome i zaslađivače; ne preporučuje se konzervisana hrana
  • Izbegavajte bobičasto voće poput grožđa, višanja, suvog grožđa, čips, sirovu šargarepu, smoki, kikiriki i kokice u prvoj godini života. Sve su ovo namirnice koje mogu da dovedu do gušenja deteta!
  • Vodite računa o temperaturi hrane i napitaka; nemojte grejati hranu za odojče u mikrotalasnoj pećnici, jer može biti neravnomerno ugrejana.
  • Ne ostavljati odojče za vreme obroka bez nadzora odrasle osobe!

Detaljne preporuke o dnevnom unosu kalorija i nutrijenata, stručne informacije o raznim nutrijentima i njihovoj ulozi roditeljima zapravo nisu potrebne i samo povećavaju brigu da li se dete dobro hrani. Česti su protivrečni saveti o preporučenom unosu mleka, vode… Prisutna je i “moda“ ranog uključivanje hrane koja nije sa naših prostora, preuzimanje iz drugih sredina i kultura. Reklame za dečju hranu takođe mogu da unesu zabunu, kao i komercijalne preporuke za suplemente – vitamine, multivitaminske preparate, probiotike.

Sledite preporuke o vremenu i načinu uvođenja nemlečne hrane, osnovne preporuke o izboru namirnica, načinu pripreme, preporučenoj veličini obroka I načinu hranjenja. Strpljivo savlađujte eventualne prepreke, ne dozvolite da hranjenje deteta postane izvor brige I nezadovoljstva i “bojno polje”.

Ishrana i hranjenje su daleko više nego unos nutrijenata; to je prilika da se podrže mnogi aspekti razvoja deteta. Kako raste, dete postepeno razvija veštine potrebne za samostalnost u ishrani (uzimanje komadića hrane i prinošenje ustima, izbor hrane, korišćenje pribora za jelo). Roditelji uglavnom traže i dobijaju informacije o vrsti i redosledu uvođenja namirnica. Podjednako su potrebni i važni i predlozi kako da podstaknete dete da pojede pripremljenu hranu i da razvija zdrave navike vezane za ishranu. Način na koji se dete hrani ima efekte za ceo život!

Potrebno je vreme i strpljenje da dete ovlada novim veštinama. Posmatrajte svoje odojče i reagujte na njegove signale. Neka deca će radije jesti novu hranu posle podoja, kada nisu previše gladna. Hranite dete polako i strpljivo, prateći njegov/njen ritam. Isprobajte različite kombinacije namirnica, ukusa i tekstura da bi ste ohrabrili dete da pojede svoj obrok. Čekajte da dete prestane da jede pre nego što ga ponovo ponudite.

Prekinite sa hranjenjem kada dete pokaže da mu je dosta (jede sporije, gura hranu od sebe, neće da otvori usta, odmahuje glavom).

Za vreme obroka nemojte se fokusirati samo na količinu hrane koju će dete pojesti; to je vreme i za interakciju sa detetom. Detetu su potrebni osmesi, kontakt očima i ohrabrujuće reči.

Podstičite dete da jede samo hranu iz ruke. Hranite dete za porodičnom trpezom, tako da može da proba hranu koju drugi jedu i vidi kako koriste veštine pri hranjenju. Smanjite na minimum ometanje (televizor, druge aktivnosti oko deteta) jer tako brzo gubi interesovanje za jelo. Budite uz dete sve vreme obroka i vodite raćuna o njegovoj/njenoj bezbednosti.

Obrok treba da bude uživanje i zadovoljstvo! Vreme hranjenja ujedno je vreme za učenje i ljubav. U ranoj fazi uvođenja nemlečne hrane (6-9 meseci) beba uči da prevrće hranu jezikom i da je guta, uči o ukusima i teksturama hrane, vežba koordinaciju oka i ruke i da koristi pribor za jelo. Kada je obrok praćen strpljenjem, osmesima, ohrabrenjem i poštovanjem potreba deteta podstiče se učenje i sticanje veština. Ako hranjenje deteta podrazumeva da roditelj brzo kašičicom puni usta detetu dok se činija ne isprazni i ne reaguje na detetove signale, dete uči sasvim drugačiju lekciju.

Čvrsta kontrola hranjenja: Roditelji odlučuju kada će i koliko dete jesti. To nekada uključuje i hranjenje na silu. Dete se uči da jede i kada nije gladno i da treba da pojede sve iz tanjira. Ignoriše sopstvene mehanizme regulacije sitosti; regulacija se pomera na novi nivo, kada se očekuje stanje punog stomaka. Odojčad koja brzo dobijaju u težini imaju povećan rizik od doživotne gojaznosti. Bez dodatne intervencije velika je verovatnoća da će gojazno odojče nastaviti da bude gojazno tokom detinjstva, adolescencije i odraslog doba.

Detetovi signali se pogrešno tumače i hrana se vidi kao rešenje (primer majke koja smatra da nema dovoljno mleka zato što beba plače ubrzo posle podoja). Hrana se koristi kao nagrada ili kazna ili se nudi kao zamena za aktivnosti sa detetom.

Detetu se prepušta da jede samo. Roditelji veruju da će dete jesti samo kada ogladni; nekada veruju da će prestati da jede kada mu bude dovoljno, iako je pojelo vrlo malo.

Uvođenje nemlečne hrane nema samo neposredan uticaj na rast i razvoj tokom prve godine života; sve je više naučnih dokaza o dugoročnom uticaju na zdravlje za ceo život. Ukoliko dete na vreme ne usvoji zdrave navike u ishrani i ne prihvati različite vrste namirnica, često kasnije jede samo određenu vrstu hrane, što može imati posledice za zdravlje (nedovoljno povrća, deficit vitamina, oligoelemenata, antioksidanasa; prazne kalorije, rizik od gojaznosti i hroničnih bolesti, kao što su bolesti srca i krvnih sudova, povišen pritisak, šećerna bolest).