Ishrana
Preporuka je da se sa isprobavanjem druge hrane počinje između 17. i 26. nedelje života, a kada će koji roditelj započeti sa davanjem druge hrane bebi pored mleka zavisi od individualnih razvojnih pokazatelja i dogovara se sa pedijatrom.
Razvojni pokazatelji detetove spremnosti za drugu hranu uvek su individualni. Oko 6-og meseca može se očekivati da je dete spremno za započinjanje konzumiranja druge hrane osim majčinog mleka ili mlečne formule. Znaci koji nam to pokazuju su:
– drži glavu uspravno
– nema refleksa izbacivanja jezika
– povećana je sekrecija iz usta
– spremno je voljno da žvaće
– hvata hranu rukom i pokušava da je stavi u usta
– želi da učestvuje u obrocima
– ima poneki zubić
– sedi samostalno
Kada se počne sa uvođenjem druge, nemlečne hrane, ona se po svojoj konzistenciji prilagođava uzrastu deteta. U početku je to bledinarana/pasirana hrana, a što je dete veće, postepeno se uvodi viljuškom izgnječena, pa sitno seckana hrana. Oko 8. meseca, ako dete ima bar 4 zubića, detetu se daje da samo grize neku barenu ili dinstanu hranu koja je dovoljno mekana da ne postoji opasnost od zagrcnjavanja i gušenja,ako dete odgrize veće parče hrane.
Jedna od važnih prekretnica u životu deteta je uvođenje čvrste, nemlečne hrane. Oko šestog meseca kada se započinje nemlečna ishrana može se početi sa davanjem razblaženog ceđenog soka od šargarepe, jabuke, kruške, kajsije, šljive, breskve…
Različite vrste voćnog soka se uvode postepeno. Svaka nova vrsta soka se prvo daje u malim količinama 2-3 kašičice pa se količina postepeno povećava, svaki naredni dan po 2-3 kašičice više. To je veoma važno zbog procene da li dete alergično na neku namirnicu kao i privikavanje organa za varenje na nove namirnice.
Količina soka se tako kreće od 30-60ml u 6.-7. mesecu pa do 150- 200ml razblaženog soka u uzrastu od godinu dana.
Napomena! Sok nije neophodan u ishrani deteta pa ga ne treba forsirati! Uvek je bolje da dete pojede celu voćku nego da pije samo sok.
A,prema preporukama AAP (Američke akademije za pedijatriju) sokove ne treba uvoditi u ishranu odojčadi pre 12 meseci osim ako postoje kliničke indikacije. Unos sokova treba da bude ograničen na najviše 2 čaše dnevno u uzrastu od 1-3 godine. Sok ne treba davati iz flašice nego iz čaše i ne treba da ga deca piju pred spavanje.
Kod beba koje isključivo sisaju, a uzrasta su do 6 meseci, treba samo poštovati njihov ritam jer se žeđ uglavnom utoljava majčinim mlekom, a ne vodom. Njih treba ponuditi češće da sisaju.
Neke bebe koje sisaju, pored maminog mleka uzimaju i manje količine vode ili dodatno piju i mlečnu formulu. Tim bebama se daje voda po principu “ponuditi, ne insistirati”. Beba sama odredi koju količinu vode želi da popije.
Voda se obavezno daje deci kada piju isključivo mlečnu formulu, kada su počela sa konzumiranjem druge hrane pored mleka, kada su visoke spoljne temperature ili su iz nekog razloga dehidrirala (izgubila vodu – proliv, povraćanje, povišena telesna temperatura).
Bebi može da se da prokuvana i nezaslađena vodovodska voda, niskomineralna i negazirana flaširana voda, kao i specijalna voda za bebe. U pogledu prokuvavanja flaširane vode, pridržavajte se uputstva proizvođača. Većina proizvođača izjavljuje da nije potrebno prokuvavati flaširanu vodu (prokuvavanjem se remeti njen mineralni sastav). Preporuka je da se flaširana voda daje iz staklene ambalaže i manjih flašica. Ukoliko je u plastičnoj ambalaži, posebno ako je u većim pakovanjima, prokuvajte je pre svake upotrebe, a u međuvremenu držite u frižideru. Bunarska voda se ne preporučuje za decu.
Do godinu dana bebe ne bi trebala da piju punomasno mleko. Međutim posle prvog rođendana smatra se da je neophodno da ga piju zbog masnoća koje su potrebne za razvoj mozga i centralnog nervnog sistema.
U punomasnom mleku su rastvoreni vitamini A, D, E i K koji su izuzetno značajni za rast i razvoj.
Hleb se može uvesti u ishranu oko osmog meseca, zavisi od individualnog razvoja deteta.
Može se započeti sa koricom koju dete drži u ruci i polako stavlja u usta, omekšava, nešto pojede, a nešto i „poseje“ oko sebe. Dete u ovom uzrastu sedi, ume prstićima da uhvati komadić hleba i stavi ga u usta, jede samo, osamostaljuje se. Ne obazirite se na mrve na sve strane, kašicu u kosi, svi smo učili da jedemo.
Za doručak ili večeru se može dati popara sa jogurtom, kiselim mlekom, a kasnije sa sirom ili kajmakom. Može se dati kifla sa kiselim mlekom, pavlakom ili domaćom mesnom paštetom (paštetom koju ste sami napravili od svežeg kuvanog mesa, povrća i malo maslinovog ulja). Hleb se može dati uz ručak, supu ili čorbu.
Dobro je ako su obroci svaki dan drugačiji, raznovrsniji. Poželjno je da hleb bude od različitih vrsta žitarica, ponekad beli, ponekad polubeli ili od celog zrna.
U prvoj godini života se hrana pripremljena za bebe ne soli, a nakon prve godine je obavezno dodavanje isključivo jodirane soli u hranu za bebe ali u malim količinama.
Jod je neophodan za pravilan rad štitne žlezde.
Redosled uvođenja namirnica u ishranu bebe nije bitan!
U praksi se najčešće prvo kreće sa žitaricama, pa sa povrćem, nakon toga sa voćem. Razlog za uvođenje povrća pre voća je taj što neke bebe radije prihvataju slatke ukuse, pa ako se krene sa voćem odbijaju povrće. To svakako nije važeće za sve bebe.
Retko koja beba prihvati odmah novu nemlačnu hranu. Pre svega to je novi ukus, različit od onog na koji je navikla. Strpljenje je jedan od ključeva za odgovorno roditeljstvo. Treba računati na dosta vremena, mnogo strpljenja, kreativnosti i pre svega ljubavi.
Izbor hrane treba da budu zdrave namirnice, bez dodatnog dodavanja šećera ili soli. Prva čvrsta hrana trebalo bi da je mekana i mlečna.
Obično se uvode prvo žitarice (pirinčane, kukuruzne), koje su pripremljene sa mlekom ili sa vodom (ako u njima već ima mleka), zatim povrće (krompir, šargarepa, tikvica), voće (jabuka, kajsija, breskva). Povrće i voće je kuvano ili pripremljeno na pari i pasirano (bledirano). Uvek se kreće postepeno sa malim količinama 2-3 kašičice i svaki naredni dan se količina povećava.
Roditelj nepogrešivo zna u kom periodu u toku dana je dete najraspoloženije, te će tada ponuditi novu hranu. Dete ili sedi u krilu ili u stolici za hranjenje. Ako dete želi da se igra sa hranom, dozvolite mu. Ovo, naravno, izgleda neuredno, ali to je način da istraži, uči, vežba. Kada procenite da je zgodna situacija dajte detetu kašičicu, sa kojom će brljati po tanjiru i svude gde može dohvatiti ali i to je način da što pre počne koristiti pribor za jelo.
Možete ponuditi da tečnosti pije iz šolje. Izbegavajte hranjenje silom. Kada dete pokaže otpor prestanite, pa pokušajte kasnije.
Bebe mogu da jedu sve navedene namirnice i one se uvode po istom principu kao i ostale „postepeno i pomalo“. Batat, čičoka, avokado oko šestog meseca, kinoa i amarat oko sedmog meseca. Sa heljdom i speltom treba biti malo oprezniji zato što mogu da izazovu alergiju kod nekih beba.
Začinske biljke se mogu uvesti u ishranu bebe posle osmog meseca, postepeno i u malim količinama (peršun, bosiljak, ruzmarin…). Preporučuje se sveže začinsko bilje ili sušeno kontrolisanog porekla, a ne gotovi začinski proizvodi u kojima ima soli, dodatnog šećera, veštačkih boja i pojačivača ukusa.
Kozje mleko se isto kao i kravlje ne preporučuje u prvoj godini života.
Spada u kvalitetne namirnice jer sadrži vitmine B grupe, važne za funkciju nervnog sitema, kalcijum i fosor, važne za čvrstinu kostiju, cink i selen, važne za imunitet, kalijuma, silicijuma, linolnu kiselinu koja ima antikancerogeno dejstvo, ologosaharide koji deluju protivupalno, manje laktoze od kravljeg mleka, ne sadrži kazein koji može izazvati nepodnošljivost kod dece…
Kod primene kozjeg mleka važno je znati da ne sadrži folate te može dovesti do folat zavisnih megaloblastnih anemija!
Nakon navršene prve godine života može se davati u količini ne većoj od 200ml.
Digestivni sistem kod dece je fiziološki nezreo, menja se kako dete raste, neke namirnice se mogu uvoditi u ishranu od šestog meseca, a neke moraju sačekati dok ne prođe prvi rođendan. Jedna od tih namirnica je i med.
Posebno treba biti obazriv kod dece čiji su roditelji osetljivi na ovu veoma kvalitetnu namirnicu, davati po malo i posmatrati da li imaju alergijsku reakciju ili ne.
Med može u sebi da sadrži spore koje mogu da izazovu botulizam, bolest koja napada nervni sistem. U kasnijem uzrastu se to ne dešava zato što u crvenom traktu dolazi do njihovog razlaganja. U kupovnim proizvodima koji sadrže med (žitarice, kašice, keks) u toku pripreme se koriste visoke temperature koje uništavaju ove bakterije, te su kašice bezbedne.
U prvoj godini života beba sme da jede jagode, maline, kupine, kao i drugo jagodičasto i bobičasto voće. Ono se uvodi u ishranu bebe po istim principima kao i druge namirnice, postepeno i pomalo. Količina se povećava kad se uverimo da beba nema alergiju na te namirnice. Obično se prvo ponudi kuvano voće u vidu kompota, a nakon toga sveže.
Ako dete odbija da pije mleko, a to se obično dešava kod dece u uzrastu oko godinu dana, potrebno je obezbediti unos od oko 500ml mleka na drugi način. Preporučuje se davanje mleka zajedno sa drugim namirnicama (palenta sa mlekom, žitarice sa mlekom, koh, sutlijaš, griz, krem od jaja, milk šejk, kakao, čokoladno mleko), davanje kiselo mlečnih proizvoda (jogurt, kiselo mleko, kefir, pavlaka), sira i kajmaka. Na taj način će dete uneti dovoljno istih hranjivih materija koje se nalaze u kravljem mleku.
Suvo voće se u prvoj godini može davati u obliku kompota, skuvano i bledirano i pomešano sa nekom drugom namirnicom. Ako se ne obradi termički, lepljivo je i može se zalepiti u usnoj duplji deteta i na taj način ugroziti disanje deteta.
Preporuke za davanje ovih vitamina se obično nalaze na bebinoj otpusnoj listi. Vitamin D3 sa vitaminom K1 se preporučuje od 2. do kraja 12. nedelje života kod beba koje se hrane isključivo majčinim mlekom, a nakon 12. nedelje se daje samo vitamin D3.
Bebama koje se hrane mlečnom formulom se daje samo vitamin D3 u dozi od 400ij od 2. nedelje po preporuci pedijatra, a vitamin K1 se ne daje.
