Previše korišćenje cucle-varalice nikako nije dobro, može ugroziti (ometati) dojenje, povećava rizik od infekcije grla i uva, mogu nastati poremećaji u razvoju vilice, utiče na razvoj funkcije govora i ometa komunikaciju i izražavanje emocija kod dece.

Svrsishodno korišćenje ima svoje prednosti. Neke bebe stavljaju sve i svašta u usta (naročito palac), pa je bolje da stavljaju cuclu, lakše se kontroliše i lakše se odvikne. Ipak je najveća prednost to što se bebe bolje osećaju, cucla smanjuje stres, umiruje pred spavanje, smanjuje rizik od iznenadne smrti odojčeta.

Zato, za bebe koje sisaju, cucla može u “upotrebu” tek kada dobro nauče ovu veštinu. Važno je odabrati dobar kvalitet koji odgovara uzrastu bebe, a oblik biraju bebe same. Neophodno za zdravlje beba jeste dobro održavanje higijene cucle.

Prateći stručnu literaturu i savete svetskih stručnjaka, ne preporučuje se da bebe, naročito u prvih šest meseci života, spavaju na stomaku. Postoje dokazi da je spavanje beba na leđima najbezbedniji i najsigurniji položaj. Kada ojača, beba će se sama prilikom buđenja okretati na stomak, što ne treba sprečavati. U krevetiću je potrebna ravna podloga i adekvatan prekrivač i ništa više. Jastučić bebi nije potreban. Igračke koje roditelji stavljaju u krevetić, ne samo što nisu potrebne, nego mogu biti i opasne, te ih zato treba skloniti za kasniji period kada beba može da se igra sa njima.

U toku dana, kada je beba budna, držite je u naručju i nosite, pričajte joj. Možete je okrenuti i na stomak pa je tako nositi, ili dok sedite nekoliko minuta okrenite je na stomačić. Dok je oblačite ili prepovijate, takođe je možete okrenuti na stomačić. Okretanje je važno jer se tako podstiče psihomotorni razvoj deteta.

Jedino mesto na kome vaša beba može da spava bezbedno na stomaku je na vašim grudima, dok ste vi smešteni u polusedeći položaj, sa ciljem da se bebi obezbedi kontakt “koža na kožu“.

Roditelji ili staratelji koji se bave bebama i decom trebalo bi da budu pre svega strpljivi, kada je ova značajna prekretnica u životu deteta u pitanju. Treba sačekati da dete oseti da može samo, bez pritiska odraslih,da obavlja ove fiziološke potrebe,  a za to mora da pronađe motiv, a ne da to radi da bi zadovoljilo roditelje.

Cilj roditelja treba da bude da se dete samo navikne, da navikavanje protekne bez problema, kao detetovo samostalno dostignuće. Zato je važno sačekati  da dete napuni dve godine i više kada je spremno za korišćenja noše (toaleta).

Narednih 7 znakova govore da je dete spremno za navikavanje korišćenja noše:

• Dete više nema potrebu da se stalno kreće ili stoji na nogama – u stanju je mirno da sedi neko vreme i zaokupi se nečim drugim – najranije oko 18 meseci, često i kasnije.
• Dete razume šta mu govorite, mada možda ne priča, može poslušati molbu složenu od dva uputstva napr,”Idi tamo i donesi to i to:”.
• Dete može reći “NE” – jer ne želimo da to radi da nas usreći, nego da bude samozadovoljno svojim postignućem.
• Počinje stavljati stvari na svoje mesto – zna da određene stvari idu na određeno mesto i kako se tamo “stvore”.
• Počinje vas oponašati – tapše kada vi tapšete, kad se devojčica počne ponašati kao mama, igra se kuvanja ili sl., isto važi i za dečake, mada oni više vole oponašati tatu. Deca u tom uzrastu žele ići na wc kao mama i tata i mogu se jako razočarati ako im to ne uspeva, pogotovo ako i roditelji pri tom nisu oduševljeni kad nađu mokru posteljinu.
• Dete počinje obavljati fiziološke potrebe u predvidivo vreme – ostaje suvo 1-2 sata. Krajem druge godine dete ostaje suvo tokom poslepodnevnog spavanja. Nakon dremanja nije teško “uhvatiti” detetovu potrebu da se ispiški ako požurimo sa stavljanjem na nošu. Pražnjenje creva se često može predvideti. Ovi novi obrasci predstavljaju pravo iskušenje za roditelje koji na osnovu njih često zaključuju da je došlo vreme za odvikavanje od pelene.
• Dete postaje svesno svoga tela – daje do znanja da je pokvasilo pelene, čak i gunđa dok oseća kretanje u crevima. Imenuje svoja postignuća, zna da li je imalo stolicu ili je mokrilo.

Smatra se da svaki od ovih znakova dete mora da ispunjava i tek tada je spremno za ovaj važan “posao” preuzimanja kontrole nad sopstvenim fiziološkim potrebama.

Prvi pregled kukova bi trebalo da se radi sa navršena dva meseca života deteta. Prvi pregled je veoma važan jer se tada gleda struktura kuka, kosti i veće su šanse da se na vreme uoči poremećaj i izleči.

Svaki dom zdravlja bi trebalo da ima mogućnosti za organizovan pregled kukova ultrazvukom. Tamo gde ne postoji mogućnost pregleda izabrani pedijatar će uputiti na pregled u drugu dostupnu ustanovu.

Stopala novorođenih beba nisu u potpunosti razvijena i zato ih je lako korigovati, ali isto tako mogu se iskriviti ako se dete prerano postavlja na noge.

Kada dete prohodava leti može biti boso ili sa čarapicama a kada je hladnije obuti mu deblje čarapice ili nehodajuće cipelice. Na taj način će ojačati mišiće i zglobove, a tek kada se učvrsti i krene da hoda po ulici kupiti mu cipelice.

Svako ima specifičnu šemu hoda, kojom se oblikuje obuća, pa je korišćenje obuće koju je nosilo drugo dete više štetno nego korisno.

Ako dete hoda na unutra ili spolja stručna osoba će mu napraviti cipelice “po meri” .

Govor je svakako individualna veština. Dete sa dve godine razume i izvršava dva zadatka/naloga izdata zajedno, pokazuje, čak i imenuje glavne delove tela, mnogo više koristi reči, nego gest i brbljanje, upotrebljava prve prave rečenice – kombinuje imenicu i glagol, koristi pitanja i to sa dobrom intonacijom, govor je agramatičan, vodi dijalog sa odraslim osobama, govor je razumljiv za užu socijalnu sredinu.

Da bi se moglo bolje sagledati da li postoji problem u savladavanju ove veštine, i u kojoj meri, najbolje bi bilo obratiti se izabranom pedijatru koji će vas po potrebi uputiti kod logopeda.

Prilikom kupanja muške bebe, roditelji treba da provere pipanjem da li su testisi u skrotumu (“jajašca u kesici”). Ako se testisi ne mogu napipati ili se pipa samo jedan, ili se u jednom trenutku pipaju a kasnije ih je nemoguće napipati (“šetaju se”) obratiti se pedijatru. Ništa nije hitno pa se može sačekati prvi sistematski pregled. Pedijatar će pregledati, otkloniti dilemu ili pak, ako ima potrebe uputiti dečijem urologu, koji će shodno potrebi preduzeti sve potrebne mere.

Najbolji savet je da se igračke, ali i drugi proizvodi, kupuju od poznatih, proverenih proizvođača. Ili, bar, da imaju deklaraciju iz koje može da se vidi ime proizvođača, zemlja porekla, sastav, rok trajanja, i drugi važni podaci. Sa druge strane, za igračke, ali i za neke druge proizvode sa pijaca i buvljaka, niko ne garantuje – to je kupovina „mačke u džaku“.

Pri kupovini igračaka za svoje mališane roditelji treba da vode računa da igračka bude odgovarajuća uzrastu deteta, potom da je napravljena od netoksičnih materijala, kao i da nema delove koji bi mogli da dovedu do povređivanja deteta tokom igre. Pored toga, treba obratiti pažnju i na to da materijal od koga je igračka napravljena može lako da se pere.

Boravak na svežem vazduhu poboljšava san, apetit, raspoloženje, podiže imunitet i doprinosi dobrom opštem stanju deteta.

Beba može u kratku šetnju od 15-og dana. U početku po desetak minuta izneti adekvatno obučenu bebu, u zavisnosti od godišnjeg doba, u naručju na terasu , a posle 4-5 dana smestiti je u kolica pa u šetnju koja ne bi trebala da traje duža od 2 sata.

U letnjem periodu izbegavati najtopliji deo dana od 10 do 17 časova, a u zimskom periodu izlaziti u šetnju oko podne,kada ima najviše sunčeve svetlosti odnosno kada je najtopliji deo dana.

U šetnju ne bi trebalo izvoditi bebu po magli, mrazu i vetrovitom vremenu.

Ako roditelj zapazi neke neobičnosti kod svog deteta, a odnosi se na vid svakako o tome treba da se konsultuje na prvom redovnom pregledu sa izabranim pedijatrom.

Radi lakšeg prepoznavanja moguće slabovidosti kod dece obratiti pažnju da li:

1. Dete žmirka ili „škilji“;
2. Jedno oko skreće u stranu;
3. Drži iskrivljenu glavu ili gleda „iskosa“;
4. Ne može da proceni daljinu predmeta i promašuje ih;
5. Udara o predmete kada se kreće;
6. Preblizu drži knjigu dok čita ili boji;
7. Približava se televizoru ili ekranu;
8. Ne prepoznaje poznate likove u daljini;
9. Ne fiksira predmet.

Pregled kod pedijatra će otkloniti sumnju ili će se preduzeti sve mere kako bi se započelo lečenje što pre.

U prvih mesec dana postupićete po preporuci lekara neonatologa iz porodilišta, a nakon toga na prvom pregledu kod izabranog pedijatra ćete dobiti savet o daljem postupanju.

Jedinstven stav naših stručnjaka po ovom pitanju ne postoji. Jedan broj stručnjaka se zalaže za široko povijanje do šestog meseca, kao preventivnu meru koja povećava šanse da se kukovi pravilno razvijaju. Mišljenje baziraju na dokazima – široko povijanje je doprinelo većem procentu preveniranja razvojnih poremećaja zgloba kuka i izbegavanju operativnog zahvata, pa se kod nas sada retko operišu deca sa urođenim iščašenjem kukova.

Sa druge strane ima stručnjaka koji su mišljenja da nema potrebe za širokim povojem ako na rođenju nije potvrđena nestabilnost bebinog kuka.

Već prvih dana nakon rođenja, lekar specijalista (pedijatar, fizijatar) može posebnim testovima, u okviru kliničkog pregleda, da utvrdi da li je bebin kuk nestabilan odnosno da li ispada iz ležišta. Ukoliko se primeti ovaj poremećaj u prvim danima treba primeniti široki povoj i primenjivati ga do navršena dva meseca, kada se radi ultrazvuk kukova koji će utvrditi pravo stanje zgloba kuka.

Ne, bebu od šest meseci ne treba stvljati da sedi. Beba će se sama podići u sedeći položaj onda kada bude „zrela“ za to.

Beba vežba podizanje u sedeći položaj preko boka, tako što ležeći na leđima, podižući noge ka stomaku, hvatajući šakama kolena i stopala, isteže mišiće leđa i jača mišiće stomaka. Kičmeni stub još uvek nije dovoljno čvrst da može bebu da održi u uspravnom, sedećem položaju.

Beba obično sa dvanest meseci, bez ičije pomoći može sama da se preko bočnog položaja i kosog sedećeg postavi u sedeći položaj sa pravim leđima i malo savijenim nogama.

Poželjno je da beba u periodu od osmog do desetog meseca nauči da puzi, kao sastavni deo razvoja deteta.

Puzanjem se razvija bolja usklađenost pokreta, razvoj vida, osećaj za balans, orjentaciju u prostoru, opažanje…

Puzanje se treba podstaknuti tako što će se detetu, ako odbija da bude na stomaku, u uzrastu od tri meseca staviti rolna od peškira ispod grudnog koša i postaviti ga na kosu ravan dok je na stomaku.

Sa šest meseci ga treba postavljati preko svoje noge tako da je oslonjeno kolenima o podlogu. Kada leži na stomaku, na podu (čvrstoj ravnoj podlozi) potrebno mu je davati igračke sa jedne i druge strane tela kako bi dete krenulo ka njima. Odnosno detetu treba ponuditi igru koja mu je zabavna.

Ako preskoči fazu puzanja važno je da razvije druge oblike kretanja po podlozi, bauljanje, kretanje u krug, napred – nazad.

Ako se dete stavlja u ogradicu ili dubak neće pokazivati želju da puzi, već će se odupirati nogama i pokušavati da stoji.

Inače, dubak se ne preporučuje iz više razloga. Povrede koje mogu nastati prilikom pada iz dubka su teške i višestruke. Dete uči da hoda na prstima, ne oslanja se celim stopalom, pa je i prohodavanje teže.