Stanja koja brinu
Stanja koja brinu
Šta je prehlada i kako nastaje?
Obična prehlada ili “kijavica” je najčešća infekcija gornjih disajnih puteva kod male dece, a izazvana je virusima koji inificiraju nos, ždrelo ili sinuse.
Infekcije disajnih puteva se češće javljaju u hladnom periodu godine, odnosno u toku jeseni i zime, kada deca dosta vremena provode u zatvorenom prostoru, a mnoga od njih su u kolektivima (vrtići, škole i dr.), gde su u neposrednom kontaktu sa velikim brojem dece. S obzirom da mala deca još uvek nemaju razvijen imunitet, a da u okolini vreba par stotina različitih vrsta virusa – prehlada i druge respiratorne infekcije su gotovo nezaobilazna pojava svakog odrastanja. Bebe i mala deca u vrtićima su im posebno izložena. Ponekad su one toliko česte da Vam se čini da je Vaše dete neprestano bolesno.
Mala deca starosti do 2 godine mogu imati 8-10 prehlada godišnje, sve dok im imunitet malo ne ojača, što se dešava nakon druge godine života. Vremenom će dete razviti imunitet protiv brojnih virusa, što se najčešće dešava u uzrastu 6-7 godina, tako da će i pojava prehlada biti znatno ređa.
Kako se prehlada dobija?
Vaše dete prehladu može dobiti veoma lako: kapljičnim putem – kijanjem ili kašljanjem, direktnim kontaktom – poljupcem ili dodirom od strane bolesne osobe, ili indirektno dodirivanjem zaraženih predmeta, kao što su maramice ili kvake. Neki virusi, uključujući i uzročnike dijareje ili gripa, na ovim površinama mogu preživeti i po više časova.
Kako da prepoznate da li Vaše dete ima prehladu?
Najčešći simptomi i znaci prehlade su:
- zapušen nos ili nos koji curi
- kijanje
- kašalj
- glavobolja
- blaga infekcija grla
- blaži bol u grlu
- gubitak apetita
- blag do umeren zamor
- umereno visoka telesna temperatura
Komplikacije prehlade poput bola u uvu i upale uva ili sinusa su moguće ali retke, i sprečavaju se redovnom higijenom nosa, odnosno redovnim ispiranjem i održavanjem nosnih kanala prohodnim.
Grip takođe spada u virusna oboljenja i njegovi znaci i simptomi su slični onima kod prehlade. Kada se dete razboli, roditelji su često u dilemi da li njihovo dete ima običnu prehladu ili grip, koji može imati teže posledice po nežni dečiji organizam.
Epidemije gripa izbijaju svake godine u periodu od novembra do aprila, a s obzirom da ovaj virus vrlo brzo mutira, odnosno menja se, imunitet stečen nakon preležane infekcije ne traje dugo i dete već sledeće godine može ponovo da se razboli.
Grip se prenosi istim putem kao i druge respiratorne infekcije, ali su simptomi mnogo izraženiji i brže se razvijaju nego kod prehlade, a opšte stanje deteta je znatno lošije.
Deca koja su samo prehlađena obično imaju dovoljno energije za igru i gotovo se nesmetano bave svim svojim uobičajenim aktivnostima, dok su deca sa gripom bezvoljna i malaksala i obično nemaju snage ni da ustanu iz kreveta, a kamoli da se igraju.
Najčećši znaci i simptomi gripa su:
- iznenadna visoka temperatura praćena groznicom (jezom i drhtavicom),
- suvi kašalj i bolovi u grlu,
- glavobolja,
- ekstreman umor i gubitak apetita,
- bolovi u mišićima,
- osećaj slomljenosti u čitavom telu.
Bebe i novorođenčad mogu imati izuzetno visoku temperaturu bez ikakavih drugih simptoma. Temperatura kod dece često prelazi 39,5°C, a neka deca mogu dobiti i febrilne konvulzije, poznatije kao fras. Kod mlađe dece mogu biti prisutne i stomačne tegobe, poput osećaja mučnine ili bolova u stomaku, povraćanja i proliva.
U nekim slučajevima, usled upale mišića dete se može žaliti na jak bol u nogama ili leđima.
Komplikacije kod gripa su mnogo češće i teže i on kod dece može dovesti do nastanka krupa (laringitisa – infekcije koja napada grlo i glasne žice i izaziva napade kašlja u vidu lajanja i otežano disanje), upale bronhija i pluća.
Dete koje nema izrazito visoku temperaturu, koje je dobrog opšteg stanja (živahno) samo se ponekad zakašlje, curi ili mu je zapušen nos, koje ne povraća, ne zahteva odlazak kod lekara. Nekad je dovoljno samo da se posavetujete sa stručnjacima.
Međutim, dete sa simptomima respiratorne infekcije treba da što pre odvedete lekaru ukoliko:
- ima manje od 3 meseca;
- ima poteškoća sa disanjem (diše ubrzano ili otežano), zviždi mu u plućima;
- odbija podoj ili povraća;
- njegov kašalj liči na lavež psa;
- usne počnu da mu plave;
- kašlje kao da se davi ili povraća;
- mu se simptomi prehlade, odnosno opšte stanje, naglo pogorša;
- je mnogo pospanije nego inače, ne želi da jede ili da se igra;
- je razdražljivo ili neutešno;
- unosi jako malo tečnosti i nije mokrilo duže od 6 sati u budnom stanju;
- povraća duže od 3-4 sata ili ima veći broj tečnih stolica.
Takođe, obavezno se javite lekaru ukoliko:
- se dete ujutru probudi sa jednom ili oba oka slepljena sasušenim žućkastim sekretom;
- duže vreme ima obojenu (žutu ili zelenu) sekreciju iz nosa;
- se detetovo stanje ne popravlja ni posle 5 dana, ili ukoliko je stanje počelo da se popravlja, a dete iznenada dobije visoku temperaturu;
- dete ima neko hronično oboljenje, a pokazuje znake prehlade i gripa.
Kod virusnih infekcija terapija je usmerena ka ublažavanju njihovih simptoma i podizanju detetovog imuniteta.
Prehlada obično traje oko nedelju dana, mada može potrajati i pune dve nedelje, i uglavnom prolazi sama, a deca mogu nastaviti sa svojim uobičajeim aktivnostima čim im bude bolje.
Kod gripa, groznica i bolovi u mišićima obično traju 2-4 dana, dok kašalj i umor mogu da traju i nedelju, dve.
Kako biste Vašem detetu olakšali postojeće tegobe pridržavajte se sledećih saveta:
- Detetu omogućite dovoljno odmora i sna u skladu sa njegovim stanjem i potrebama.
- Redovno održavate higijenu nosa Vašeg deteta/bebe čišćenjem i ispiranjem.
- Dajte mu da pije tečnost (najbolje vodu i blage čajeve ohlađene do sobne temperature, ili sveže voćne sokove) – pojite dete po principu “češće, a manje” i izbegavajte kisele sokove jer mu mogu nadražiti želudac.
- Spremajte mu male hranljive obroke, ali ga nemojte terati da jede na silu.
- Kada ono samo zatraži hranu, prvo mu dajte blage supe, bareno povrće, kuvano pileće ili juneće meso, a sveže voće i povrće dolazi na kraju.
- Ukoliko sisa, bebu što češće stavljajte na podoj, kako bi unela dovoljnu količinu tečnosti, a antitela iz maminog mleka će bebi svakako pomoći da se brže i bolje izbori sa postojećom infekcijom.
- Redovno proveravajte telesnu temperaturu Vašeg deteta – ukoliko ima temperaturu preko 38,5°C ili trpi bolove (glavobolja, bolovi u mišićima), dajte mu sredstvo protiv bolova i za snižavanje temperature uz prethodnu konsultaciju sa pedijatrom, pogotovo ukoliko detetu neki lek dajete prvi put.
Dok starija deca u najvećem broju slučajeva mogu sama da se izbore sa zapušenim nosem, mlađa deca i bebe to nisu u stanju da urade i treba im naša pomoć. Takođe, malo dete slabo diše na usta, a novorođenče to uopšte ne može da uradi. Odojčad će slabije jesti jer im zapušen nos onemogućava normalno gutanje i uzimanje vazduha u toku sisanja.
Kod beba i dece koja su prehlađena, a nos im je pun sekreta, obavezno je njegovo redovno čišćenje.
Nos treba ispirati preparatima fiziološkog rastvora ili prečišćene morske vode, i nakvašen sekret izvlačiti onoliko puta koliko je potrebno da se obezbedi protok vazduha, odnosno disanje.
Ispiranje se vrši tako što se u nosić prvo stavi nekoliko kapi fiziološkog rastvora, pusti se da on malo odstoji kako bi razmekšao postojeći sekret, a zatim se izvlači.
Izuzetno su zgodni, jednostavni i laki za upotrebu preparati u vidu spreja, kao i bebi aspiratori (pumpice), koji pomažu roditeljima da očistite sekret brzo i efikasno.
Nos se obavezno čisti pre jela, jer ako ga čistite posle jela, možete izazvati nadražaj na povraćanje.
Čim dete malo poraste treba ga naučiti kako da pravilno izduva nos.
- Za sprečavanje širenja virusnih infekcija najvažnije je održavanje higijene ruku – Vaših i detetovih:
- Perite ruke posle svakog kašljanja, kijanja ili brisanja nosa.
- Perite ruke nakon svakog kontakta sa osobom koja ima simptome prehlade, ili neke druge respiratorne infekcije.
- Nakon brisanja nosa detetu obavezno operite Vaše i njegove ruke.
- Ukoliko Vam voda i sapun nisu dostupni, ruke obrišite vlažnim maramicama ili sredstvom za dezinfekciju ruku na bazi alkohola, ali vodite računa da ova sredstva držite podalje od deteta, kako ih ne bi progutalo.
- Bebe mlađe od 3 meseca držite podalje od ljudi sa prehladom.
- Izbegavajte zatvoren prostor (naročito u zimskom periodu) u kome boravi mnogo ljudi.
- Učite decu da prilikom kašljanja i kijanja nos i usta prekriju rukom ili maramicom, ili da kašlju sebi u lakat ili nadlakticu.
- Sve igračke koje deca mogu da stave u usta moraju da se operu pre davanja detetu.
- Izbegavajte da sa detetom delite pribor za jelo i piće, pribor za higijenu ili peškire.
- Ukoliko Vaše dete boravi u kolektivu (vrtić, dnevni boravak i dr.) obavestite vaspitača o pojavi bilo kog simptoma prehlade kod deteta i konsultujte se sa njim da li dete može da ide u vrtiću ili treba da ostane kod kuće.
- Svež vazduh je najbolji saveznik u borbi protiv virusa
- redovno provetravajte prostorije u kojima dete boravi;
- dete kad god je moguće izvedite u šetnju na svež vazduh;
- isto važi i za bebeu, koju treba prošetati vodeći računa o vremenskim uslovima (da ne bude previše hladno ili verovito).