Rast i razvoj dece

Kolika je važnost najranijeg životnog doba za razvoj deteta?

Brojna naučna istraživanja sprovedena u proteklim decenijama, pokazala su da je za kvalitetan razvoj deteta, njegovo zdravlje i celoživotni društveni uspeh, izuzetno važan period od začeća pa do navršetka treće godine života. Razvoj mozga, koji se izuzetno dinamično odvija u ovom periodu, oblikuju genetsko nasleđe i svakodnevna iskustva koja su brojna i nova za dete. U procesu prilagođavanja nebrojenim uticajima okoline, ispoljavaju se različiti obrasci genetskog nasleđa, što ima za posledicu stvaranje prvih „shema“ po kojima će se organizam deteta prilagođavati uticajima okoline tokom čitavog života. Upravo je ovaj proces ono što daje izuzetnu važnost ranom uzrastu.

Da li možemo da utičemo na razvoj naše dece i ima li to značaj za društvo?

Pospešivanje ranog razvoja dece može se izvesti putem uvođenja dokazano uspešnih praksi i intervencija u odnose sa decom, sa ciljem maksimalnog iskorišćenja razvojnog potencijala deteta određenog uzrasta. Društvena korist koja proističe od uvođenja dokazano uspešnih praksi i intervencija u rani dečji razvoj, ogleda se u njihovoj velikoj isplativosti, visokoj verovatnoći za uspeh, izbegavanju neophodnosti delovanja u kasnijem uzrastu, boljih međuljudskih odnosa, boljeg zdravstvenog stanja u odraslom dobu, manje sklonosti ka kriminalu i nasilničkom ponašanju.

Da li kućne posete patronažnih sestara imaju efekta?

Organizovani napori da se kroz programe kućnih poseta omogući bolje savetovanje u oblastima ishrane, razvoja i stimulacije saznajnih sposobnosti deteta, imaju sve snažniju naučnu pozadinu – pokazano je da ovakvi programi pospešuju razvoj u detinjstvu, rezultuju većim ostvarenim novčanim prihodima u odraslom dobu, a dovode i do uspešnijeg razvoja sledećeg pokolenja potomaka.

Da li zdravstveno stanje roditelja može da ima uticaja na zdravlje i razvoj dece?

Odgovor je potvrdan. Jedna važna oblast delovanja kroz koju se može značajno uticati na zdravlje i razvoj dece, jeste briga o zdravstvenom stanju roditelja pre začeća deteta. Postoje brojni dokazi da fizičko i mentalno zdravlje roditelja u periodu pre trudnoće mogu uticati na razvoj dece, kako u detinjstvu tako i u godinama koje slede. Takođe, pokazano je da delovanje na polju poboljšanja roditeljskog zdravlja i životnih okolnosti, mogu obezbediti bolje ishode za decu – dakle, promena je moguća. Najčešći činioci kroz koje se ogleda uticaj roditeljskog zdravlja, ponašanja i životne okoline na decu jesu sledeći:

• poremećaji ishrane – gojaznost, pothranjenost ili nedostatak određenih hraniljivih materija – vitamina i minerala
• psihološki i društveni činioci – mentalno zdravlje roditelja, nasilje u porodici, zloupotreba psihoaktivnih supstanci (droga, alkohol, duvanski proizvodi), stavovi i prakse okruženja
• nepovoljni efekti životne sredine – izloženost određenim toksičnim materijama iz vazduha, vode žemljišta ili hrane, neadekvatni životni uslovi
• zarazne bolesti – pojava usled nepotpune vakcinacije, infekcije za koje ne postoji vakcina (SIDA i polno prenosive bolesti),
• neprepoznati genetski poremećaji – nasledne bolesti
• nepripremljenost majki za rađanje – trudnoća u ranom životnom dobu, nerešen materijalni status,