Rast i razvoj dece

Već od početka drugog meseca života dete pokazuje posebnu zainteresovanost za sve što dolazi iz njegovog okruženja – ljudsko lice, glas, blizina drugih, telesni dodir, zvuk itd.

Ukoliko su te draži prijatne, kod deteta će doći do rane stimulacije u smislu izazivanja pozitivnih emocionalnih reakcija koje će kasnije biti temelj (osnova) njegove ličnosti.

U tom smislu roditelji treba da:
– obezbede prijatan porodični ambijent, ispunjen ljubavlju, pažnjom, dosta lepih igračaka u veselim bojama, kao i diskretnu, laganu muziku i time dovedu do stvaranja dobre socio-emocionalne klime i raspoloženja.

Pored toga potrebno je da:
– prilikom kupanja vode računa

• da detetu voda bude prijatna;
• da mu ne uđe sapun u oči;
• da se dete ne zagrcne vodom;
• da dete ne isklizne iz ruku.

– u toku nege

• nežno i polako skidati bebu uz osmeh, pričati joj ili brbljati;
• dok se dete prepovija, pustiti ga da se slobodno bacaka, kraće vreme i u prisustvu odraslog. Ovu aktivnost pratiti određenom govornom
  komunikacijom.

– prilikom spavanja

• obezbediti mir za vreme pripreme za san i pričati tihim i smirenim glasom ili pevati neku lepu uspavanku;
• dete ne buditi iznenadnim i intenzivnim zvucima i bukom;
• ne buditi ga na grub način;
• ne ostavljati dete samo, čak i kada spava.

– u budnom stanju

• izbegavati neobične situacije i iznenadne susrete sa nepoznatim licima;
• susrete sa nepoznatim licima izvoditi tako da oni budu postepeni, u smirenoj atmosferi i u prisustvu poznate osobe;
• uočavati blagovremeno znake gneva kod deteta i tražiti uzroke toga i uklanjati ih;
• držati dete u naručju ili kolicima i šetati sa njim pokazujući mu i komentarišući okolinu;
• sa detetom izvoditi različite brojalice;
• igrati se različitih skrivalica (zatvoriti i otvoriti oči pred detetom, prekrivati rukama ili maramom svoje lice, skrivati se delimično iza kreveca, zatim se pojavljivati sa raznih strana ispred deteta sa nekom lepom pesmicom).

– u toku hranjenja

Majčino mleko je najbolja hrana za bebu; dojenje doprinosi da se bebe zaštite od opasnih bolesti. Ako je majka nervozna u toku dojenja, ona to prenosi na svoju bebu.

Dojenje je način zadovoljavanja ne samo životnih potreba za hranom već i psiholoških potreba za ljubavlju, sigurnošću i podrškom. Zato majka treba da je smirena i raspoložena kada doji bebu, kao i kasnije kada počne da je hrani.

Već u prvim mesecima dečjeg života odrasli treba da, pored namirivanja fizioloških potreba, zadovolje i prirodne razvojne potrebe deteta za pokretom.

Pre svih stimulativnih vežbi, koje sa detetom izvodi odrasla osoba, potrebno je znati da ono razvija spontane aktivnosti i ima potrebe za pokretom.

Među pokretima tek rođenog deteta mogu se jasno razlikovati neki specifični refleksi i spontani, uglavnom nekoordinisani pokreti različitih delova tela (bacakanje udova, pokreti celog tela). Voljna kontrola pokreta se postepeno uspostavlja i tesno je zavisna od sazrevanja nervnog sistema. Tok i razvoj kontrolisanih i koordinisanih pokreta idu po utvrđenom redosledu.

Glavne zakonitosti u tom razvoju su da se kontrola uspostavlja u pravcu od glave ka donjim udovima i u pravcu od sredine ka periferiji tela.

To se najjasnije ispoljava u razvoju posturalnih položaja. Dete najpre može voljno da upravlja mišićima koji pokreću očne jabučice, zatim mišićima vrata što omogućava postepeno držanje glave u uspravnom položaju, podizanje glave kada leži potrbuške. Taj proces se odvija u prva tri meseca života.

Proces uspostavljanja kontrole pokreta trupa odvija se postepeno sve do kraja desetog meseca kada dete počinje da sedi. Sa deset meseci dete može iz sedećeg položaja da se naginje na stranu i ponovo vrati u sedeći položaj.

Sa dvanaest meseci počinje priprema za prohodavanje, kada većina dece prohoda.

Vežbe koje se primenjuju u uzrastu od trećeg do dvanaestog meseca treba da stimulišu motoričke aktivnosti ruku i ramenog pojasa, leđne i trbušne muskulature, karličnog pojasa i nogu.

Principi sprovođenja masaže

Početkom prvog meseca života potrebno je početi sa masažom odojčeta i nastaviti do kraja prve godine. Masaža je korisna za svu decu a posebno onu koja imaju loš apetit ili su slabo pokretljiva, imaju trome mišiće ili znake rahitisa. Masažom se postiže umirujući efekat na centralni nervni sistem, poboljšava se ishrana mišića i njihova elastičnost, kao i rad unutrašnjih organa. Za decu je masaža prijatna, stvara radosno raspoloženje i zajedno sa gimnastikom doprinosi normalnom razvitku organizma.

Kod masaže ne treba koristiti kreme ili talk, jer zapušavaju pore u koži. Pravac masiranja je od prstiju šake prema ramenu a na nogama takođe od prstiju, tabana prema preponama.

Masaža se sprovodi u vidu uzastopnih glađenja, trljanja delova tela deteta. Na taj način se utiče ne samo na površinske i unutrašnje slojeve tkiva, već refleksno i na ceo organizam. Osnovni postupak masaže je glađenje, kada dlan ruke odraslog klizi po koži deteta sa različitim pritiskom. Šaka ruke se čvrsto pripije uz telo deteta, klizi mirno, ritmički i polako.

• Trljanje je varijanta masaže koja se sastoji u tome što se koža deteta i njena dubinska tkiva blago razvlače u raznim pravcima. Naročito je pogodna za masažu grudnog koša, tabana, leđa i stomaka.
• Gnječenje se primenjuje prvenstveno za dopunsku masažu. Kod ovog postupka delovi mišićnog tkiva se blago štipkaju. Koristi se najčešće u predelu gluteusa (guze).

Principi sprovođenja telesnih vežbi za stimulaciju motornog razvoja

Telesne vežbe za stimulaciju motornog razvoja sastoje se od niza specijalno odabranih prostih pokreta, zavisno od uzrasta deteta. Ove vežbe dete izvodi uz pomoć majke. Najbolje je kada vežbe imaju karakter igre. U toku vežbe nastojimo da kod deteta održimo dobro raspoloženje i podstičemo ga na aktivnost.

Masažu i vežbe treba izvoditi u dobro provetrenoj prostoriji, sa temperaturom ne nižom od 20°C (u zimskom periodu). U letnje vreme se vežbe izvode pri otvorenom prozoru ili napolju.

Pri izrazitom otporu deteta prema vežbama, kada ono plače, ukoči se ili odbija da izvrši pokret, treba ga nežno umiriti, pokazati mu igračke. Ukoliko se dete ne smiri, vežbe valja prekinuti.

Neophodno je da majka nauči da sigurno drži dete i pravilno ga pridržava pri izvođenju aktivnih pokreta.

Pri vežbanju se ne sme upotrebljavati sila. Svi pokreti se izvode ritmično, mirno i ravnomerno.

U početku treba vežbati jednom dnevno, u trajanju od 3 do 5 minuta sat i po posle jela. Vežbe se ponavljaju 2 do 4 puta. Postepeno, sa razvojem deteta, primenjuju se sve složenije vežbe. Vreme vežbanja se produžava i povećava na 2 do 3 puta tokom dana.

Neophodan uslov za efikasnost vežbi je i pridržavanje pravilnog higijenskog režima, pravilno ritmično smenjivanje sna i budnosti, hranjenja i higijenskih mera (kupanja, šetanja).

Masaža i telesne vežbe se ne sprovode kod akutnih i težih hroničnih oboljenja.

Senzorno-perceptivni razvoj ljudske jedinke ima veoma složenu psihičku funkciju. Osetljivost na spoljne draži jako je izražena u prvim godinama života. Putem čulnih organa dete od rođenja prima utiske, a sa rastom i razvojem počinje da ih prerađuje, organizuje i stiče iskustva i saznanja o stanjima i promenama u neposrednoj okolini.

Senzorno-perceptivni razvoj teče uz proces sazrevanja, ali je bitan i način podsticanja čula za njihovo usavršavanje, što znači da se u dečijem razvoju može postići više zahvaljujući adekvatnim podsticajnim aktivnostima. Odojče poseduje velike sposobnosti da čulno razlikuje velik broj draži.

Osetljivost na dodir je najrazvijenija i nastaje odmah po rođenju. U razvoju osetljivosti za dodir posebnu ulogu imaju ruke.

Osetljivost na toplo pri rođenju, manje je izražena od osetljivosti na hladno.

Osetljivost na bol je slabija u prvim danima života da bi se nakon nekoliko dana po rođenju ona uvećala i prvo se javlja na očnim kapcima, usnama i čelu.

Čulo mirisa je razvijeno i može se utvrditi kod deteta već nekoliko sati po rođenju.

Čulo ukusa je dobro razvijeno već u toku druge nedelje života. Na draži za ukus reaguju sva deca. Na slatko dete reaguje sisanjem i blagim izrazom lica. Na slano, gorko, kiselo dete reaguje grčenjem lica, plačem, bacakanjem nogu i ruku, guranjem i glasovnim odbijanjem.

Sluh je najslabije razvijen pri rođenju, ali već posle 3 do 7 dana javlja se reakcija na šumove, zatim tonove, a u 4. nedelji i na ljudski glas.

Dete aktivno počinje da sluša kada očima traži izvor zvuka ili okreće glavu u njegovom pravcu. U 5. mesecu dete prepoznaje majčin glas i na njega reaguje. Odojče pokazuje jasne znake straha na jake, posebno iznenadne zvuke. Tiha pesma ili muzika gode detetu i blagotvorno deluju na njega.

Vid je u početku slabo izražen. Sa 10 dana dete je sposobno da prati očima predmet koji se kreće horizontalno, vertikalno i kružno. Osetljivost za vid stalno napreduje, u dobi od oko 3 meseca većina dece savlađuje konvergenciju i akomodaciju očiju i tada počinje da obraća pažnju na predmete i lica oko sebe. Malo dete prvo fiksira predmet, pa ga hvata. Odojče razlikuje boje, ali osetljivost za boje se razvija tokom prve tri godine života. Odojče sa 3-4 meseca je sposobno da vizuelno razlikuje osnovne oblike: krug, trougao, četvorougao. U ovom uzrastu dete razlikuje veličinu predmeta. Sa 6 meseci dete razlikuje dubinu. Od svih vizuelnih draži ljudsko lice najduže privlači pažnju deteta.

Elementi rane stimulacije

Da bi dete razvijalo i usavršavalo čulne osetljivosti i opažanja roditelji treba da obezbede detetu da za:

– dodir i vibracije:

• pipa predmete od različitog materijala: meko-tvrdo, glatko-hrapavo, toplo-hladno, suvo-mokro;
• udara razne predmete jedan o drugi: kocku o kocku, kutiju o kutiju, poklopčić o poklopčić, štapić o bubnjić, da dodiruje membranu na bubnjiću i na taj način oseti vibracije;
• dotiče predmete koji nisu neposredno bili u njegovom vidnom polju;
• upoznaje temperaturu kao pojavu, putem dodira toplih i hladnih predmeta.

– čulo ukusa i mirisa:

• kod deteta se podstiču povezivanje izgleda hrane sa njenim ukusom i mirisom: mleko i čaj su slatki, supa je slana, jabuka, pomorandža, su slatke, limun je kiseo i mirisan;
• detetu se daje da pomiriše čaj, mleko, jabuku, limun, šargarepu, parfem, cveće;
• detetu se pokazuju materije prijatnog i neprijatnog mirisa i to se komentariše rečima ili neverbalno.

– čulo sluha:

• dete se podstiče da okreće glavu u pravcu iz koga potiče zvuk i pri tom se izvor zbuka približava uhu deteta: zvonjava sata, telefona, udarac u bubnjić, zveckanje zvečkom, slušanje muzike sa radija;
• detetu se daju igračke i predmeti koji proizvode zvuk i ono se podstiče da reprodukuje zvuk koji čuje: zvrrr, cin-cin, bum-bum, tam-tam;
• detetu se pokazuju igračke ili modeli domaćih životinja: mačke, psa i istovremeno imitiraju zvukovi koji ove životinja ispuštaju. Ovo se radi pred očima deteta i blizu njegovog uha;
• odrasli treba da stvore slušne impresije uz pomoć kasetofona, gramofona i drugih instrumenata, sa promenom jačine zvuka i rastojanja izvora zvuka od uha deteta.

– čulo vida:

• dete se podstiče i podržava da prati predmet koji se kreće pred njegovim očima u vertikalnoj, horizontalnoj ravni i u krug;
• roditelji pale i gase svetlo, baterijsku ili noćnu lampu pred očima deteta, prateći reakcije i podstičući ga da primećuje pojave i to iskazuje neverbalno i verbalno;
• roditelji povezuju neke vidne draži sa slušnim i taktilnim i usmeravaju dete da i ono to opaža;
• roditelji podstiču razvoj osećanja rastojanja kod deteta, udaljavanjem i približavanjem igrački i drugih predmeta.

– kinestetičku osetljivost:

• osmehom, blagim glasom roditelji podstiču dete da pruža ruke prema vizuelno prijatnom liku: lice majke i drugih osoba u njegovom okruženju, lutka, lepa maska;
• nežnim dodirom delova tela deteta roditelji ga podstiču i verbalno podržavaju da te delove tela pokreće.

Već u prvim godinama života dete u krugu porodice stiče prve kontakte i zvučne predstave, odnos prema muzici i smisao bavljenja njome.

Dete neosetno ulazi u svet muzike nakon rođenja, dok ga odrasli neguje (prepovija, uspavljuje), peva mu, zabavlja ga, priča mu, igra se sa njim dok mu pevaju starija deca, dok osluškuje razne zvuke tokom šetnje i sl. Od prvih meseci dete treba okružiti zvucima, omogućiti mu da stekne dovoljno zvučnih utisaka.

Detetu je najbliža ona muzika na koju se njegovo uvo priviklo u ranom detinjstvu.

Za dete je od posebne važnosti negovanje izražajnog govora, zvučno bogatog i prijatnog za uvo. Detetu treba što češće pevati uz priču, pokretnu igru, sliku i kombinaciju muzike, igre i reči. Pevanje je za dete korisno jer se njegov glas čuva i ne oštećuje. Da bi dete uočilo i prihvatilo pesme neophodno je češće ih ponavljati. Dečju aktivnost treba stalno podsticati, a jedan od načina je zvučna igračka.

Sluh i glas deteta, kao i osećaj za ritam jesu elementi na kojima se zasniva muzičko podsticanje deteta.

Muzikom u dečiji život unosimo veselje, radost, opuštenost i oduševljenje. Ako je dete već u najranijem detinjstvu okruženo dobrom i njemu bliskom muzikom ona ga vrlo brzo ispunjava, oplemenjuje, obogaćuje i podstiče razvoj njegovog emocionalnog života, intelekta, mašte, pažnje, interesa za istraživanje i stvaralaštvo.

Šta roditelji mogu da učine?

Da bi dete razvijalo osećaj za muziku i ritam odrasli treba da:

• obezbede povoljnu muzičku sredinu koja pruža dovoljno mogućnosti da ih dete asimiluje kroz sopstvenu igru i druge aktivnosti;
• obezbede dovoljno zvučnih predmeta finog zvuka kao što su: muzičke kutije, lutke koje sviraju, viseće zvučne predmete, zvučne igračke na povlačenje itd.
• reaguju na dečije signale ne samo koristeći zvučne igračke, već i pevanjem koje, kao i govor, izaziva interesovanje i najčešće burno, radosno reagovanje deteta;
• zvučne predmete postave da ih dete samo može pokrenuti i izazvati zvuk;
• vode računa da zvučne igračke i drugi zvučni instrumenti budu na dovoljnoj udaljenosti od očiju deteta. Takođe treba voditi računa o dužini traka na kojima se nalaze zvučne igračke da se dete ne bi u njih zapetljalo i ugušilo;
• često menjaju vrstu zvučne igračke, da bi se na taj način vršila stimulacija sa novim izvorom zvuka;
• razgledanje slikovnica isprate muzičkim aktivnostima.

Razvojni stepen dečjeg likovnog izražavanja, sastavni je deo psihofizičkog razvitka svakog deteta. Dete prolazi kroz faze koje se ne mogu precizno odrediti, jer njihovo trajanje nije isto za svu decu, ali ih sva deca prolaze. Svaka faza se nadograđuje na prethodnu, a ni jedna zapravo ne iščezava do kraja.

Prva škrabanja su više motorna aktivnost i istraživanje podloge i olovke, nego grafičko-likovno istraživanje.

Dete udara olovkom, povači linije, cepa i buši papir, pri čemu ne pokazuje nikakvo interesovanje za rezultate rada. Škrabanje je zapravo deo njegove igre koju treba shvatiti kao pripremu za složenije oblike likovnog izražavanja u kasnijem uzrastu.

Svaki pokušaj likovnog izražavanja deteta treba podržati i ohrabriti raznim podsticajnim aktivnostima. U podsticaju grafičko-likovnih aktivnosti prevashodan je i bitan proces, a ne konačno likovno dostignuće. U podsticajnim aktivnostima ne insistirati da dete stvara konkretne oblike, već to prepustiti njegovom izboru.

Odrasli moraju uvek da imaju na umu da njihovi kriterijumi “lepog” mogu samo da ograničavaju decu u likovnom izražavanju.

Zbog toga treba da svaku dečiju likovnu aktivnost pohvale, uz diskretan podsticaj da sledeći rad bude bolji. Kod dece kod koje postoji interesovanje za likovne aktivnosti ne treba prekidati pokušaje da se one prihvate, već, naprotiv, vršiti stalno nove stimulacije. Ovo se radi uz obogaćivanje sredstava kao što su novi papiri, nove boje i novi materijali.

Decu koja ne pokazuju interesovanje za crtanje ne treba na to primoravati, već im omogućiti da posmatraju drugu decu u tim aktivnostima.

Na taj način se kod njih može razviti želja za istom aktivnošću. Likovni rad deteta je završen sa prestankom interesovanja za njega, a ne onda kada odrasli ocene da je rad “lep” i “završen”.

Pre nego počne da izgovara prve reči sa smislom, dete može da razvija čitav reprertoar socijalnih neverbalnih simbola kojima izražava svoja osećanja, potrebe, želje, raspoloženja, ali samo pod uslovom da odrasli uočavaju, tumače i adekvatno reaguju na te signale.

Za pojavu i razvoj govora bitna je međusobna aktivna razmena neverbalnih i verbalnih signala između deteta i odraslog u svakodnevnim praktičnim životnim situacijama.

Da bi dete razvijalo jezičke aktivnosti, odrasli treba da stalno održavaju kontakt sa detetom pomoću govora, nežnim gukanjem i pevušenjem.

Ovo je neophodno:

• zato što dete obraća pažnju na ljudski glas;
• jer ljudski govor izaziva pravu radost kod deteta;
• jer je govor upućen detetu (čak i kada ga ono još ne razume) snažan je podsticaj detetove aktivnosti;
• jer dete u uzrastu do 8 meseci razume emocionalni tok govora i na njega reaguje – odgovara sličnim emocijama;
• jer dete uči da na govor reaguje “svojim govorom” (gukanjem, brbljanjem, izgovaranjem raznih glasova) zato što u periodu 6-8 meseci, dete u trenutku govorenja odraslih obraća pažnju i na situaciju, predmete i na govor koji označava tu situaciju i predmete.

Šta roditelji mogu da učine?

Da bi bilo pravog neverbalnog sporazumevanja i pripreme za govorno sporazumevanje, neophodne su sledeće podsticajne aktivnosti:

• da odrasli obraćaju pažnju na sve radnje i gestove koje čini dete i da nastoje da ih razumeju;
• da odrasli podešavaju svoje radnje i postupke tako da se oni događaju u trenutku kada je dete završilo svoju radnju i kada obraća pažnju na ono što čine odrasli;
• da odrasli povremeno uz pokazivanje jasno imenuju predmete iz detetove okoline;
• da detetu predstavljaju slikovnice, sa jasno i jednostano nacrtanim poznatim predmetima i životinjama;
• dete treba redovno oslovljavati njegovim imenom (skraćenim imenom ili imenom iz milošte);
• da obraćaju veliku pažnju na detetovu vokalizaciju i podstiču dete u toj aktivnosti;
• da pokazuju svoju zainteresovanost za prve reči deteta, da ih ponavljaju i zajedno sa njim nastoje da otkriju šta izgovoreno znači;
• da posle svake izgovorene reči, snažnim podsticajima aktiviraju dete da koristi nove reči.

Sve te aktivnosti treba da budu potkrepljene jakom emocionalnom reakcijom, iz koje će dete osetiti ljubav i sigurnost.