Bezbednost

Bezbednost

Bezbednost dece u vodi

Boravak pored i u vodi predstavlja pravu priliku za opuštanje cele porodice, a naročito prija najmlađima. Međutim, činjenice ukazuju na to da veliki deo roditelja ne pridaje dovoljno pažnje opasnostima koje vrebaju od same vode. Utapanje predstavlja vodeći uzrok smrti dece do 5 godina starosti, i jedan od najčešćih uzroka smrti dece svih ostalih uzrasta.

Često se dešava u tišini i neće se čuti nikakvi upozoravajući zvuci borbe ili zapomaganja. Kada se utapaju deca uglavnom ne viču i ne mašu rukama kako bi dozvala pomoć – oni samo nestanu ispod površine, tako da često roditelj ili staratelj ni ne primeti da se sa detetom nešto dešava, sve dok ne bude prekasno.

Istraživanja su pokazala da se preko 80% slučajeva utapanja male dece desilo u prisustvu njihovih roditelja ili staratelja!

Mlađa deca, do pet godina starosti, se češće utapaju u kadama i bazenima (u kućnom kruženju), dok se starija češće utapaju u otvorenim vodama (reke, jezera, more i sl).

Imajte u vidu – da bi se dete utopilo dubina vode ne mora da bude velika – bebe i mala deca mogu da se utope i u vodi dubokoj svega nekoliko centimetara!

Pridržavanjem veoma jednostavnih saveta možete da svedete rizik Vašeg deteta od utapanja na minimum.

Učinite dom i dvorište bezbednim
  • Ogradite zaštitnom ogradom bazene i druge vodene površine u Vašem dvorištu!
  • Toaleti, burad, kante, korita, kofe – u njih mala deca mogu lako upasti, te je potrebno da ih ne držite ispunjene vodom ili dostupne deci.
  • Obezbedite Vaše dvorište tako da ga deca ne mogu samovoljno napustiti.

Kade su posebno opasna mesta za malu decu! Bebe i mala deca najčešće se utapaju u kadi ili koritu. Budite prisutni sve vreme kupanja deteta i ne ostavljajte decu čak ni sa starijom braćom ili sestrama. Čim završite kupanje ispraznite kadu.

Učinite kupanje i boravak pored vode bezbednim
  • Decu nikada nemojte ostavljati bez nadzora u blizini vode! Budite na oprezu kada su deca u blizini vode i sve vreme pažljivo pratite njihovo ponašanje. Suzdržite se od svega što Vam odvlači pažnju – dremanja, sportskih i društvenih igara, korišćenja telefona, čitanja knjiga i sl.
  • Nikada ne zadužujte stariju decu da čuvaju mlađu tokom kupanja, plivanja ili igre u blizini vode! Ma koliko da je Vaše starije dete odgovorno, pažnja u dečijem i adolescentskom uzrastu je veoma aktivna i lako se može usmeriti na bilo koju drugu stvar koja im se u trenutku učini zanimljivom.
  • Dete koje ne zna da pliva i u plićaku treba da nosi kolut, mišiće ili pojas na naduvavanje, u skladu sa svojim uzrastom! Samo je trenutak dovoljan da se dete saplete i upadne u vodu ili odluta u dubinu.
  • Bebe koje još uvek ne mogu samostalno da sede nemojte stavljati u kolut ili pojas na naduvavanje, već ih uvek držite u naručju kada ste u vodi.
  • Ukoliko je dete u vodi, postarajte se da dete mlađeg uzrasta uvek bude u blizini odrasle osobe, bukvalno “na dohvat ruke”. Stariju decu (adolescente) naučite da nikada ne plivaju sami ili sa mlađom braćom i sestrama, već u društvu starijih ili odraslih osoba.
  • Naučite dete da pliva. Već u uzrastu od 4-5 godina deca bi trebalo da počnu sa obukom iz plivanja, ali treba imati u vidu da je svako dete različito, i ne treba ga prisiljavati već početi sa časovima plivanja onda kada ono bude spremno, kako se ne bi stvorio dodatni otpor prema vodi.
  • Zapamtite – to što dete zna da pliva ne znači da treba da ga ostavite bez nadzora. Budite uvek uz dete, čak i ako je odličan plivač!
  • Upozorite decu da boravak u otvorenoj vodi (reke, jezera, mora) nije isti kao boravak i plivanje u bazenu! Deca moraju znati da površina ovih voda može biti nemirna, da postoje različite rečne i morske struje koje ih za čas mogu povući u dubinu ili daleko od obale i sl.
  • Skokovi u vodu predstavljaju posebnu opasnost! Skakanje u plitku vodu, ili udarac o ivicu bazena prilikom skoka predstavljaju česte uzroke povreda kičme, a mogu dovesti i do utapanja. Naučite decu da prvo uvek pažljivo provere dubinu vode u koju žele da skoče, kao i da prvi put uvek skaču na noge.
  • Potrudite se da unapredite Vašu veštinu plivanja, kao i da naučite osnove pružanja prve pomoći, pre svega osnovne postupke oživljavanja (kardiopulmonalne reanimacije), jer mogu Vašem detetu spasiti život.

Učinite boravak deteta na plovilu bezbednim
  • Kako bi boravak vašeg deteta na plovilu bio što bezbedniji, postarajte se da na njemu deca uvek nose prsluke za spasavanje odgovarajuće veličine.
  • S obzirom da je alkohol jedan on najčešćih uzročnika nezgoda u vodenom saobraćaju, kako biste zaštitili sebe i svoje najmilije uzdržite se od konzumiranja alkohola na plovnom objektu.
  • Naučite decu pravilima ponašanja na plovilu – objasnite im zašto ne bi trebalo da ruke i noge guraju van plovila ili trče po njemu.

I pored toga što utapanje često protekne u potpunoj tišini, bez zapomaganja ili drugih upozoravajućih zvukova, postoje određeni znaci koji Vam mogu ukazati na nastupajuće utapanje:

  • unazad zabačena glava deteta sa otvorenim ustima,
  • zatvorene oči ili pogled koji luta,
  • duboko disanje i borba za vazduh,
  • mahanje rukama,
  • bacakanje i neuspešni pokušaji plivanja.

Šta da radite ako se dete utapa?

  1. Glasno pozovite pomoć!
  2. Izvucite dete iz vode što pre, vodeći računa o mogućnosti da mu je povređen vrat.
  3. Proverite da li dete diše. Ukoliko ne diše, trebalo bi da odmah počnete sa kardiopulmonalnom reanimacijom i da što pre pozovete hitnu medicinsku pomoć (194).
  4. Ako je neko drugi prisutan, pošaljite ga da pozove hitnu medicinsku pomoć (194), a Vi ne prekidajte kardiopulmonalnu reanimaciju dok dete ne počne da diše.