Bezbednost

Bezbednost

Deca i životinje

Druženje sa životinjama za decu predstavlja nepresušni izvor zabave, kroz koji ona ujedno stiču i dragocena životna iskustva i saznanja o svetu koji nas okružuje.

Brojna istraživanja su pokazala da životinje na mališane imaju veoma pozitivan uticaj – od psihološkog koji se ogleda u smanjivanju stresa i anksioznosti, do fiziološkog, koji se ogleda u jačanju imuniteta i smanjivanju rizika od alergija.

Ljubav prema životinjama kod dece treba podsticati i ohrabrivati, ali decu ujedno treba i naučiti kako da se pravilno ophode prema njima.

Prednosti druženja sa kućnim ljubimcima

Ljubimci decu uče odgovornosti i pružaju im neizmernu ljubav. Uz ljubimca Vaše dete će bolje razviti svoje motoričke sposobnosti, neverbalnu komunikaciju, kao i osećaj poverenja i pripadnosti.

Deca koja rastu uz ljubimce, naročito jedinci, su manje napeta, nervozna i depresivna, odgovornija su, imaju bolji stepen socijalizacije i otvorenija su u društvu. Kroz svakodnevno druženje sa životinjama deca uče da brinu o drugima, da prepoznaju i poštuju tuđe potrebe, razvijaju saosećanje. Takođe, ona su dokazano otpornija i na različite infekcije, pogotovo respiratorne. Starija deca uz ljubimce imaju i više fizičke aktivnosti u odnosu na svoje vršnjake pošto ih obaveza šetanja ljubimca odvaja od televizora, računara i drugih pasivnih vidova zabave.

Kako da zaštitimo decu od infekcije?

Iako se retko događa, postoji mogućnost da ljubimac detetu prenese neko oboljenje, poput različitih kožnih bolesti, leptospiroze, besnila i drugog. Kako biste osigurali da Vaš ljubimac bude zdrav, ali i da dete bude bezbedno nakon kontakta sa životinjom, potrebno je da se pridržavate nekih osnovnih pravila higijene:

  1. Ukoliko imate ljubimca, obavezno ga vakcinišite protiv besnila i drugih bolesti, u skladu sa savetom veterinara.
  2. Ljubimca redovno vodite na kontrole kod veterinara i na vreme lečite sve bolesti.
  3. Ako Vaš ljubimac boravi u dvorištu, ali i nakon svakog odlaska na mesta gde postoji mogućnost kontakta sa krpeljima, nakon šetnje mu obavezno proverite krzno.
  4. Nakon kontakta sa bilo kojom životinjom temeljno operite ruke i sebi i detetu.
  5. Nemojte dozvoliti ljubimcu da liže bebino lice, ruke ili stopala, makar u prvih nekoliko meseci.
  6. Održavajte adekvatnu higijenu Vašeg ljubimca:
    • psa redovno četkajte i izvodite u šetnju, kako biste smanjili mogućnost dolaska deteta u kontakt sa opalom dlakom ili njegovim telesnim izlučevinama,
    • sitnim glodarima i papagajima redovno čistite kaveze u kojima borave,
    • mački redovno menjajte pesak u koji vrši nuždu.
  7. Činije sa hranom za ljubimce i kutije sa peskom za mace stavite na mesto koje je bebi i malom detetu nedostupno.
  8. Sklonite igračke sa kojima se ljubimci igraju van domašaja beba i male dece jer su prepune bakterija.

Kako sprečiti povrede dece od ljubimaca

Životinje, naročito psi, imaju mnogo strpljenja u ophođenju sa decom.

Međutim, dete često u igri zna da pretera i dovoljan je jedan nenameran udarac, pritisak na šapu ili iznenadan pokret koji može uplašiti i navesti i najmiroljubivijeg ljubimca da ujede dete. Takođe, ljubimac u žaru igre može nehotično da povredi dete, da ga obori, udari ili izgrebe. Shodno tome malo dete nikada ne treba ostavljati u blizini ljubimca bez nadzora odrasle osobe.

Kako biste izbegli ove neprijatne situacije naučite dete kako da se pravilno ophodi prema ljubimcu, kako da ga mazi (nežno i niz dlaku ili perje), da mu ne gura prste u oči, nos,čeljust ili kljun, da mu ne čupa dlaku ili perje i da ga ne povlači za rep i uši, niti da mu otima igračku iz usta.

Deca su najčešće žrtve ujeda pasa, uz veliku verovatnoću nastanka ozbiljnijih povreda, posebno u predelu glave i vrata. Većina ujeda potiče od poznatih pasa, bilo od kućnog psa ili drugog psa koji Vam je poznat od ranije – shodno tome i sprečavanje ovih povreda započinje u Vašem domu.

Obično se smatra da su veliki psi opasni po dete jer mu lakše mogu povrediti lice ili vrat, ali treba imati u vidu da i mali psi mogu biti podjednako opasni, naročito ukoliko im se naglo prilazi, jer iz straha mogu ujesti dete.

Kao biste sprečili da do toga dođe morate se držati određenih pravila bezbednosti, čak i kada je u pitanju najumiljatija životinja.

Kako možete sprečiti ujed psa?

  • Nikada ne ostavljajte Vaše dete samo sa bilo kojim psom. I najnežnija životinja može nepredviđeno reagovati kada je uplašena ili razdražena.
  • Naučite decu da se prema psima ponašaju dostojanstveno i nenametljivo. Posavetujte decu da pse ne zadirkuju, ne prilaze im iznenada, da ne čine nagle i brze pokrete, da ne viču i ne proizvode buku u njihovoj blizini. Ne dozvolite deci da se igraju sa psima na grub način niti da ih uznemiravaju kada spavaju, jedu ili neguju mladunce. Ovakvim postupanjem moguće je izazvati životinju na napad.
  • Naučite dete da nikada samo ne prilazi nepoznatom psu ili psu koji se nalazi iza ograde.
  • Ukoliko pas ima vlasnika naučite dete da ga mazi samo uz njegovu saglasnost.
  • Naučite dete da psa nikada ne vuče za uši i rep, već mu pokažite kako da ga mazi, lagano, niz dlaku, od glave do repa.
  • Naučite mališana da nikada ne prilazi psu koji jede ili da ne pokušava da mu otme igračku iz usta.
  • Pošto postoji mogućnost da se dete i pas takmiče oko hrane, nemojte hraniti dete blizu ljubimca niti dozvoliti detetu da uznemirava ljubimca dok jede.
  • Nemojte zaboraviti da grljenje i ljubljenje pasa nije prirodno za njega i da takvi postupci mogu dodatno da ga uplaše, naročito ukoliko to nije Vaš ljubimac.
  • Detetu nikako nemojte stvarati strah od pasa ali mu morate objasniti da se ponekad desi da pas može da bude agresivan, da laje i reži jer je gladan, uplašen i sl.
  • Ukoliko se dete plaši ili se u nekom trenutku uplaši od psa naučite ga da ne beži, već da stane mirno ili da se lagano udalji od njega.

Šta da radite ako je pas ujeo Vaše dete?

  • Pružite detetu neophodnu prvu pomoć: ranu što je pre moguće isperite vodom i sapunom. Ukoliko postoji krvarenje, ono se mora zaustaviti.
  • Ukoliko je dete ujeo vlasnički pas, zahtevajte od vlasnika sledeće podatke: ime, adresu i broj telefona vlasnika psa, dokaz o vakcinaciji psa protiv besnila, kao i podatke o veterinaru koji je psa vakcinisao i prethodno lečio.
  • Ukoliko je dete ujeo ulični pas, obratite se lokalnoj službi komunalne zoo higijene, čija ekipa će izaći na teren i utvrditi da li je pas čipovan i vakcinisan protiv besnila.
  • Obavezno se u najkraćem roku obratite lekaru, pošto lečenje ujeda može zahtevati primenu dodatne terapije, hiruršku intervenciju, vakcinu protiv tetanusa ili besnila.
  • Ukoliko je pas detetu naneo teže povrede, ili ako se povrede nalaze u predelu lica, glave ili vrata, pozovite službu hitne pomoći (194) ili odmah odvedite dete u dežurnu hitnu službu.

Kako možete sprečiti ujed i ogrebotinu mačke?

Objasnite deci kako da se bezbedno ophode prema mačkama. Naglasite da ih ne treba uznemiravati i zadirkivati, posebno kada se hrane ili neguju mladunce, sprečite grubo postupanje i igru, jer mogu izazvati mačku da ujede ili ogrebe. Naučite dete da ne pokušava da mazi ulične ili nepoznate mačke.

Šta da radite ako je mačka ujela ili ogrebala Vaše dete?

Mačka ima duge oštre zube i nokte koji bakterije mogu da unesu duboko pod kožu tamo gde dezinfekciona sredstva ne mogu da dopru.

Ukoliko je mačka ogrebala Vaše dete:

  • Ranu što je pre moguće isperite vodom i sapunom. Ukoliko postoji krvarenje, ono se mora zaustaviti.
  • Ukoliko je dete ujela vlasnička mačka, zahtevajte od vlasnika mačke sledeće podatke: ime, adresu i broj telefona vlasnika, dokaz o vakcinaciji protiv besnila, kao i podatke o veterinaru koji je mačku vakcinisao i prethodno lečio.
  • Ukoliko je dete ujela ulična mačka, obratite se lokalnoj službi komunalne zoohigijene, čija će ekipa će izaći na teren i utvrditi vakcinalni status životinje.
  • Obavezno se u najkraćem roku obratite lekaru, pošto lečenje ujeda ili ogrebotine mačke može zahtevati primenu dodatne terapije, vakcinu protiv tetanusa ili besnila.

Kod ujeda ovih ljubimaca postupak ispiranja rane je isti kao i kod ujeda pasa i mačaka, ali treba imati u vidu neke specifičnosti:

  • Ukoliko rana od ujeda ptice pokazuje znake infekcije ili ukoliko se nalazi na osetljivom mestu (npr. u blizini očiju) verovatno će biti potrebna terapija antibioticima. Takođe, ukoliko se u roku od nedelju do dve nakon ujeda kod deteta pojave simptomi nalik gripu, obavezno ga odvedite kod lekara, jer možda ima tzv. ptičiju ili papagajsku groznicu.
  • Iako ujedi sitnih glodara – hrčka, morskog praseta ili miša, ostavljaju velike rane, vodite računa da oni često mogu biti prenosioci različitih bakterija i odvedite dete kod lekara ukoliko se pojave bilo kakvi znaci infekcije rane.